Ајше-султанија (ћерка Ибрахима)
Ајше султанија је била ћерка султана Ибрахима и султаније Турхан .
| Ајше-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1643 |
| Место рођења | Истанбул, Османско царство |
| Датум смрти | око 1684 (старост 40–41) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | маузолеј Ибрахима I |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Родитељи | султан Ибрахим султанија Турхан |
| Династија | Османска династија |
| султанија Османског царства | |
Живот
[уреди | уреди извор]Ајше је била ћерка султана Ибрахима и Турхан-султаније. У многим изворима њено постојање се често доводи у питање и често је мешају са њеном тетком, па јој се приписује да је била удата за последње мужеве султаније Ајше, Ибшир Мустафа-пашу[1] или Сулејман-пашу.
Удала се први пут 1653. године са десет година за Хасеки Мехмед-пашу, гувернера Багдада и Алепа.[2] Пре тога, 1645. године, Мехмед-паша је био ожењен оженио Гевхерхан-султанијом, ћерком Мурата IV. Мехмед-паша је погубљен по наређењу њеног брата јуна 1661. године, а Ајше је остала удовица.
Њен брат султан Мехмед удао ју је врло брзо за Дефтердар Ибрахим-пашу, новог намесника Каира. Брак је трајао до његове смрти 1664. године. Касније се 1666. гдоине удала за Хусеин-бега, сина њене тетке Фатме-султаније. Хусеин-бег је након венчања постао нови намесник Будима, где је пар и живео годину дана.[3] Након тога је био намесник Каира до 1675. године.
Смрт
[уреди | уреди извор]Султанија Ајше је још била жива 1675. године.[4] У мају 2023. године, Отомански Државни архив председника Републике Турске објавио је књигу мираза Ајше-султаније, датирано од 15. јуна 1682. године.[5] У свесци се прво налази списак предмета и накита направљених за мираз Ајше-султаније. То је доказ да је највероватније била жива и 1682. године.
Како је Хусејин-бег умро у фебруару 1680. године, Ајше-султанија се највероватније и преудала 1682. Како је историчар Мехмед Суреја потврдио да је султанија Ајше умрла у Истанбулу за време владавине свог брата Мехмеда IV,[6] умрла је пре 1686.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Haskan, Mehmet Nermi (2001). Yüzyıllar boyunca Üsküdar. Üsküdar Belediyesi, p. 1403.
- ^ Joseph Freiherr von Hammer-Purgstall (1830). Geschichte des Osmanischen Reiches, grossentheils aus bisher unbenützten Handschriften und Archiven. Hartleben, p. 367.
- ^ Gyurian & Deutsch (1867). Magyarorszag es a nagy vilag: Politikai, ismeretterjesztö es szepirodalmi kepes hetilap. Austrian National Library, p. 381.
- ^ Mandel, Gabriele (1992). Storia dell'harem. Rusconi, p. 217.
- ^ Књига о миразу Ајше султаније
- ^ Süreyya, 1 Cild 1996.
