Драган Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Драган Николић (вишезначна одредница).
Драган Николић
Dragan Nikolić.jpg
Драган Николић
Пуно име Драгослав Николић
Друга имена Драган
Надимак Лепи Гага [1]
Датум рођења (1943-08-20)20. август 1943.
Место рођења Београд
Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Датум смрти 11. март 2016.(2016-03-11) (72 год.)
Место смрти Београд
Застава Србије Србија
Супружник Милена Дравић
Активни период 1964—2014
Занимање филмски и позоришни глумац
Битне улоге Кад будем мртав и бео - Џими Барка
Отписани - Прле
Национална класа - Флојд
Последњи круг у Монци - Урке
Сва та равница - Гроф Милан Јагодић
IMDb веза

Драгослав НиколићДраган, Гага (Београд, 20. август 1943Београд, 11. март 2016) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.[2]

Биографија[уреди]

Рођен је 20. августа 1943. у Београду од оца Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Његово крштено име је Драгослав.[3][4] Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов узор. Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.[5]

Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму "Право стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.[6]

Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "Кад будем мртав и бео" (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму "Три сата за љубав", (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "Живот је леп" Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), "Млад и здрав као ружа" (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), "Национална класа" (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), "Ко то тамо пева" (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), "Балкан експрес" (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), "Последњи круг у Монци" (А. Бошковић, 1989), "Оригинал фалсификата" (Д. Кресоја, 1991).

Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија "Отписани" (1974) и "Повратак отписаних" (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма "Образ уз образ", заједно са супругом Миленом Дравић.

Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.[7]

Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног светског квиза „Мултимилионер“ на ТВ Пинк.[8]

Последње године[уреди]

Крајем 2014. године је примљен у болницу због проблема са дигестивним трактом а оперисан је у фебруару 2015. године.[9] Стање му се нагло поргошало у мају 2015. године због проблема са плућима.[10][11] Септембра 2015. године, опорављао се у Врњачкој Бањи више од три недеље.[12] Крајем јануара 2016. године поново погоршало здравствено стање.[13] Преминуо је 11. марта 2016. године на Војномедицинској академији у Београду.[14] Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. марта у препуној дворани Атељеа 212 на сцени "Мира Траиловић".[15] Од драгог колеге и пријатеља опростили су се Раде Шербеџија, Драган Бјелогрлић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Војислав Брајовић и др. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[16]

Награде и признања[уреди]

Добитник је свих значајних филмских награда.

  • Награда Златни печат 2013. године
  • Награда за животно дело Павле Вуисић на филмским сусретима у Нишу 2007. године
  • Изванредна награда за глуму Драгану Николићу на фестивалу Земун фест Београд, 1996. године
  • Плакета „Љубиша Јовановић“ Драгану Николићу за глуму, на свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу 1996. године
  • Октобарска награда града Београда за улогу насилника Гаре у филму Живот је леп 1985. године
  • Награда Повеља у Нишу за улогу у филму Балкан експрес 1983. године
  • Награда Повеља за улогу у филму Нешто између 1983. године
  • Награда Златна Арена за улогу турског пљачкаша Влах-Алије у филму Бановић Страхиња 1981. године
  • Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа 1979. године
  • Награда Цар Константин у Нишу за ролу у Бегу Мише Радивојевића 1972. године

Позориште[уреди]

Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, у којем је од 1969. тумачио више од двадесет улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру. Године 1969. у мјузиклу "Коса" тумачи лик Бергера. У сезони 1982/83. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -''Theatre de la Ville'' Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.

