Портал:Босна и Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Flag of Bosnia and Herzegovina.svg
Добродошли на


Положај Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника.

СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Даље


Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрани чланак_април
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрани чланак_април    
Требиње

Требиње је град и сједиште истоимене општине у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Име града потиче или од латинске ријечи трибунус (трибунус милитум је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи Треб, што значи жртва (жртвовати).

Налази се на самом југу Босне и Херцеговине и у саставу је ентитета Републике Српске. Смјештен је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља. Кроз град протиче ријека Требишњица. Од мора је удаљено око 25 km (путем до Дубровника). За Требиње се каже да је град сунца и платана. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине.

Даље...

Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости    
Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија    
Изабрани чланак
Патријарх српски Макарије

Макарије Соколовић је био први патријарх Српске православне цркве када је она обновљена као Пећка патријаршија 1557. године. Са трона се повукао 1571, а умро 1574. године. Породица Соколовић је из Пиве.

Његов брат или ближи сродник био је турски велики везир Мехмед-паша Соколовић који је имао заслуге за обнављање Пећке патријаршије. Пре тога овај простор је био под управом Охридске архиепископије. Међутим нису сви прихватили овакво стање, поготово митрополит смедеревски Павле који је тежио да самостално управља српском црквом. Обнављање Пећке патријаршије 1557. имало је за циљ да реши стање раскола и стабилизује унутрашње стање Османског царства.

Простор патријаршије обухватао је поред земаља цара Душана и Уроша Немањића, још и подручја Бачке, Баната, Барање, Срема, Славоније, Босанске крајине, Босне, Лике, Крбаве и Далмације, и имао је више од четрдесет епархија, међу њима и новоосноване: Требињску, Пожешку и др. Пећка патријаршија функционисала је до 1766. када је поново укинута и тај простор потчињен Цариградској патријаршији.

Патријарх Макарије је од султана добио све повластице које је имао цариградски патријарх: управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оних који су умрли без наследника, потврђивање правила свих еснафских организација, суђење у брачним споровима и предметима кривичне природе.

За време патријарха Макарија обновљени су манастири Бања код Прибоја, Грачаница, Студеница, Пећка патријаршија, Будисавци на Косову. У манастирима је оживела иконописачка, златарска и преписивачка деталност. Уметности, књижевност и целокупна српска култура доживљавају тада својеврсну ренесансу.

Због болести повукао се са трона 1571. године предајући патријаршијски трон свом синовцу Антонију Соколовићу. Умро је 1574. године.

Српска православна црква га прославља као светитеља 30. августа по јулијанском тј. 12. септембра по грегоријанском календару.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал