Тингвелир

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тингвелир
Thingvellir.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеТингвелир
МестоСидиртланд, Исланд Уреди на Википодацима
Координате64°15′29″ СГШ; 21°07′30″ ЗГД / 64.258055555556° СГШ; 21.125° ЗГД / 64.258055555556; -21.125
Површина237 km2 (2,55×109 sq ft)
КритеријумКултурно добро: iii, iv
Упис2004. (28. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1152

Тингвелир (исландски језик за "Поље сабора") је историјски локалитет у општини Бласкогабyго у јужном Исланду које је 930. године било место оснивања најстаријег парламента на свету који је још увек активан (а који се ту одржавао све до 1789. год.)[1], исландског Алтинга ("Веће").

Тингвелир се налази у близини полуострва Рејкјанес, код вулкана Хенгил који је део долине Средњоатланског гребена. Ту се налази и највеће природно језеро на Исланду, Тингвалаватн.

Долина Тингвелира

Због тога је 1930. године основан Национални парк Тингвелир како би се заштитили остаци старог парламента, а касније проширен како би се заштитио природни предео око локалитета. Тингвелир национални парк је био први на Исланду који је данас велика туристичка атракција, а због своје историјске, културне и геолошке вредности је 2008. године уписан на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи.

Историја[уреди | уреди извор]

Језеро Тингвалаватн

На овом месту су се око 930. године, углавном норвешки Викинзи, једном годишње две недеље у јуну састајали на традиционалном законодавној и судској скупштини, тзв. Алтингу. Након оних у старој Грчкој, то је био најстарији парламент на свету који је на овом месту опстао све до 1798. године кад су га Данци укинули.

Год. 1000. на овом сабору је усвојено хришћанство као једина религија на Исланду.

На овом историјском мјесту је такође, 17. јуна 1944. године, Република Исланд прогласила независност, а 1994. год. прославила своју педесету годину постојања.

Чак и данас, на рубу трга и Сабора, као и на неколико места у кањону могу се видети трошни и обрасли камени зидови с артефактима из времена одржавања Алтинга, заштићени церадама.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Björn Th. Björnsson, Þingvellir, 1984., Reykjavík: Bókaútgáfa Menningarsjóðs

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tomasson, Richard F. (1980). Iceland, the first new society. University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-0913-6. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]