Споменик природе Гинко на Врачару
| Природни споменик Гинко на Врачару | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Градска општина Савсски Венац |
| Држава |  Србија |
| Година заштите | 2006 |
| Степен заштите | III |
| Старатељ | Завод за заштиту природе Србије |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
Споменик природе Гинко на Врачару налази се у парку „Стара Звездара“ или сада познат као парк "Милутина Миланковића", на углу Булевара ослобођења и Тиршове улице, у општини Савски Венац.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Дрво Гинко на Врачару (Ginkgo biloba L.), је старо око 85 година, високо око 18,5 метара а обим дебла је око 1,7 метара.[2]
Гинко дрво[уреди | уреди извор]
Гинко је листопадно дрво које потиче са азијског континента. Постоји на земљи више од 300 милиона година и представља терцијарни реликт. Има веома необичан лепезаст облик листова и веома је отпорна на све услове средине што је чини веома пожељном биљком на зеленим површинама. У Кини и Јапану се сматра светим стаблом, због чега се најчешће сади око храмова и светих места. То је вероватно због многобројних лековитих својстава ове биљке.[3]
Заштићено природно добро[уреди | уреди извор]
Природно добро „Гинко на Врачару ” проглашено је заштићеним као споменик природе решењем Скупштине града Београда од 14.09. 2006. године („Сл.лист града Београда бр. 18/2006). Укупна површина заштићеног природног добра износи 102 м². Заштићено природно добро категорисано је као заштићено природно добро локалног значаја III категорије, поверено на управљање Јавном комуналном предузећу „Зеленило – Београд”.[4]
Светлописи[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Briga o vekovnim stablima”. politika.rs. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ „Заштићена природна добра-појединачна стабла”. archive.org. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ Bulatović, Radivoje. „Ginko (Ginkgo biloba)”. zivetisabiljkama.net. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ „ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА” (PDF). mapa.urbel.com. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 01. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2020.