Филмографија[уреди]

Драган Николић са Миљом Вујановић на премијери филма Бубе у глави 1970. године.
Филмографија глумца Драгана Николића
Год. Назив Улога
1960.-те
1964. Право стање ствари војни полицијац
1965. Довољно је ћутати
1966. The One Eyed Soldiers официр
1967. Деца војводе Шмита
1967. Љубав на плајваз
1967. Љубавни је цео свет
1967. Кад будем мртав и бео Џими Барка
1967. Височка хроника свештеник
1968. Епидемија здравља
1968. Илустровани живот
1968. Младићи и девојке
1968. Северно море
1968. Љубитељ голубова
1968. Евгенија на зрну грашка
1968. Бећарска ревија
1968. Наш пријатељ Пепи
1968. Невоље једног Бобана
1968. Три сата за љубав Рики
1969. Акваријум
1969. Туберкулоза Уро
1969. Снаха
1969. Трагедија на сплаву
1969. Хороскоп Видак
1970.-те
1970. Максиметар водитељ
1970. Хајдучија Милан Бркић
1970. Хомо хомини
1970. Бубе у глави Драган
1971. Халелуја
1971. Улога моје породице у свјетској револуцији Вацулић
1971. Млад и здрав као ружа Стеван
1971. Последња станица
1972. Како су се волеле две будале (кратак филм) Он
1972. Без речи
1972. Убиство у ноћном возу
1974. Отписани Прле
1972—1974. Образ уз образ Драган Николић
1974. Њурци
1975. Кичма Павле Гвозденовић
1975. Двособна кафана
1974—1975. Отписани Прле
1975. Позориште у кући 3 Спасоје
1975. Драги, буди ми непознат
1976. У бањи једног дана
1976. Повратак отписаних Прле
1976. Девојачки мост Прокопије
1977. Љубавни живот Будимира Трајковића Звонко Михајловић (глас)
1978. Размена
1978. Трен Новак
1978. Чардак ни на небу ни на земљи Јеленче
1978. Недељом по подне Гага
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Прле
1979. Мостарске кише
1979. Национална класа Брана Флојд
1980.-те
1980. Трен
1980. Ко то тамо пева певач
1980. Престоп Борис
1981. Последњи чин мајор Љуба Поповић
1981. Нека друга жена Бобан
1981. Сијамци Бошко
1981. Лов у мутном Столе Харинга
1981. Сезона мира у Паризу Драган
1981. Почнимо живот из почетка Бане
1982. Идемо даље Милош
1983. Нешто између Марко
1983. Переат
1983. Балкан експрес Попај
1983. Бановић Страхиња Влах-алија
1984. Грозница љубави адвокат
1984. Дивља патка
1984. Чудо невиђено Карузо
1985. Приче из бечке шуме
1985. Jack pot
1985. Живот је леп Силеџија
1986. Мис Андреј
1986. Свечана обавеза (ТВ) Фотограф
1986. Обећана земља
1986. Протестни албум
1986. Сиви дом Васпитач Зека
1987. Луталица
1988. Чавка Чавкин отац
1988. Како засмејати господара
1989. Happy end
1989. Свети Георгије убива аждаху Гаврило Вуковић
1989. Госпођа министарка Пера Каленић
1989. Последњи круг у Монци Урке
1989. Сабирни центар Јанко
1989. Сеобе Павел Исаковић
1990.-те
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990—1991. Бољи живот 2 (серија) Ђорђе Пашалић
1991. Оригинал фалсификата Павловић
1991. Метла без дршке Неша, Душков тата
1991. Мала шала Ђорђе
1991. Пилот у трави отац
1992. Тито и ја Ганетов отац
1992. Велика фрка Чеда
1993. Обрачун у Казино Кабареу Гиле
1993. Метла без дршке Неша, Душков тата
1993. Три карте за Холивуд Алдо
1994. Ни на небу, ни на земљи Игла
1994. Биће боље Дуле
1994. Театар у Срба кнез Михаило Обреновић
1995. Била једном једна земља режисер
1995. Двобој за троје
1995. Урнебесна трагедија Милан
1995. Подземље режисер
1996. Филумена Мартурано Доменико Соријано
1997. Сваштара
1998. Код луде птице директор кабареа
1998. Буре барута Света
1998. Place Vendôme Јанош
1998—2001. Породично благо Лабуд Стојановић
1999. Нож Хоџа Вехбија
1999. Бело одело макро
1999. Lovers Златан
2000.-те
2001. Виртуална стварност Зоран
2001. Она воли Звезду Дацин отац
2001. Den Serbiske dansker
2001. Sa mère, la pute Бокшић
2001. Belgrado Sling
2002. Акција Тигар Вукота Крцуновић
2002. Ноћ уз видео
2001—2002. Породично благо 2 Лабуд Стојановић
2002. Зона Замфирова хаџи Замфир
2002. Лавиринт Павле Аксентијевић
2003. Кућа среће
2003. М(ј)ешовити брак Рале
2004. Пљачка Трећег рајха Главоња
2005. Имам нешто важно да вам кажем професор
2005. Звезде љубави Господин гроф
2005. Потера за срећ(к)ом бос
2005. Ивкова слава председник општине
2006. Где цвета лимун жут Наратор
2006. Шејтанов ратник Телал
2007. Црни Груја и камен мудрости Де Л'Арзан
2007. Позориште у кући Братислав Николајевић
2007. Промени ме Милан
2007. Четврти човек политичар
2008. Краљевина Србија наратор
2008. На лепом плавом Дунаву издавач из Француске
2008. Вратиће се роде Мутави
2008. Турнеја Мишко
2008—2009. Рањени орао Кнежевић
2009. Свети Георгије убива аждаху Свештеник
2009. Оно као љубав Гага Николић
2010.-те
2010. Сва та равница (серија) Милан Јагодић
2010. 72 дана Каматар 1
2006—2011. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Жота/судија Велибор
2011. Тамарин изостанак (кратак филм) Звонко
2011. Турнеја (серија) Мишко
2011. Албатрос (ТВ) Глигорије „Гига“ Гершић
2012. Вир ДБ-овац
2012. Будва, град на пјени мора
2012—2013. Јагодићи (ТВ серија) Гроф Милан Јагодић
2014. Монтевидео, видимо се! Жил Риме
2014. Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) Жил Риме
2014. Нешто лепо (ТВ) наратор

