Ташкент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ташкент
Toshkent/Тошкент
Aerial view of Tashkent, Uzbekistan.JPG
Ташкент
International Business Center. Tashkent city.jpg
Vue de l'Aqua-Park - Tachkent.jpgBunyodkor Stadium.jpg
[[File:||139px]]Hazrati Imam Complex (220247571).jpeg
Успенский кафедральный собор в Ташкенте.JPGTachkent-Centre.jpg
Tashkent, Paque Navoi 3.jpgTimur Lane Museum, Tashkent, Uzbekistan.JPG

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Узбекистан
ПокрајинаТашкент
Становништво
Становништво
 — 2014.2.352.900
Географске карактеристике
Координате41°20′00″ СГШ; 69°18′00″ ИГД / 41.333333° СГШ; 69.3° ИГД / 41.333333; 69.3Координате: 41°20′00″ СГШ; 69°18′00″ ИГД / 41.333333° СГШ; 69.3° ИГД / 41.333333; 69.3
Ндм. висина455 м
Ташкент на мапи Узбекистана
Ташкент
Ташкент
Ташкент на мапи Узбекистана

Ташкент (узб. Toshkent/Тошкент, рус. Ташкент) је главни град Узбекистана. Број становника Ташкента је 2006. износио 1.967.879, а 3.171.259 у ширем градском подручју, док је 2018. године град имао 2.485.900 житеља. Ташкент је исто тако највећи град у бившој совјетској Централној Азији (мада већи урбани центри Урумћи у Кини и Кабул у Авганистану леже унутар географског региона централне Азије).[1] Он је лоциран на североистоку земље у близини границе са Казахстаном.

Данас, као главни град независног Узбекистана, Ташкент задржава мултиетничку популацију, при чему су Узбеци већинска етничка група. Године 2009, град славио 2.200 година своје записане историје.[2]

Историја[уреди]

Ташкент се први пут помиње у писаним изворима у 3. веку пре нове ере. Његово оригинално име Чоч, касније Тошкант има значење „Камен“ или „Камени град“ у турском и кинеском језику. Прво утврђење је овде настало у 4. или 5. веку нове ере.

Арапи су заузели Ташкент 751. и ту наишли на западне кинеске испоставе. Они су донели ислам у ове крајеве. Током 9. и 10. века град је био у држави Саманида. У 11. веку, Ташкент се по први пут помиње као град.

Џингис Кан је заузео град 1220. и прикључио га свом царству. У 14. веку Ташкент је дошао под власт ратника Тимура Ленка чији су наследници проширили царство у Средњој Азији. До 1510. они су стекли потпуну власт над широм области око Ташкента.

Поглед на Ташкент

У 17. и 18. веку развиле су се јаке трговинске везе Ташкента са Русијом на северу. Трговци су путовали караванима камила. Цар Петар I је слао своје посланике у ове крајеве.

Руски цар Николај I покушао је 1839. да заустави експанзију Британаца у ове крајеве. Руске трупе су заузеле Ташкент, који је 1865. проглашен центром губерније Туркестан.

После Октобарске револуције 1917, Ташкент је 18. априла 1918. проглашен за главни град „Аутономне социјалистичке совјетске републике Туркестан“ у оквиру Русије. Ова република је 1924. издвојена из Русије и подељена, а Ташкент припао Узбечкој ССР у Совјетском Савезу. Област северно од града је припала Казахској ССР. Главни град републике је испрва био Самарканд, а Ташкент је то постао 1930.

Земљотрес од 26. априла 1966. тешко је уништио град. Ташкент је поново изграђен током 1960-их и 1970-их.

У Ташкенту је 31. августа 1991. проглашена независност Узбекистана.

Географија[уреди]

Руска царска палата

Ташкент се налази на североистоку Узбекистана. У непосредној близини града пролази граница с Казахстаном, те је Ташкент погранични град (граница пролази градским предграђима, чак постоје предграђа која се налазе у Казахстану). У советском раздобљу су границе међу републикама повлачене на необичан начин, те то отежава функционирање данашњих самосталних држава.

Ташкент је смештен у долини западно од планинских ланаца. Град лежи у долини реке Чирчик, притоци Сир-Дарје. Сир-Дарја је једна од најважнијих река средње Азије и главни центар насељености и привреде.

