Стадион Сан Дијего

Координате: 32° 46′ 59″ N 117° 7′ 10″ W / 32.78306° С; 117.11944° З / 32.78306; -117.11944
С Википедије, слободне енциклопедије
Стадион Сан Дијего
'
San Diego Stadium
Поглед из ваздуха на стадион са северне стране, 2005
МестоСан Дијего, САД
Координате32° 46′ 59″ N 117° 7′ 10″ W / 32.78306° С; 117.11944° З / 32.78306; -117.11944
Градња почела1965. децембар 18. год.; пре 58 година (18-12-1965)[1]
Отворен1967. август 20. год.; пре 56 година (20-08-1967)
Затворен2020. март 1. год.; пре 4 године (1-03-2020)
Срушен2021. март 1. год.; пре 3 године (1-03-2021)
ВласникСан Дијего стејт јуниверзити,
Калифорнија, САД
Капацитет70.561 (Ам. фудбал, Чарџерси)
67.544 (Бејзбол)
54.000 (Фудбал, Астеци)
Корисници
Фудбалска репрезентација САД
Лос Анђелес чарџерси

Стадион Сан Дијего (енгл. San Diego Stadium) је био вишенаменски стадион у граду Сан Дијегу, Калифорнија, САД. Отворен је 1967. под именом Џек Марфи.[2] Стадион је отворен 1967. године као стадион Сан Дијега, а био је познат као стадион Џек Марфи од 1981. до 1997. Од 1997. до 2017. године, права на име стадиона била су у власништву компаније за телекомуникациону опрему са седиштем у Сан Дијегу Квалком, а стадион је био познат као Стадион Квалком. Права за именовање су истекла 14. јуна 2017. године, а купила их је кредитна унија округа Сан Дијего и преименовала објекат у стадион Сан Дијего каунти кредит јунион 19. септембра 2017. године.[3] та права на именовање су истекла у децембру 2020.[4] Рушење стадиона Сан Дијего почело је у децембру 2020. године, када је последњи самостојећи део надградње стадиона оборен до 22. марта 2021. године.[5]

Стадион је био дом фудбалског тима Сан Дијего Стате Астека са Државног универзитета Сан Дијега од 1967. до 2019. Једна утакмица колеџ фудбалског кугла, Холидеј Бовл, одржавала се на стадиону сваког децембра. Накратко је био и дом флоте Сан Дијега, Савеза америчког фудбала почетком 2019. Стадион је био дугогодишњи дом две професионалне франшизе, Сан Дијего чарџерс из Националне фудбалске лиге (НФЛ) и Сан Дијего падреса из главне леаге бејзбола (МЛБ). Чарџерси су играли на стадиону од 1967. до сезоне 2016. године, након чега су се преселили у Лос Анђелес да би постали Лос Анђелес чарџерси.[6] Падреси су играли домаће утакмице на стадиону од свог оснивања 1969. до сезоне 2003, када су се преселили у Петко парк у центру Сан Дијега. Стадион је такође био дом друге колеџ играра, Поинсетиа боул, од 2005. до њеног укидања након издања од 2016. године.

Стадион је био домаћин за три Супер Боула: Супер Боул XXII 1988. године, Супер Бовл XXXII 1998. и Супер Бовл XXXVII 2003. године. Такође је био домаћин Ол-стар игара Велике лиге бејзбола 1978. и 1992., као и утакмица 1996. и 1996. Серије дивизије националне лиге, серије шампионата националне лиге 1984. и 1998. и Светске серије 1984. и 1998. Био је то једини стадион који је икада био домаћин Супербоула и Светске серије у истој години (1998), а био је и један од три стадиона који су били домаћини Светске серије, МЛБ Ол-стар утакмице и Супербоула, заједно са Метродомом Хуберт Х. Хумпхреи у Минеаполису и Лос Ангелес Мемориал колисеум у Лос Анђелесу.

Стадион се налазио северозападно од раскрснице међудржавних путева 8 и 15. Комшилук око стадиона познат је као Мишон вали, по угледу на Мишон Сан Диего де Алкала, која се налази на истоку, у долини реке Сан Дијего. Стадион је опслуживала станица на стадиону Сан Дијего, до које се могло доћи преко зелене линије која иде према центру Сан Дијега на западу и Сантију на истоку.

