Портал:Босна и Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Flag of Bosnia and Herzegovina.svg
Добродошли на


Положај Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника.

СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Даље


Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости
Портал:Босна и Херцеговина/Занимљивости    
Cartella blu.jpg
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија
Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана_биографија    
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрани чланак
Мићо Љубибратић

Мићо Љубибратић (Љубово, Требиње, 1839Београд, 26. фебруар 1889) је био српски војвода у Херцеговини.

У херцеговачким устанцима (1857—1862) истиче се храброшћу, сарађује са војводом Луком Вукаловићем, и сарађује са ослободилачким покретом Гарибалдија у Италији. Послије слома устанка (1862) прелази у Србију гдје ради на организовању устанка балканских народа против Турака, настојећи да укључи и муслимане у подухват.

У Босанскохерцеговачком устанку (1875) један је од вођа устанка у Херцеговини и експонент српске владе. Ради на организацији устаника, дисциплини, планирању, преоријентисању устаника на герилске акције и формирању Земаљске управе с називом Привремена управа херцеговачка. Крајем марта 1876. пребацује се у Босну, али бива заробљен од Аустријанаца и интерниран.

У марту 1877. враћа се у Србију и пред Херцеговачко-бокељски устанак (1882) залаже се за стварање устаничке владе и сарадњу Срба и муслимана против Аустроугарске.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал