Спољнотрговинска политика и спољнотрговинска размена у аграру Републике Српске
Спољнотрговинска политика и спољнотрговинска размена у аграру Републике Српске у погледу вођења спољнотрговинске политике, а самим тим и мера у домену спољнотрговинске заштите, је на нивоу Босне и Херцеговине. У складу са тим Република Српска нема ниједан орган надлежан по питању спољне трговине и заштите домаће аграрне производње од више субвенционисаног и прекомерног увоза, као ни системе за увођење различитих мера које имају за циљ изједначавање услова на тржишту.[1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Примарна пољопривредна производња је блиско повезана са прерађивачком индустријом, која се у Републици Српској у значајној мери ослања на сировине увозног порекла, због чега је спољнотрговински биланс пољопривредно-прехрамбених производа Републике Српске неповољан.[2]
И извоз, као и увоз агроиндустријског сектора Републике Српске су расли у периоду од 2014. до 2018. година, био је подложан променама, па је тако:[2]
- до 2017. године извоз је растао брже од увоза, тако да се дефицит смањивао,
- од 2017. године дефицит извоза се поново повећао и на крају 2018. године је био 589 милиона КМ, односно на нивоу приближном оном са почетка наведеног периода.
Из напред наведеног може се извести закључак да у погледу спољнотрговинске размене агроиндустријских производа није било значајнијих промена и да је Република Српска и на почетку 2020-их година остала високо зависна од увоза хране, са ниском покривеношћу увоза извозом (од 28% до 42%).[2]
Висока зависност од увоза хране створила је додатну забринутост у време пандемије изазване ковидом 19, нарочито у периоду када је међународна трговина била потпуно обустављена, односно отежана.[2]
Предлог мера[уреди | уреди извор]
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је са становишта унапређења спољнотрговинског пословања и заштите домаће производње надлежном министарству на нивоу Босне и Херцеговине указивало на неколико кључних могућности попут: * разматрања увођења прелевмана:[1]
- привремених забрана увоза,
- царинских оптерећења
- сезонских заштитних мјра
- успостављање ПТИС (пољопривредног тржишно-информационог система) на основу ког би се омогућило ефективно евидентирање и праћење кретања конкурентних роба, и тиме испуниле норме и захтеви с циљем активације постојећих одлука Одлука о мјерама заштите домаће производње од прекомјерног увоза и Одлука о поступку и начину утврђивања антидампиншке и компензаторне дажбине).[1]
Међутим, на упућене иницијативе од стране Владе Републике Српске и МПШВ Републике Српске с циљем решавања кључних питања у области спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривредне производње, МВТиЕО Босне и Херцеговине није реаговало.[1]
Учешће Републике Српске у укупној размени БиХ[уреди | уреди извор]
Учешће Републике Српске у укупној размени Босне и Херцеговине је било је:[1]
- око 1/3 у извозу
- нешто више од 1/4 у увозу,
- док је учeшће у дефициту било око 24%.
На нивоу Босне и Херцеговине извоз агроиндустријских производа у укупном извозу је имао учешће од 7,4% до 10%, док је увоз био у распону од 15,9% до 18,6%.
Када је у питању спољна трговина агроиндустријским производима Босне и Херцеговине их је у периоду од 2014. до 2018. године:[1]
- увозила између 2,7 и 3,1 милијарде КМ,
- извозила између 662 милиона KM до 1,1 милијарде КМ.
Учешће агроиндустрије РС у укупном извозу на нивоу БиХ је био у распону од 2,5% до 3,6% посматрано у вредносном смислу, док се увоз кретао од 5% до 5,3%.
| 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018 | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Извоз агроиндустријског сектора РС | 224.150 | 263.677 | 346.894 | 370.617 | 311.396 |
| 2. | Увоз агроиндустријског сектора РС | 793.995 | 816.079 | 828.635 | 896.261 | 899.554 |
| 3. | Биланс агроиндустријског сектора РС | -569.846 | -552.402 | -481.741 | -525.644 | -588.158 |
| 4. | Покривеност увоза извозом (%) | 28,23 | 32,31 | 41,86 | 41,35 | 34,62 |
| 5. | Укупна БДП | 8.887.307 | 9.205.038 | 9.630.569 | 10.077.017 | 10.679.612 |
| 6. | Учешће извоза агроиндустрије у БДП (%) | 2,52 | 2,86 | 3,60 | 3,68 | 2,92 |
| 7. | Учешће увоза агроиндустрије у БДП (%) | 8,93 | 8,87 | 8,60 | 8,89 | 8,42 |
Структура извоза[уреди | уреди извор]
Доминантно учешће у структури извоза агроиндустријских производа Републике Српске, у периоду од 2014. до 2018. године имало је јестиво воће и производи од јестивог воћа и производи на бази житарица.. Ове две групе производа чине скоро 1/4 вредности извоза агроиндустрије Републике Српске.[1]
Поред производа биљног порекла, значајно учешће у структури извоза имају и млеко и други млечни производи.
Десет група производа са највећим учешћем чине 81% укупног извоза Републике Српске, што у новчаној вредности у просеку износи око 245 милиона КМ. У начелу низак је степен извоза производа анималног порекла, само око 23% од укупног извоза.
Структура увоза[уреди | уреди извор]
Из структуре увоза у Републике Српске видљиво је да се највише увозе житарице остаци и отпаци од прехрамбене индустрије, припремљена храна за животиње као и месо. Ове три групе чине 35% укупног увоза агроиндустријских производа.
Десет група производа са највећим учешћем у укупном увозу чине око 77% укупног увоза Републике Српске, што је у новчаној вредности у просеку било око 651 милион КМ. У Републику Српску се увозе производи који се недовољно или уопште не производе у њој, као и производи веће фазе прераде који имају и већу цену на тржишту.
Либерализација спољне трговине[уреди | уреди извор]
Либерализација спољне трговине и осцилације у обиму производње агроиндустријских производа имали су утицај и на кретање покривености увоза извозом. Кретање извоза и увоза агроиндустријских производа је имало симултано кретање, односно како је растао извоз, тако се повећавао и увоз, али са различитим интензитетом, што условљава и промене у укупном дефициту.[1]
Република Српска има високо учешће агроиндустријских производа у спољнотрговинској размени, што указује на отвореност аграрног сектора. Општа слика је да постоји висока увозна зависност и константан дефицит, посматрано на укупном нивоу. Посебно је ниска заступљеност анималних производа у извозу, а нарочито меса и прерађевина од меса. Структура извоза и увоза указује и на неповољну производну структуру. Република Српска углавном увози производе веће фазе прераде, а извози производе нижег степена прераде, што се посебно уочава код анималних производа.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з „2.7. Спољнотрговинска политика и спољнотрговинска размјена...У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 37-38. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ а б в г „2.1.Допринос пољопривреде националној економији...У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 37-38. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ „2.7. Спољнотрговинска политика и спољнотрговинска размјена...Обрада аутора на бази податка УИО...У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 38. Приступљено 20. 11. 2021.
