Кир Стармер

С Википедије, слободне енциклопедије
Кир Стармер
Званични портрет 2017.
Лични подаци
Пуно имеКир Родни Стармер
Датум рођења(1962-09-02)2. септембар 1962. (61 год.)
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Држављанство
  • Уједињено Краљевство
Професијаполитичар
баристер
Породица
СупружникВикторија Александер (в. 2007)
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Лабуристичка партија
Лидер опозиције
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. априла 2020.
МонархЕлизабета II
Чарлс III
ПремијерБорис Џонсон
Лиз Трас
Риши Сунак
ПретходникЏереми Корбин
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. априла 2020.
ПретходникЏереми Корбин
Званични веб-сајт
keirstarmer.com
Потпис

Сер Кир Родни Стармер (енгл. Keir Rodney Starmer; Лондон, 2. септембар 1962) британски је политичар и баристер, тренутно на функцији лидера опозиције и Лабуристичке партије од 2020. године. Члан је парламента за Холборн и Сент Пенкрас од 2015. године. Претходно је био директор јавног тужилаштва од 2008. до 2013. године.

Стармер је рођен у Лондону, а одрастао у Сарију, где је похађао гимназију. Дипломирао је право на Универзитету у Лидсу 1985. године и завршио постдипломске студије грађанског права на Универзитету у Оксфорду 1986. године. Након што је позван у адвокатску комору, Стармер се претежно бавио пословима кривичне одбране, специјализући се за питања људских права. Именован је за краљевског саветника 2002,[1] а 2008. је постао директор Јавног тужилаштва и шеф Краљевске тужилачке службе, држећи ове функције до 2013. године. Крајем свог петогодишњег мандата на месту директора Јавног тужилаштва, проглашен је за витеза 2014. године.[2][3]

Изабран за посланика у Дому комуна на општим изборима 2015. године, Стармер је постављен на позицију министра у сенци за имиграцију од стране новог партијског лидера Џеремија Корбина у септембру 2015. године. Он је 2016. поднео оставку у знак протеста против Корбиновог вођства, али је касније те године прихватио нову функцију под Корбином као државни секретар у сенци за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније након референдума о чланству у ЕУ. Стармер се залагао за други референдум о Брегзиту, рекавши да ће гласати за „останак у Унији”; ова политика је на крају укључена у изборну платформу лабуриста 2019. године.

Након што је Корбин поднео оставку након пораза лабуриста на општим изборима 2019, Стармер је победио на изборима за вођство странке следеће године. Његово руководство карактерише кретање странке ка политичком центру и одбацивање већег дела левичарске платформе његове лидерске кампање, као и противљење неким од одговора владе на пандемију ковида 19 и питањима као што су Партигејт, мини-буџет из септембра 2022. и криза животних трошкова. Стармер је нагласио важност елиминације антисемитизма у Лабуристичкој партији. Године 2023. поставио је пет мисија за лабуристичку владу, посебну пажњу посвећујући питањима као што су економски раст, здравље, обновљива енергија, криминал и образовање. Од краја 2021, странка је задржала водећу позицију у испитивањима јавног мњења у односу на владајућу Конзервативну партију, често са великом маргином.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Crown Office”. London Gazette. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  2. ^ „No. 60728”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2013. стр. 3. 
  3. ^ „The New Year Honours List 2014 – Higher Awards” (PDF). GOV.uk. 30. 1. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кир_Стармер&oldid=27389561”