Трен
| Трен | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Трен |
| Жанр | ратни |
| Режија | Столе Јанковић |
| Сценарио | Антоније Исаковић Столе Јанковић |
| Продуцент | Момчило Додочић |
| Главне улоге | Велимир Бата Живојиновић Драган Николић Петер Карстен Радко Полич Павле Вуисић |
| Музика | Александар Хабић |
| Сценограф | Владислав Лалицки Владислав Лашић |
| Сниматељ | Божидар Милетић |
| Монтажа | Иванка Вукасовић |
| Продуцентска кућа | Авала Филм |
| Година | 1978. |
| Трајање | 102 минута |
| Земља | Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Трен је југословенски филм из 1978. године. Режирао га је Столе Јанковић, који је написао и сценарио за филм, према роману Антонија Исаковића. Главну улогу тумачи Велимир Бата Живојиновић, а говори о животу човека који, на повратку из рата, затиче спаљено огњиште и празну кућу.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Велимир Бата Живојиновић | Арсен |
| Драган Николић | Новак |
| Павле Вуисић | Љуба „Кврга“ |
| Петер Карстен | Заробљени Немац |
| Нада Блам | Арсенова жена |
| Радко Полич | Доситеј |
| Свјетлана Кнежевић | Словенка |
| Маринко Шебез | Јован Грабљановић - Исус |
| Весна Малохоџић | Новакова девојка |
| Душан Јанићијевић | Кафеџија |
| Заим Музаферија | Арсенов отац |
| Славко Симић | |
| Драго Чумић | |
| Љуба Ковачевић | Старац 3 |
| Бошко Пулетић | |
| Вера Прегарец |
О филму
[уреди | уреди извор]Трен је једно од најбољих остварења из избора југословенских ратних филмова. Без лажних дотеривања, он говори о животу једног војника, Арсена, који одлази у рат, у Партизане, да се бори против окупатора, и често бива присиљен да се бори са самим собом и својом савешћу. Тако му бива поверен задатак да убије немачког затвореника, којег он води кроз зиму, кроз планину, и нема срца да га убије, већ га оставља и нестаје. Та, можемо рећи историјска сцена, снимана је негде изнад Босанског Грахова. Када се врати кући, затиче кућу напуштену, спаљену. Породицу убијену. За кратак временски период, његов живот и његове наде се руше... Хорори његовог ратовања, враћају се, док кроз ретроспективу видимо како он и другови спашавају децу која су, бежећи од усташа, преживљавала једући корење, кријући се у рупама и пећинама, многи су заборавили име, те су их они поново крстили. Једно од те деце, Новака, Арсен спасава од смрти и по други пут, много година после, након рата...
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Иако је рађен по сценарију, филм описује догађаје који су се стварно десили за време Другог светског рата. Један од приказаних догађаја у филму је усташки покољ у Старом Броду и Милошевићима који се десио 1942. године.
Награде
[уреди | уреди извор]Филм је на Међународном филмском фестивалу у Москви, (XI Московский международный кинофестиваль) 1979. године добио награду ”Золотой приз” (”Grand prix” фестивала) за најбољег глумца (Велимир Бата Живојиновић), а на истом фестивалу, Столе Јанковић је био номинован за најбољу режију.
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Трен".[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