Клима[уреди]

Ташкент има медитеранску климу (Кепен: Csa)[3] са јаким утицајем континенталне климе (Кепен: Dsa).[3] Као резултат тока, Ташкент има хладне и често снежне зиме, које нису типичне за медитеранску климу, и дуга топла и сува лета. Зима покрива месеце децембар, јануар и фебруар. Највећи део падавина се јавља током тих месеци, и оне обично падају као снег. Град доживљава два врха преципитације у раној зими и у пролеће. Овај донекле необичан патерн падавина је делом последица надморске висине града од 500 m. Дуга лета у Ташкенту обично трају од маја до септембра. Ташкент може да буде изузетно топао током јула и августа. Град прима веома мало падавина током лета, а посебно од јуна до септембра.[4][5]

Клима Ташкента (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22,2
(72)
25,7
(78,3)
32,5
(90,5)
36,4
(97,5)
39,9
(103,8)
43,0
(109,4)
44,6
(112,3)
43,1
(109,6)
39,8
(103,6)
37,5
(99,5)
31,1
(88)
27,3
(81,1)
44,6
(112,3)
Максимум, °C (°F) 6,9
(44,4)
9,4
(48,9)
15,2
(59,4)
22,0
(71,6)
27,5
(81,5)
33,4
(92,1)
35,6
(96,1)
34,7
(94,5)
29,3
(84,7)
21,8
(71,2)
14,9
(58,8)
8,8
(47,8)
21,63
(70,92)
Просек, °C (°F) 1,9
(35,4)
3,9
(39)
9,4
(48,9)
15,5
(59,9)
20,5
(68,9)
25,8
(78,4)
27,8
(82)
26,2
(79,2)
20,6
(69,1)
13,9
(57)
8,5
(47,3)
3,5
(38,3)
14,79
(58,62)
Минимум, °C (°F) −1,5
(29,3)
0,0
(32)
4,8
(40,6)
9,8
(49,6)
13,7
(56,7)
18,1
(64,6)
19,7
(67,5)
18,1
(64,6)
13,0
(55,4)
7,8
(46)
4,1
(39,4)
0,0
(32)
8,97
(48,14)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28
(−18)
−25,6
(−14,1)
−16,9
(1,6)
−6,3
(20,7)
−1,7
(28,9)
3,8
(38,8)
8,2
(46,8)
3,4
(38,1)
0,1
(32,2)
−11,2
(11,8)
−22,1
(−7,8)
−29,5
(−21,1)
−29,5
(−21,1)
Количина падавина, mm (in) 57,8
(2,276)
57,2
(2,252)
64,8
(2,551)
59,8
(2,354)
40,9
(1,61)
10,8
(0,425)
3,5
(0,138)
1,9
(0,075)
5,9
(0,232)
29,3
(1,154)
41,3
(1,626)
53,6
(2,11)
426,8
(16,803)
Дани са падавинама 11,1 9,6 11,4 9,5 7,0 3,2 1,3 0,7 1,5 4,8 7,3 9,5 76,9
Дани са снегом 13 8 1 0 0 0 0 0 0 0,2 2 8 32,2
Релативна влажност, % 73 68 62 60 53 40 39 42 45 57 66 73 56,5
Сунчани сати — месечни просек 117,3 125,3 165,1 216,8 303,4 361,8 383,7 365,8 300,9 224,8 149,5 105,9 2.820,3
Извор #1: Centre of Hydrometeorological Service of Uzbekistan,[6] World Meteorological Organisation[7]
Извор #2: Pogoda.ru.net (record low and record high temperatures),[8] NOAA (mean monthly sunshine hours, 1961–1990)[9]

Становништво[уреди]

Демографија
1959.1970.1980.1989.2005.
911.9301.384.5091.780.0022.072.4592.135.700

Привреда[уреди]

Саобраћај[уреди]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Residents of Tashkent city exceeds 2.48m people”. Uzdaily.com. 
  2. ^ „Юбилей Ташкента. Такое бывает только раз в 2200 лет”. Фергана - международное агентство новостей. Приступљено 10. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Updated Asian map of the Кепенова класификација климата system
  4. ^ Tashkent Travel. „Tashkent weather forecast”. Tashkent, Uzbekistan. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2009. Приступљено 11. 6. 2009. 
  5. ^ Happy-Tellus.com. „Tashkent, Uzbekistan travel information”. Helsinki, Finland: Infocenter International Ltd. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2009. Приступљено 11. 6. 2009. 
  6. ^ „Climate Data for Tashkent”. Centre of Hydrometeorological Service. Приступљено 28. 11. 2012. 
  7. ^ „World Weather Information Service – Tashkent”. World Meteorological Organisation. Приступљено 16. 8. 2012. 
  8. ^ „Weather and Climate-The Climate of Tashkent” (на језику: руски). Weather and Climate. Приступљено 16. 8. 2012. 
  9. ^ „Tashkent Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 12. 2. 2017. 
  10. ^ „Berlin – City Partnerships”. Der Regierende Bürgermeister Berlin. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2013. Приступљено 17. 9. 2013. 
  11. ^ „Seoul – Sister Cities [via WayBackMachine]”. Seoul Metropolitan Government (archived 2012-04-25). Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2012. Приступљено 23. 8. 2013. 
  12. ^ „International Cooperation: Sister Cities”. Seoul Metropolitan Government. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2007. Приступљено 26. 1. 2008. 

