Студенички каменоресци
.jpg)
Студенички каменоресци представљају најстарију и најкомпактнију клесарску групу, уједначену по облику споменика, обради и ликовном садржају. Студенички крај обилује налазиштима квалитетног мермера. Најпознатији мајдани су на планинама Радочело и Чемерно, где је традиција обраде камена наслеђена још из средњег века. Студенички мајстори познати су по изради мермерних надгробника мањих димензија који су широм тадашње Србије продавани као полупроизводи (податке о покојнику урезивали су локални клесари, често и свештеници).[1] У развијеној варијанти, студенички крсташи су украшавани геометријском орнаментиком и стилизованим људским ликовима изведеним помоћу удвојених кружница, по чему су познати и као „цирклаши”.[1]
Клесарски центри
[уреди | уреди извор]Богата налазишта мермера у Студеничком крају условила су да се читаве породице баве вађењем и обрадом камена - у месту Годовићи Кундовићи и Дугалићи; у Брезови Балетићи, Ђорићи и Матовићи; у Долцу Бачкуље и Дугалићи; у селу Врх Ковачевићи, а у месту Растиште под Чемерном Ракићи.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]