Пређи на садржај

Кизилорда

Координате: 44° 51′ 00″ С; 65° 31′ 00″ И / 44.85° С; 65.516667° И / 44.85; 65.516667
С Википедије, слободне енциклопедије
Кизилорда
каз. Қызылорда, рус. Кызылорда
Џамија Ајтбаја
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Казахстан
ОбластКизилординска област
Основан1820
Статус града1867
Становништво
Становништво‍
 — 2021.315.550
 — густина131,48 ст./km2
Агломерација354.793
Географске карактеристике
Координате44° 51′ 00″ С; 65° 31′ 00″ И / 44.85° С; 65.516667° И / 44.85; 65.516667
Временска зонаUTC+5
Апс. висина128 m
Површина2.400 km2
Кизилорда на карти Казахстана
Кизилорда
Кизилорда
Кизилорда на карти Казахстана
Позивни број+7 7242
Регистарска ознакаN или 11
Веб-сајт
kyzylorda.gov.kz

Кизилорда (каз. Қызылорда, рус. Кызылорда) до 1867. назван као Ак-Мечет (рус. Ак-Мечуеь, каз. Ақ-Мешіт), од 1867—1922 Перовск, 1922—1925 година као Ак-Мечеть, 1925—1997 година као Кзыл-Орда). Град је основан 1820. као тврђава Кокандског каната звана Ак-Мечеть. По другим информацијама то је било 1817. као утврђење Акмечеть на месту населбе Камискала (рус. Камыскала).[1] Смештен је на обе стране реке Сир Дарје [1], 830 км југозападно од Астане (Астана је основана касније од Кизилорде, 1830), (данас) главног града Казахстана. Град има железничку станицу и аеродром. Под градским акиматом (владина канцеларија) потпадају и села Тасбогет, Белкол и Кизилжарма. Насеље има 315.550 становника а унутар акимата 354.793 становника. [2]

За време 1925. - 1927. био је главни град Казашке Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике.

Назив

[уреди | уреди извор]
Слика генерала Василија Алексејевича Перовског (цртеж Карла Брјулова из 1837.)

Од времена оснивања кокандског канства 1820. године до заузимања од стране руских трупа предвођених генералима Василијем Алексејевичем Перовским и Степаном Александровичем Хруљовом 1852. године, тврђава се звала Ак-Мечет (каз. Ақ-Мешіт).

У августу 1853., преименовано је по презимену генерала Василија Перовског у Тврђаву Перовск. [1] Од 1862. године звана је Форт Перовск (рус. форт Перовский) а након стицања статуса града добија назив Перовск.

Од 1922. до 1925. године град је званично носио своје првобитно име Ак-Мечет.

Од 24. јула 1925. године се звао Кзил-Орда (рус. Кзыл-Орда) [3] која значи "Црвена престолница" (кызил - црвени на татарском језику, орда - место кочевника (номада) у монголско/татарском језику) у руском језику Красная столица. Преименовање је повезано са премештањем главног града Казахске аутономне републике у саставу Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике из Оренбурга.

17. јуна 1997., указом председника Казахстана (тада Нурсултан Назарбајев), транскрипција имена града на руском језику промењена је из Кзыл-Орды у Кызылорду, што одговара транскрипцији са казашског језика у дословном преводу. [4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље је веч прије модерног доба било насељено Селџуцима.

Модеран град је основан у Кокандском канству 1820. године.

1867. Перовск постане окружни (рус. уезд) град сирдаринске области Руске Империје као и средиште тог ујезда (округа). Отворе се прве школе, фабрика цигле, ветрењаче, радионице и продавнице.

1905. град добија железничку пругу Оренбург-Ташкент названа и Трансаралска железница.

30. октобра 1917. Перовск добија Совјет, завлада комунизам. [1]

1925. главни град Казахске аутономне републике у саставу РСФСР-а премештен је овде [1] . Касније, декретом Централног извршног комитета Совјетског Савеза из 24. јула 1925., град Ак-Мечет је преименован у Кизил-Орду. 28. августа 1925. станица Перовск на Трансаралској железници преименована је у Кизил-Орду.

1927. декретом Президијума Централног извршног комитета Казашке Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике, главни град је премештен из Кизил-Орде у Алма-Ату, док се је стварно премештање главног града догодило се тек 1929.

Тридесетих и четрдесетих година 20. века, становништво региона и града значајно се повећало захваљујући досељеницима из других делова Совјетског Савеза: политичким прогнаницима, депортованим Пољацима из Западне Украјине и Белоруске ССР, Немцима, Корејанцима из руског Приморја (Руски далеки исток), народима Крима (Татари) и Северног Кавказа, евакуисанима из региона које је у другом светском рату заузела Нацистичка Њемачка.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Насеље има 315.550 становника а унутар акимата 354.793 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009 2021
156.128. 150.425. 157.364. 188.682. 271.309.


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д K - M (Енциклопедија Казахстана) (PDF). 3. Almaty: Glavnaja Red. "Ķazaķ Ėnciklopedijasy". 2005. ISBN 9965-9746-4-0. Приступљено 23. 12. 2025. 
  2. ^ „Салалар - Қазақстан Республикасы Стратегиялық жоспарлау және реформалар агенттігі Ұлттық статистика бюросы”. stat.gov.kz. Архивирано из оригинала 2023-09-28. г. Приступљено 2023-11-16. 
  3. ^ Справочник административного деления Союза ССР по данным на 1-е октября 1925 года: (друго изд.). Москва: НКВД. 1925. стр. 34-35. 
  4. ^ „Об изменениях в административно-территориальном устройстве Актюбинской, Западно-Казахстанской, Кзыл-Ординской и Кустанайской областей”. adilet.zan.kz. Приступљено 23. 12. 2025. „Изменить транскрипцию названий: Кзыл-Ординской области на Кызылординскую; города Кзыл-Орды на город Кызылорду;” 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кизилорда на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за градове у Казахстану је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кизилорда&oldid=30614300”