Државни савјет Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Royal Coat of Arms of the United Kingdom (HM Government).svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Уједињеног Краљевства

Државни савјет Уједињеног Краљевства (енгл. Privy Council of the United Kingdom, Her Majesty's Most Honourable Privy Council)[1] формално је највиша извршна власт у Уједињеном Краљевству.

Дјелокруг[уреди]

Државни савјет врши само церемонијалну функцију док стварну власт врше његови комитети. Два најважнија комитета Државног савјета су Кабинет и Судски комитет. Кабинет је фактички носилац извршне власти, а Судски комитет је највиши суд поред Врховног суда Уједињеног Краљевства.

Државни савјет остварује највишу извршну власт на сједницама на којима доноси уредбе (енгл. Orders in Council). Међутим, највишу судску власт остварује судовањем Судског комитета. Жалбе се у ствари подносе Државном савјету (енгл. appeals to Her Majesty in Council), а затим о њима одлучује Судски комитет у својству давања савјета монарху. Пресуде формално потврђује монарх на сједницама Државног савјета.

Упркос свему, премијер Уједињеног Краљевства је фактички шеф владе иако је само члан Државног савјета. Званично је само краљевски министар под називом први лорд Трезора, али стварну власт има као вођа најјаче политичке партије у Дому комуна тј. као политичар који ужива повјерење парламентарне већине. Поступак доношења уредби у Државном савјету је чиста формалност. Уредбе се заправо израђују уз сагласност кабинетских министара, а затим их они у својству државних савјетника предлажу Државном савјету тј. монарху на одобрење.

Састав[уреди]

Чланови Државног савјета се формално називају The Lords of Her Majesty's Most Honourable Privy Council, а скраћено Privy Councillors.[2] Државни савјетници имају титуле The Right Honourable. Број чланова Државног савјета није законски ограничен. Углавном су то посланици Дома комуна и Дома лордова, достојанственици Цркве Енглеске и високе судије. Чланство је доживотно. Именовања врши монарх на владин предлог. Предсједавајући Државног савјета је лорд предсједник Савјета који је четврти по реду државни великодостојник и члан Кабинета. Секретар Државног савјета је грађански службеник под називом Clerk of the Privy Council који стоји на челу Канцеларије Државног савјета (енгл. Privy Council Office).

Сједнице Државног савјета нису пленарне већ им најчешће присуствује само монарх, лорд предсједник Савјета и три државна савјетника. Овакво одлучивање је познато као Queen-in-Council. Државни савјетници су и владајући и опозициони политичари, али у доношењу уредби (енгл. Orders in Council) учествују само представници парламентарне већине. Редовне сједнице се одржавају једном мјесечно у монарховој резиденцији. Уколико је монарх одсутан или спријечен могу га заступати Counsellors of State. Обичај је да монарх стоји на сједницама Државног савјета како би се брзо завршиле јер тада ниједан државни савјетник не може да сједи. Лорд предсједник Савјета чита које уредбе треба донијети, а монарх само говори „одобрено“ (енгл. Approved). Пуне сједнице Државног савјета се одржавају само када монарх објављује заруке или када се упразни престо, смрћу или абдикацијом.

Државни савјетници су: надбискуп кентерберијски, надбискуп јоршки, бискуп лондонски, суверенов приватни секретар, лорд коморник, говорник Дома комуна, лорд говорник, судије Врховног суда Уједињеног Краљевства (раније правни лордови), судије Апелационог суда Енглеске и Велса, више судије Унутрашњег дома Court of Session и лорд главни судија Сјеверне Ирске. Ипак, већина државних савјетника су политичари: премијер, министри у Кабинету, вођа опозиције, вође већих странака у Дому комуна, први министри Шкотске, Велса и Сјеверне Ирске, важнији министри изван Кабинета и уважени парламентарци. Именовање вође опозиције за државног савјетника омогућава влади да са њим дијели повјерљиве информације по условима Државног савјета (енгл. on Privy Council terms).[3][4][5][6]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Дословни превод је Тајни савјет.
  2. Дословни превод је тајни савјетници.
  3. Privy Council members, Приступљено 12. 4. 2016.
  4. Privy Council: Orders, Приступљено 12. 4. 2016.
  5. Privy Council; 1911 Encyclopædia Britannica, Volume 22
  6. Тайный совет; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XXXIIa (1901), с. 500—503

Спољашње везе[уреди]