Трен

С Википедије, слободне енциклопедије
Трен
Tren - film.jpg
Филмски постер
Изворни насловТрен
Жанрратни
РежијаСтоле Јанковић
СценариоАнтоније Исаковић Столе Јанковић
ПродуцентМомчило Додочић
Главне улогеВелимир Бата Живојиновић
Драган Николић
Петер Карстен
Радко Полич
Павле Вуисић
МузикаАлександар Хабић
СценографијаВладислав Лалицки
Владислав Лашић
КамераБожидар Милетић
МонтажаИванка Вукасовић
Издавачка кућаАвала Филм
Година1978.
Трајање102 минута
ЗемљаЈугославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Трен је југословенски филм из 1978. године. Режирао га је Столе Јанковић, који је написао и сценарио за филм, према роману Антонија Исаковића. Главну улогу тумачи Велимир Бата Живојиновић, а говори о животу човека који, на повратку из рата, затиче спаљено огњиште и празну кућу.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Велимир Бата Живојиновић Арсен
Драган Николић Новак
Павле Вуисић Љуба „Кврга“
Петер Карстен Заробљени Немац
Нада Блам Арсенова жена
Радко Полич Доситеј
Свјетлана Кнежевић Словенка
Маринко Шебез Јован Грабљановић - Исус
Весна Малохоџић Новакова девојка
Душан Јанићијевић Кафеџија
Заим Музаферија Арсенов отац
Славко Симић
Драго Чумић
Љуба Ковачевић Старац 3
Бошко Пулетић
Вера Прегарец

О филму[уреди | уреди извор]

Трен је једно од најбољих остварења из избора југословенских ратних филмова. Без лажних дотеривања, он говори о животу једног војника, Арсена, који одлази у рат, у Партизане, да се бори против окупатора, и често бива присиљен да се бори са самим собом и својом савешћу. Тако му бива поверен задатак да убије немачког затвореника, којег он води кроз зиму, кроз планину, и нема срца да га убије, већ га оставља и нестаје. Та, можемо рећи историјска сцена, снимана је негде изнад Босанског Грахова. Када се врати кући, затиче кућу напуштену, спаљену. Породицу убијену. За кратак временски период, његов живот и његове наде се руше... Хорори његовог ратовања, враћају се, док кроз ретроспективу видимо како он и другови спашавају децу која су, бежећи од усташа, преживљавала једући корење, кријући се у рупама и пећинама, многи су заборавили име, те су их они поново крстили. Једно од те деце, Новака, Арсен спасава од смрти и по други пут, много година после, након рата...

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Иако је рађен по сценарију, филм описује догађаје који су се стварно десили за време Другог светског рата. Један од приказаних догађаја у филму је усташки покољ у Старом Броду и Милошевићима који се десио 1942. године.

Награде[уреди | уреди извор]

Филм је на Међународном филмском фестивалу у Москви, (XI Московский международный кинофестиваль) 1979. године добио награду ”Золотой приз” (”Grand prix” фестивала) за најбољег глумца (Велимир Бата Живојиновић), а на истом фестивалу, Столе Јанковић је био номинован за најбољу режију.

Културно добро[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Трен".[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Трен на сајту IMDb (језик: енглески)