Супербоул (НФЛ)[уреди | уреди извор]

Датум Супербоул НФЦ шампион Поена АФЦ шампион Поена Гледалаца
31. јануар 1988. XXII Фудбалски тим Вашингтон 42 Денвер бронкоси 10 73.302
25. јануар 1998. XXXII Грин Беј пакерси 24 Денвер бронкоси 31 68.912
26. јануар 2003. XXXVII Тампа Беј баканирси 48 Лас Вегас рејдерси 21 67.603

Ол-стар утакмице (MLB)[уреди | уреди извор]

Датум Ол-стар утакмица Екипа #1 Скор Екипа #2 Скор Гледалаца
11. јул 1978. 1978 (49.) Национална бејзбол лига (NL) 7 Америчка бејзбол лига (AL) 3 51.549
14. јул 1992. 1992 (63.) Америчка бејзбол лига (AL) 13 Национална бејзбол лига (NL) 6 59.372

Капацитет стадиона[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Welcome to the City of Dallas, Texas - Fair Park, Tx. One fun thing leads to another”. City of Dallas. 2. 6. 2001. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 10. 10. 2015. 
  2. ^ „Stadium”. City of San Diego. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  3. ^ Showley, Roger (14. 9. 2017). „Union-Tribune”. San Diego Union-Tribune. Приступљено 22. 10. 2017. 
  4. ^ Kenney, Kirk\title=Aztec Stadium update: Out with the Old, In with the New (3. 2. 2021). San Diego Union-Tribune https://www.sandiegouniontribune.com/sports/aztecs/story/2021-02-03/san-diego-state-aztecs-football-sdsu-mission-valley-stadium-update-demolition. Приступљено 19. 8. 2021.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ „WATCH: Final Piece of San Diego Stadium Torn Down”. KNSD. 21. 3. 2021. Приступљено 24. 3. 2021. 
  6. ^ Wilson, Ryan. „Report: Chargers plan to play in 30,000-seat soccer stadium in 2017-2018”. CBS Sports. Приступљено 12. 1. 2017. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „San Diego Padres – Stadium”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  8. ^ Kuenster, John; Herbert, Michael K. (април 1985). „National League Park Directory”. Baseball Digest. Lakeside Publishing Co. 44 (4). 
  9. ^ а б „Padres Reduce Seating”. The Telegraph. 2. 12. 1993. Приступљено 23. 9. 2011. 
  10. ^ Neil Hohlfel (27. 8. 1995). „Baseball Stadiums at a Glance”. Houston Chronicle. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 23. 9. 2011. 
  11. ^ „Jack Murphy Stadium”. Ballparks of Baseball. 1998. Приступљено 15. 11. 2019. 
  12. ^ а б в Lowry, Phil (2006). Green Cathedrals: The Ultimate Celebrations of All 273 Major League and Negro League Ballparks Past and PresentНеопходна слободна регистрација. New York City: Addison Wesley Publishing Company. ISBN 0-201-62229-7. 
  13. ^ „Fans Haven't Forgotten Chargers-Raiders Game”. Lodi News-Sentinel. 8. 9. 1979. Приступљено 23. 9. 2011. 
  14. ^ The NFL Media Information Book, 1983Неопходна слободна регистрација. Workman Publishing Company. 1983. стр. 86. ISBN 978-0-89-480367-3. 
  15. ^ Powers, John (16. 12. 1984). „Ease on Down the Road: NFL Clubs Are Packing It In for New Cities and Sweetheart Deals”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 23. 9. 2011. 
  16. ^ Litsky, Frank (3. 12. 1990). „Chargers Frustrate Jets 38-17”. The New York Times. Приступљено 23. 9. 2011. 
  17. ^ „Mecklenburg Still Waiting to See Denver's Greatness Injured Chargers May Be Proving Ground”. The Gazette. 25. 10. 1992. Приступљено 23. 9. 2011. 
  18. ^ Bloom, Barry M. (11. 11. 1997). „San Diego in Line to be Super Bowl Finalist for 2002”. San Diego Union-Tribune. Приступљено 23. 9. 2011. [мртва веза]
  19. ^ „Chargers Report”. The Press-Enterprise. Архивирано из оригинала 25. 12. 2004. г. Приступљено 19. 11. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]