Трансаралска железница

Трансаралска железница названа и Ташкентска железница је железница изграђена за време Руске Империје која повезује европску Русију са Централном Азијом (прије познат као Туркестан) ^[1]. Као стандардна руска железничка траса пруга има распон између шина 1520 мм. Пруга између градова Оренбург (Русија) и Ташкента (данас главни град Узбекистана) је завршена 1906. Пруга је пролазила кроз територију Узбекистанске, Казахске, Киргишке и Таџикистанске ССР. ^[2]

Историја

Изградња пруге је поћела 1887. година са оба краја планиране трасе. 1906. завршена је последња дионица Кубек-Ташкент. До 1913. са дограђеним странским пругама железница је имала 2234 км пруге. Тада је по прузи возило 552 паровоза, 7853 товарних и 655 путнићких. До 1955. пруга дограђена на дужину 2419 км.

Са распадом Совјетског Савеза пруга је постала део Казахстанске, Руске и Узбекистанске железнице.

Траса

Пруга Оренбург-Ташкент рађена је од 1887. до 1906.: ^[2]

1888. Зиадин — Урсатевска
1889. Урсатевска — Андижан
1899. Самарканд — Ташкент
1905. Оренбург — Кандагач — Казали (Казалинск)
1906. Казали — Жосали — Аријск — Ташкент

Неки од већих градова на траси :

Трансаралска железница се спаја на истоку са железницом Туркестан-Сибир код града Аријск у Казахстану.

Референце

^ Ф. А. Брокгауз, И. А. Ефрон. „Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона”. ru.wikisource.org (на језику: руски). Санкт-Петербург: „Ф. А. Брокгаус - И. А. Ефрон“. Приступљено 23. 12. 2025. „Ташкентская железная дорога (казенная) — соединяет Туркестан с Европейской Россией. Начата постройкой в 1899 г.; участок Оренбург — Кубек открыт для правильного движения в 1905 г., остальная часть дороги — в 1906 г. Общее протяжение дороги от Оренбурга до Ташкента 1736 вер. и ветвей 9 вер. Строительная стоимость дороги по предварительным сведениям около 122 милл. руб. С 1 января 1905 г. к Т. жел. дороге присоединен уч. Кинель — Оренбург (354 вер.) Самаро-Златоустовской жел. дороги.”
^ ^а ^б Большая советская энциклопедия. Гл. ред. Борис Алексеевич Введенский, 2-е изд. Том 42. Татары — Топрик. Москва, 1956. 668 стр., илл.: 49 л. илл. и карт.

Спољашње везе

Оренбургско-Ташкентская железная дорога (језик: руски)
Зенков, Павел (1881). Туркестанская железная дорога в связи ее с другими экономическими вопрсами края. Москва: Типографија М.Г. Щепкина, дом Волкових. стр. 24. Приступљено 23. 12. 2025. (језик: руски)

[автолинк1-1] Ф. А. Брокгауз, И. А. Ефрон. „Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона”. ru.wikisource.org (на језику: руски). Санкт-Петербург: „Ф. А. Брокгаус - И. А. Ефрон“. Приступљено 23. 12. 2025. „Ташкентская железная дорога (казенная) — соединяет Туркестан с Европейской Россией. Начата постройкой в 1899 г.; участок Оренбург — Кубек открыт для правильного движения в 1905 г., остальная часть дороги — в 1906 г. Общее протяжение дороги от Оренбурга до Ташкента 1736 вер. и ветвей 9 вер. Строительная стоимость дороги по предварительным сведениям около 122 милл. руб. С 1 января 1905 г. к Т. жел. дороге присоединен уч. Кинель — Оренбург (354 вер.) Самаро-Златоустовской жел. дороги.”

[bse2-42-2] а ^б Большая советская энциклопедия. Гл. ред. Борис Алексеевич Введенский, 2-е изд. Том 42. Татары — Топрик. Москва, 1956. 668 стр., илл.: 49 л. илл. и карт.

[1]

[2]