Портал:Босна и Херцеговина
|
Добродошли на
|
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума. |
 Мркоњић Град је општина у западном дијелу Босне и Херцеговине, односно у југозападном дијелу Републике Српске, и дио је области Босанска Крајина. Граничи се са општинама Бања Лука, Кнежево, Језеро, Шипово, Гламоч и Рибник. Подручје општине обухвата 68.455 хектара површине и лежи на просјечно 591 метар надморске висине. У данашње вријеме овдје живи око 21.000 становника, међу којима Срби чине потпуну већину. Основна одлика конфигурације терена општине је наглашена рељефност, јер највећи дио припада брдско-планинском простору. Наиме, Мркоњић Град је са свих страна окружен планинама: Лисина, Димитор, Чемерница, Мањача и Овчара. Заступљена је умјерено континентална клима, а просјечна годишња температура износи 9°C. Саобраћајну мрежу чине магистралне и регионалне саобраћајнице, које допуњује мрежа локалних путева. Оно што се веже за ову општину је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а 25. новембра 1943. када је Босна и Херцеговина проглашена републиком Срба, Хрвата и муслимана. Тај датум се у Федерацији БиХ обиљежава као Дан Државности. Град је познат и по косама „варцаркама“ и мркоњићким косцима. Привредно, ово је крај рудних налазишта гвожђа и бакра, развијеног занатства, богатих шумских површина итд. Данас је Мркоњић Град просјечно развијена општина. 
|
 Јован Сундечић (Голињево, код Ливна, 24. јун 1825 — Котор, 19. јула 1900) је српски песник, свештеник Српске православне цркве и дипломата. Био је секретар књаза Никола I Петровића од 1864. до 1874. године, након чега је до смрти остао његов почасни секретар. Познат је као писац песме Убавој нам Црној Гори, која је 1870. године постала званична химна Књажевине Црне Горе. Потребни чланци: Иво Миро Јовић - Босмал сити центар - Јозо Крижановић - Бериз Белкић - Седреник - Ломница (планина) - Власуља - Малован - Боровац (планина) - Словињ - Луњевача - Рујиште (планина) - Планине у Босни и Херцеговини - Химна Федерације Босне и Херцеговине - Кратки чланци: Гази Хусрев-бегова џамија - Кошево - Стари мост у Мостару - Грбавица (Сарајево) - Требова - Вогошћа (ријека) - Просара - Зец планина -Шћит - - Плазеница Чланци без слика: |
