Брезова (Ивањица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брезова
BelaCrkva Mucanj.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2011.551
Географске карактеристике
Координате43°32′29″ СГШ; 20°03′34″ ИГД / 43.5414° СГШ; 20.0594° ИГД / 43.5414; 20.0594Координате: 43°32′29″ СГШ; 20°03′34″ ИГД / 43.5414° СГШ; 20.0594° ИГД / 43.5414; 20.0594
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина600-1000 м
Брезова на мапи Србије
Брезова
Брезова
Брезова на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32253
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Брезова је котлина у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 551 становника (према попису из 1991. било је 624 становника). Центар Брезовске котлине су село Катићи.

У географском смислу Брезова и подручје ивањичке општине познати су под именом Моравички Стари Влах. МЗ Брезова сачињава села Брезова, Шареник, Клекова, Равна Гора, Пресека итд. Њен центар Катићи удаљен је од Ивањице 24 km. Својом територијом се граничи са општинама Нова Варош и Ариље као и ивањичким месним заједницама Прилике и Кушићи.

Историја[уреди]

Брезова је назив добила по многобројним брезама које су расле на подручју овог села. Први пут се помиње крајем 13. века у повељи краља Стефана Уроша Милутина којом он потврђује манастиру Хиландар прилоге свог деде и оца а прилаже нове поседе. Брезова је све време припадала Моравичком срезу са седиштем у Ивањици, који је припадао Ужичком округу у 19. веку све до 1899. године када је припојен Чачанском округу. Када су 1921. године у Краљевини СХС формиране области Моравички срез је припојен Рашкој области све до 1929. године и поделе на бановине када је овај срез припадао Зетској, а касније Дринској бановини.

Природне одлике[уреди]

На подручју села уздиже се планина Мучањ са највишим врхом Јеринин град од 1536 метара чији је масив са каменитом северном и североисточном страном препознатљив са велике удаљености. Већи део подручја села је кречњачког састава и богат је шумом од којих је пре планске сече највише захватала буква и то 80 %. Сада је однос четинарског и листопадног 30:70 %. Један део села се простире од Катића до Беле цркве а други је између Милаџинске реке, Брезовачке реке и Вујашког потока. Равна гора се налази на другој страни Мучња.

Грађевине[уреди]

Црква светог Николе (Бела Црква) у Брезови је, према народном предању, задужбина деспота Стефана Лазаревића, а налази се 20 km од Ивањице уз реку Грабовицу у подножју Мучња. Данашња црква је подигнута у првој половини XVII века и данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].

У центру села Катића иначе солидно урбанизованог места налази се школа „Мићо Матовић“ са спортском салом и теренима, биоскопом и позорницом, библиотеком. Поред школске на Катићима постоји и библиотека МЗ Брезова. у близини је амбуланта отворена шездесетих година 20. века. Катићи имају и пошту, мотел „Логос“, пансион „Обрадовић“, неколико кафана и кафић.

Демографија[уреди]

Брезова има 825 становника који живе у 214 према интерном попису из 1999. године. Кад су насељавали ово подручје у 18. и 19. веку придошлице су градиле куће на заклонитим местима у нижим пределима и заравнима. Куће су раштркане и разбацане па су удаљене једна од друге или је једна група кућа удаљена од друге.

У насељу Брезова живи 474 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,6 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 980
1953. 900
1961. 891
1971. 853
1981. 592
1991. 624 624
2002. 551 551
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 99,45 %
непознато
  
3 0,54 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Брезова, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]