Референце[уреди]

  1. „Познати се опраштају од легенде: Збогом Лепи Гаго!”. Story.rs. 11. 03. 2016.. Приступљено 15. 03. 2016.. 
  2. „Опроштај од Џимија Барке”. Politika.rs. 11. 03. 2016.. Приступљено 14. 03. 2016.. 
  3. Autor: S. Ž./zbrka.com (24. 11. 2012.). „Да ли знате права имена српских јавних личности?”. 24sata.rs. Приступљено 2. 10. 2013.. 
  4. Zbrka.com (25. 8. 2009.). „Домаћа естрада - Како се ко зове заиста”. Zbrka.com. Приступљено 2. 10. 2013.. 
  5. Jasmina Antonijević (21. 8. 2007.). „Idealna ljubav ne postoji”. Story.rs. Приступљено 9. 3. 2014.. 
  6. „Како сам постао Драган Николић”. Pressonline.rs. 29. 7. 2009.. Приступљено 2. 10. 2013.. 
  7. „Дан други”. glas-javnosti.rs. 28. 8. 2000. Приступљено 14. 3. 2016. 
  8. „Гага Николић води квиз на Пинку”. www.blic.rs. 6. 9. 2011. Приступљено 14. 3. 2016. 
  9. „Драган Николић у болници”. Novosti.rs. 17. 10. 2014. Приступљено 13. 3. 2016.. 
  10. „Историја болести Драгана Николића”. Nadlanu.com. 22. 05. 2015. Приступљено 13. 3. 2016.. 
  11. „Драган Николић се осећа добро”. Novosti.rs. 22. 05. 2015. Приступљено 13. 3. 2016.. 
  12. „Драган Николић у Врњачкој Бањи”. Novosti.rs. 30. 09. 2015. Приступљено 13. 3. 2016.. 
  13. „Драган Николић опет у болници”. Тelegraf.rs. 28. 01. 2016. Приступљено 13. 3. 2016.. 
  14. „Преминуо глумац Драган Николић”. RTS.rs. Приступљено 11. 3. 2016.. 
  15. „Последњи опроштај од Драгана Николића”. www.b92.net. Приступљено 14. 3. 2016. 
  16. „Легендарни глумац сахрањен у Алеји заслужних грађана: Збогом, Гаго!”. www.novosti.rs. Приступљено 14. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Драган Николић
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима