Портал:Босна и Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Flag of Bosnia and Herzegovina.svg
Добродошли на


Положај Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника.

СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Даље


Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости    
Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија    
Изабрани чланак
Слободан Принцип Сељо

Слободан Принцип Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. маја 1914 — Шћепан поље, код Фоче, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођен је 25. маја 1914. године у месту Хаџићима, код Сарајева. Његов отац Јово, био је рођени брат Гаврила Принципа - припадника „Младе Босне“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда, 1914. године.

У току напада Немачке на Краљевину Југославију, 6. априла 1941, Принцип је служио као резервни потпоручник Војске Краљевине Југославије. После капитулације, избегао је заробљавање и вратио се у Сарајево, где је активно радио на припремама устанка. Јуна 1941. именован је за члана Војног руководства за БиХ, а у јулу исте године постао је командант Обласног војног штаба за сарајевску област. Убрзо након тога, заједно са Хасаном Бркићем, Славишом Вајнером и другим партијским активистима отишао је на Романију, где је покренуо општенародни устанак. Под његовом командом формиран је Романијски партизански одред и изведене су прве оружане акције на Романији, а касније и борбе за ослобођење Рогатице. Почетком фебруара 1942. године, именован је за команданта Оперативног штаба НОВ И ПО за источну Босну.

У току Треће непријатељске офанзиве, разболео се од пегавог тифуса, од чега је и умро. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику