Мехмед IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мехмед IV
4. Mehmet.jpg
Мехмед IV
Датум рођења (1642-01-02)2. јануар 1642.
Место рођења Османско царство
Датум смрти 6. јануар 1693.(1693-01-06) (51 год.)
Место смрти Османско царство
Династија Османлије
Отац Ибрахим I
Мајка Султанија Турхан Хатиџе
Супружник Еметулах Рабија Гулнуш
Потомство Мустафа II
Ахмет III
Принц Ахмет
Принц Бајазид
Султанија Сафије
Уму Гулсум Султанија
19. Султан Османског царства
Период 16481687.
Претходник Ибрахим I
Наследник Сулејман II

Мехмед IV (2. јануар 16426. јануар 1693), турски султан 1648—1687.

Мехмед IV је имао свега 6 година када 1648. године проглашен за султана. Државна власт била је у рукама Валиде (мајке султаније) и јањичара. За само неколико година положај великог везира био је додељиван 13 пута. Са постављањем способног великог везира Мехмед- паше, дошао је крај харемским интригама и тежњама ка влашћу. Његова владавина ће оставити значајне последице по царство, као и на сам положај султана, пошто је велики део извршне власти коју је султан имао пао у руке великом везиру.

Султан Мехмед IV је владао 39 година, те је био други најдуговечнији султан који се задржао на престолу. Први је био Сулејман Величанствени који је владао 46 година.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у Топкапи палати 1642. као син султана Ибрахима и Турхан Хатиџе султаније. Током једне свађе султана и султаније, Ибрахим је у бесу бацио Мехмеда у базен. На срећу, Мехмед је успео да преживи, али је до краја живота имао ожиљак на глави добијен падом у базен.

Владавина[уреди]

Мехмед је дошао на престо са свега 6 година. Његов долазак на власт означио је крај деликатног доба по династију. Његов предак Мустафа I био је свргнут два пута, а два султана, укључујући и Мехмедовог оца Ибрахима, била су убијена. Поред дворских интрига, османска флота је поражена од стране Венеције на Дарданелију, дошло је до устанка у Анадолији и масовних протеста због у Истанбулу услед недостатка хране. Под тим условима Мехмедова мајка је дала пуну извршну власт великом везиру Мехмед Копрули- паши. Копрулу је преузео власт 1656. године.

Одговор Запорошких Козака турском Султану. Писмо је потписао Иван Сирко.

Достигнућа[уреди]

Мехмед је био познат по надимку „Ловац", јер је лов био његова главна активност. Његова владавина важна је за повратак османских добара од стране Мехмед Копрулу- паше и његовог сина Фазил Ахмеда. Повратили су егејска острва од Венеције, као и Крит током Критског рата (1645-1669). Имали су и успешне походе у Трансилванији (1660) и Пољској (1670-1674). Тада је Мехмед склопио савез са Петром Дорошенком, те је тако био близу освојања Подолије и делова Украјине. Следећи велики везир, Кара Мустафа- паша, био је мање способан. Подржавши устанак Имра Токолија против аустријске власти у Мађарској 1683., Кара Мустафа је са великом војском прешао преко Мађарске и почео опсаду Беча. У бици код Каленберга, Турци су доживели страшан пораз. Победио их је пољски краљ Јан Собјески и његови савезници.

Јаничари у време друге опсаде Беча 1683.

Велики турски рат[уреди]

1683. године, услед неуспеха Кара Мустафа-паше да заузме Беч, који је опседало 100 000 војника, Света Лига на челу са Аустријом креће у противнапад. Савезничка војска на челу са пољским краљем Јаном III Собјеским уништила је османску армију у бици код Беча. Након те битке Велики везир Кара Мустафа- паша био је погубљен. Охрабрена том победом, Аустрија креће у даље продирање у османске земље, освојивши Мађарску, Војводину, Хрватску и читаву Србију. Она се задржала у Скопљу, где се са 20 000 побуњеника из Македоније упутила ка Цариграду с намером да протера Османлије са Балкана. Међутим, Османлије су успеле да се колико-толико саберу и узврате жестоким нападом пуним осветничког беса. Овај турбулентни рат се завршио 1699. године миром у Сремским Карловцима, којим је Османско царство остало без читаве Мађарске, Хрватске и Војводине (изузев Баната). Овај рат оставио је дубоке последице у даљој историји османске империје.

Битка код Беча 1683.

Остатак живота и смрт[уреди]

Након друге битке на Мохачу (1687) царство упада у кризу. У војсци је дошло до велике недисциплине и непослушности. Командант војске, Сури Сулејман- паша, у страху да га не убију властите трупе, побегао је прво у Београд, а затим

у Истанбул. Када су вести о поразу и непослушности стигле у Истанбул 1687. Абаза Шијавус- паша постао је нови војни командант и велики везир. Но, пре него што је успео да добије команду, читава османска армија се растурила, а јаничари и спахије вратиле су се у своје базе предвођени официрима нижег реда. Сари Сулејман- паша био је погубљен. Мехмед је поставио новог команданта Копрулу Фазил Мустафа- пашу. Он је постављен као регент великог везира, такође. Нови командант почео је преговоре са тадашњим војним и државним врхом. После овога, 1687. , одлучено је да се султан Мехмед склони са престола и да се на престо доведе његов брат Сулејман II. Мехмеда су уклонили са престола Јеген Осман- паша и јаничари. Мехмед је затворен у Топкапи палату из које је могао излазити с времена на време. Тако је и умро у Адрианопољу 1693. Пре него што је умро, 1691. било је гласина како га државни врх жели да га врати на престо услед лошег здравственог стања његовог брата Сулејмана. Сахрањен је у турбету своје мајке. Његова омиљена конкубина била је Еметулах Рабија Гулнуш султанија са којом је имао двојицу синова. Њихова деца била су Мустафа II (1695-1703) и Ахмед III (1703-1730) и обојица су били султани.

После побуне јаничара и властеле 1687. године, султан Мехмед IV био је свргнут.


Претходник:
Ибрахим I
турски султан
16481687
Наследник:
Сулејман II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}