Српска православна црква Вазнесења Господњег у Дечу
| Српска православна црква Вазнесења Господњег у Дечу | |
|---|---|
 Црква Светог Вазнесења | |
| Опште информације | |
| Место | Деч |
| Општина | Пећинци |
| Време настанка | 1831. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Српска православна црква Вазнесења Господњег у Дечу, месту у општини Пећинци, подигнута је 1831. године, као заштићено непокретно културно добро има статус споменика културе од великог значаја.
Изглед[уреди | уреди извор]
Црква посвећена празнику Вазнесења Христовог у Дечу је једнобродна грађевина са звоником. Познати српски дрворезбари Павле Бошњаковић и Георгије Девић израдили су црквени мобилијар 1834. године. Средином 19. века недовољно истражени сликар Константин Пантелић, који од четврте до осме деценије столећа ради по црквама Баната и Срема, извео је целивајуће и иконе за олтарску преграду.[1]
Храм у Дечу одликују складне пропорције и хармонично решене фасаде. Класицистички дух се осећа како у смењивању лезена и степенасто увучених поља са сегментно завршеним прозорима, тако и у профилисаним венцима и фронтону над централним делом прочеља, где се налази и главни улаз у цркву. Архитектонска концепција иконостаса такође је у сагласју са стилским тенденцијама прве половине 19. века. Вишеспратна конструкција богато украшена биљним орнаментима носи преко тридесет представа појединачних фигура светитеља и празника, двери са надверјима као и Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована. Пантелићев опус у Дечу заокружен је сликама рађеним за певнице и двадесет једном целивајућом иконом.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Српска православна црква Вазнесења) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Списак споменика културе од великог значаја у Војводини
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
