Дом лордова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Royal Coat of Arms of the United Kingdom (HM Government).svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Уједињеног Краљевства

Дом лордова (енгл. House of Lords) горњи је дом Парламента Уједињеног Краљевства.

До ступања на снагу Уставног реформског акта 2005. био је и највиши суд у земљи. Дотадашњу судску власт Дома лордова је преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Назив[уреди]

Пуни назив Дома лордова је „Честити духовни и мирски лордови Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске окупљени у Парламенту” (енгл. The Right Honourable the Lords Spiritual and Temporal of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland in Parliament assembled).

Церемонијални назив му је „Дом перова” (енгл. House of Peers).

Лордови[уреди]

Британски Дом лордова се кроз историју састојао од духовних и световних лордова. Духовни лордови су 2 надбискупа и 24 бискупа Цркве Енглеске. Световни лордови су били насљедни перови (војводе, маркизи, грофови, виконти и барони). Два најважнија закона која су драстично измијенила састав Дома лордова су: Акт о доживотном перству 1958. и Акт о Дому лордова 1999.

Прије ступања на снагу Акта о Дому лордова 1999. сви насљедни перови су аутоматски били и чланови Дома лордова и то су право преносили својим потомцима. Данас, само 90 насљедних перова су чланови Дома лордова, као и гроф маршал и лорд велики коморник.[1]

Прије ступања на снагу Уставног реформског акта 2005, чланови Дома лордова су били и правни лордови тј. највише судије у Уједињеном Краљевству.[2] Данас, они су издвојени у новоосновани Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Законодавна власт[уреди]

Лордови имају право да предлажу све законе, осим финансијских закона и буџета. Дом лордова усваја законе већином гласова свих лордова.[3]

На челу Дома лордова се налази лорд спикер, а до 2005. године се налазио лорд канцелар.[4]

Судска власт[уреди]

За више информација погледајте: Судска власт Дома лордова и Правни лордови

Дома лордова је до 2010. године био највиши грађански суд Уједињеног Краљевства и највиши кривични суд Енглеске, Велса и Сјеверне Ирске.[5][6]

Судску власт Дома лордова нису вршили сви лордови него група од 12 правних лордова (енгл. Law Lords) које је постављао монарх. Правни лордови су били доживотни перови. Они су морали имати положене судијске испите, тј. они су били судије којима се уступала част да постану перови. Први правни лордови су почели са радом 1876. године.[7] Судили су најчешће у вијећу које се називало апелациони комитет (енгл. Appellate Committee). Виши правни лорд (енгл. Senior Law Lord) био је први међу правним лордовима.

Данас, сви лордови могу учествовати у поступцима опозива. Опозиве предлаже Дом комуна, а затим се о томе доноси одлука већином гласова свих лордова.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Membership of the House under SOs 9 and 10 (енглески)
  2. Companion to Standing Orders (енглески)
  3. На основу Акта о Парламенту 1914. ограничено је право да лордови одбаце законски предлог који је претходно усвојен у Дому комуна, тј. законски предлози могу бити упућени на потврду монарху и без сагласности Дома лордова.
  4. На основу Уставног реформског акта 2005, овлашћења лорда канцелара као предсједавајућег Дома лордова су пренесена на лорда спикера.
  5. На основу Уставног реформског акта 2005. судску власт Дома лордова је преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.
  6. Дом лордова није имао надлежност над кривичним правосуђем Шкотске јер је Високи суд Шкотске највиши кривични суд за Шкотску.
  7. „26 march layout” (PDF). Приступљено 2. 4. 2013. 

Спољашње везе[уреди]