Мехмед IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мехмед IV
4. Mehmet.jpg
Мехмед IV
Датум рођења (1642-01-02) 2. јануар 1642.
Место рођења Османско царство
Датум смрти 6. јануар 1693.(1693-01-06)(51 год.)
Место смрти Османско царство
Династија Османлије
Отац Ибрахим I
Мајка Султанија Турхан Хатиџе
Супружник Еметулах Рабија Гулнуш
Потомство Мустафа II
Ахмет III
Принц Ахмет
Принц Бајазид
Султанија Сафије
Уму Гулсум Султанија
19. Султан Османског царства
Период 16481687.
Претходник Ибрахим I
Наследник Сулејман II

Мехмед IV (2. јануар 16426. јануар 1693), турски султан 1648—1687.

Мехмед IV је имао свега 6 година када 1648. године проглашен за султана. Државна власт била је у рукама Валиде (мајке султаније) и јањичара. За само неколико година положај великог везира био је додељиван 13 пута. Са постављањем способног великог везира Мехмед- паше, дошао је крај харемским интригама и тежњама ка влашћу. Његова владавина ће оставити значајне последице по царство, као и на сам положај султана, пошто је велики део извршне власти коју је султан имао пао у руке великом везиру.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у Топкапи палати 1642. као син султана Ибрахима и Турхан Хатиџе султаније. Током једне свађе султана и султаније, Ибрахим је у бесу бацио Мехмеда у базен. На срећу, Мехмед је успео да преживи, али је до краја живота имао ожиљак на глави добијен падом у базен.

Владавина[уреди]

Мехмед је дошао на престо са свега 6 година. Његов долазак на власт означио је крај деликатног доба по династију. Његов деда Мустафа I био је свргнут два пута, а два султана, укључујући и Мехмедовог оца Ибрахима, била су убијена. Поред дворских интрига, османска флота је поражена од стране Венеције на Дарданелију, дошло је до устанка у Анадолији и масовних протеста због у Истанбулу услед недостатка хране. Под тим условима Мехмедова мајка је дала пуну извршну власт великом везиру Мехмед Копрули- паши. Копрулу је преузео власт 1656. године.

Одговор Запорошких Козака турском Султану. Писмо је потписао Иван Сирко.

Достигнућа[уреди]

Мехмед је био познат по надимку „Ловац", јер је лов био његова главна активност. Његова владавина важна је за повратак османских добара од стране Мехмед Копрулу- паше и његовог сина Фазил Ахмеда. Повратили су егејска острва од Венеције, као и Крит током Критског рата (1645-1669). Имали су и успешне походе у Трансилванији (1660) и Пољској (1670-1674). Тада је Мехмед склопио савез са Петром Дорошенком, те је тако био близу освојања Подолије и делова Украјине. Следећи велики везир, Кара Мустафа- паша, био је мање способан. Подржавши устанак Имра Токолија против аустријске власти у Мађарској 1683., Кара Мустафа је са великом војском прешао преко Мађарске и почео опсаду Беча. У бици код Каленберга, Турци су доживели страшан пораз. Победио их је пољски краљ Јан Собјески и његови савезници.

Јаничари у време друге опсаде Беча 1683.

Велики турски рат[уреди]

1683. савезници су искористили лош положај и команду османске војске на челу са Јаном Собјеским, те су уништили османску војску и бици код Беча 1683. године јаком коњицом Јана Собјеског. Турци су се повукли у Мађарску, али је то био тек почетак дугог, али успешног похода за Аустрију у коме ће они покушати да потисну Турке са Балкана.

Битка код Беча 1683.

Остатак живота и смрт[уреди]

Након друге битке на Мохачу (1687) царство упада у кризу. У војсци је дошло до велике недисциплине и непослушности. Командант војске, Сури Сулејман- паша, у страху да га не убију властите трупе, побегао је прво у Београд, а затим

у Истанбул. Када су вести о поразу и непослушности стигле у Истанбул 1687. Абаза Шијавус- паша постао је нови војни командант и велики везир. Но, пре него што је успео да добије команду, читава османска армија се растурила, а јаничари и спахије вратиле су се у своје базе предвођени официрима нижег реда. Сари Сулејман- паша био је погубљен. Мехмед је поставио новог команданта Копрулу Фазил Мустафа- пашу. Он је постављен као регент великог везира, такође. Нови командант почео је преговоре са тадашњим војним и државним врхом. После овога, 1687. , одлучено је да се султан Мехмед склони са престола и да се на престо доведе његов брат Сулејман II. Мехмеда су уклонили са престола Јеген Осман- паша и јаничари. Мехмед је затворен у Топкапи палату из које је могао излазити с времена на време. Тако је и умро у Адрианопољу 1693. Пре него што је умро, 1691. било је гласина како га државни врх жели да га врати на престо услед лошег здравственог стања његовог брата Сулејмана. Сахрањен је у турбету своје мајке. Његова омиљена конкубина била је Еметулах Рабија Гулнуш султанија са којом је имао двојицу синова. Њихова деца била су Мустафа II (1695-1703) и Ахмед III (1703-1730) и обојица су били султани.

Послије револта његових трупа беше Султан Мехмед IV у новембру 1687. године свргнут.


Претходник:
Ибрахим I
турски султан
16481687
Наследник:
Сулејман II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}