Портал:Босна и Херцеговина
|
Добродошли на
|
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума. |
 Јахорина је планина која се налази дијелом у општини Пале и мањим дијелом у општини Трново, Република Српска, БиХ, која припада Динарском планинском систему. Највиши врх је Огорјелица надморске висине. Љети је прекривена густом зеленом травом, а зими и до 3 m високим снијегом. Јахорина се простире од 43°39' до 43°47' сјеверне географске ширине и од 18°31' до 18°43 источне географске дужине. Изванредна конфигурација терена, обиље врло квалитетног снијега за скијање, погодна клима, 20 km стаза за алпске дисциплине као и благе падине (Рајска долина) уврстиле су ову планину међу најљепше и најпознатије ски центре. 
|
 Ристо Т. Пророковић Невесињац (Невесиње, 1869 — Невесиње, 28. април 1908.) је био српски писац и историчар. Један од веома истакнутих Невесињаца у периоду након ослобођења од Турака. Већ након завршене основне школе појављивао се својим чланцима у разним српским листовима, а касније је штампано и неколико његових књига. Бавећи се националним и јавним радом 1891. дао је подстрек за оснивање Српског пјевачког друштва Застава. Био је његов утемељивач, предсједник и друштвени хоровођа. У његовој кући је била отворена прва основна школа у Невесињу гдје је и сам предавао. Због своје родољубиве дјелатности био је хапшен и затваран од аустријских власти, те је 1896. године побјегао у Црну Гору, а двије године касније прешао у Србију, у Пирот, гдје је покренуо политички лист Невесиње, који је убрзо престао излазити. Из Пирота прелази у Београд гдје живи дуже вријеме. Када је тешко оболио, на препоруку Јована Скерлића пошао је за Дубровник. Након што је болест узнапредовала, пренесен је у Невесиње 27. априла 1908. године гдје је и умро истог дана. Невесињска основна школа данас носи његово име. Књижевни рад му је везан искључиво за Херцеговину и Црну Гору. На том пољу се истакао историјским списима, приповијеткама и једном драмом. Потребни чланци: Иво Миро Јовић - Босмал сити центар - Јозо Крижановић - Бериз Белкић - Седреник - Ломница (планина) - Власуља - Малован - Боровац (планина) - Словињ - Луњевача - Рујиште (планина) - Планине у Босни и Херцеговини - Химна Федерације Босне и Херцеговине - Кратки чланци: Гази Хусрев-бегова џамија - Кошево - Стари мост у Мостару - Грбавица (Сарајево) - Требова - Вогошћа (ријека) - Просара - Зец планина -Шћит - - Плазеница Чланци без слика: |
