Трн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трње руже

Трн је оштар израштај на биљци који има заштитну улогу. Настаје као преображаји појединих биљних органа.

Преображај изданка[уреди]

Код неких биљака, изданак се преображава у трн. Такве биљке су карактеристичне за сува и врела станишта. Занимљиво је да те биљке неће преобразити своје изданке у експерименталним условима када се повећа влажност ваздуха. Трнови су секундарно задебљали и тврди због одрвењавања ћелија. Овакво трње се јавља код трњине, јабуке, крушке, шљиве и других културних и дивљих врста. Гледичија образује трокрако гранате трнове.[1]

Преображај листа[уреди]

Лист код неких биљака се делимично или потпуно преображава у трње. Код шимширике се цео лист преображава, па је таква метаморфоза потпуна. При томе обично очвршћавају главни и јачи бочни нерви, док се слабији заједно са мезофилом губе. Код неких листова ове биљке одрвењава само главни нерв, а код других и део мезофила. У пазуху овог трња се развијају пупољци, што је доказ да се лист преобразио. Делимичан преображај је запажен код паламиде, стричка и зеленике. Код ових биљака су само завршеци нерава прешли у трње.[1]

Преображај корена[уреди]

Неке врсте развија трње и из свог корена. Такав је случај са врстом палме Acanthorhiza aculeata која има заправо негативно геотропно корење, без длака и капе, настало адвентивним путем, које обавија стабло. Дебело је, чврсто, са оштрим врхом и са бочним трновима, што све заједно биљци обезбеђује добру заштиту. Сачињено је из склеренхимских ћелија дебелих зидова.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]