Литература[уреди]

  • Stronski, Paul, Tashkent: Forging a Soviet City, 1930–1966 (Pittsburgh, University of Pittsburgh Press, 2010).
  • Jeff Sahadeo, Russian Colonial Society in Tashkent, 1865–1923 (Bloomington, IN, Indiana University Press, 2010).
  • „Tashkund”. Edinburgh Gazetteer. Edinburgh: Longman, Rees, Orme, Brown, and Green. 1822. 
  • Edward Balfour, ур. (1871). „Tashkend”. Cyclopaedia of India and of Eastern and Southern Asia (2nd изд.). Madras. 
  • Eugene Schuyler (1877), „Tashkent”, Turkistan, New York: Scribner, Armstrong & Co. 
  • L.F. Kostenko (1880). „(Ташкент)”. Turkestanskij (на језику: руски). 
  • John Mowbray Trotter (1882). „Tashkand”. Western Turkestan. Calcutta: Superintendent of Government Printing. 
  • Henry Lansdell (1885). „Tashkend”. Russian Central Asia, including Kuldja, Bokhara, Khiva and Merv. London: Sampson Low, Marston, Searle, & Rivington. 
  • Michael Myers Shoemaker (1904), Heart of the Orient: Saunterings through Georgia, Armenia, Persia, Turkomania, and Turkestan, to the Vale of Paradise, New York: G.P. Putnam's Sons 
  • „Tashkent”. The Encyclopædia Britannica (11th изд.). New York: Encyclopædia Britannica. 1910. OCLC 14782424. 
  • William Eleroy Curtis (1911), „Tashkend”, Turkestan, New York: Hodder & Stoughton 
  • E.G. Kemp (1911), „Tashkent”, The Face of Manchuria, Korea, Russian Turkestan, New York: Duffield 
  • „Tashkent”. Russia. Leipzig: Karl Baedeker. 1914. OCLC 1328163. 
  • David MacKenzie (1969). „Tashkent—Past and Present”. Russian Review. 28. 
  • Pierce, Richard A. (1975). „Toward Soviet Power in Tashkent, February–October 1917”. Canadian Slavonic Papers. 17. 
  • Tashkent Entsiklopediya (на језику: руски). 1984. 
  • Toşkent: entsiklopediya (на језику: Uzbek). Toşkent: Ḳomuslar Boş Tahririyati. 1992. 
  • Adeeb Khalid (1996). „Tashkent 1917: Muslim Politics in Revolutionary Turkestan”. Slavic Review. 55. 
  • Balland, Daniel (1997). „Tachkent, metropole de l'Asie centrale?”. Cahiers d'etudes sur la Mediterranee orientale et le monde Turco-Iranien (на језику: French). 24. 
  • Jeff Sahadeo (2004). „Empire of Memories: Conquest and Civilization in Imperial Russian Tashkent”. Canadian Slavonic Papers. 46. 
  • C. Edmund Bosworth, ур. (2007). „Tashkent”. Historic Cities of the Islamic World. Leiden: Koninklijke Brill. ISBN 978-90-04-15388-2. 
  • Jeff Sahadeo, Russian Colonial Society in Tashkent, 1865–1923 (Bloomington, IN, Indiana University Press, 2010).
  • Stronski, Paul (2010). Tashkent: Forging a Soviet City, 1930–1966. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-7389-8. 
  • Kosmarski, Artyom (2011), „Grandeur and Decay of the Soviet Byzantium: Spaces, Peoples, and Memories of Tashkent, Uzbekistan”, Ур.: Tsypylma Darieva; et al., Urban Spaces after Socialism, Frankfurt am Main: Campus, ISBN 9783593393841 

Спољашње везе[уреди]