Трњина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Трњина
Closeup of blackthorn aka sloe aka prunus spinosa sweden 20050924.jpg
Плодови
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Секција:
Врста:
P. spinosa
Биномијално име
Prunus spinosa
Синоними

Трњина (лат. Prunus spinosa) је врста шљиве у народу позната и као дивља шљива или црни трн. Има је у Европи, Западној Азији и на северозападу Африке.[2][3] Такође је натурализована и на Новом Зеланду и на истоку Северне Америке.[3]

Опис[уреди]

Трњина припада групи листопадних грмоликих биљака, са веома густом и гранатом крошњом, и трњем. Достиже висину до 5 м. Изглед и боја коре стабла се мења током старења од сиве и са пуно лентицела и длачица до тамнијих тонова. Корен биљке се развија дубоку у подлогу. Пупољци ове биљке су величине 1-2 мм, са пуно љуспица.[4] Листови су величине око 5 цм, налазе се на кратким дршкама. Распоред листова је спиралан. Цветови трњине су беличасти, пречника око 1,5 цм, смештени су на кратким дршкама и углавном су појединачни. Време цветања је од марта до априла. Плод је тамноплава до тиркизна, округла коштуница, величине око 1,5 цм.[4] Сазрева у периоду од јула до августа. Семе чине коштице, дужине око 8 мм, неправилног облика. [4]

Расејавање и размножавање[уреди]

Расејавање се обавља помоћу инсеката, а размножавање преко семена или вегетативним деловима биљке као што су корен и стабло.[4]

Станиште[уреди]

Најчешће се може наћи на отвореним стаништима, побрђима и шикарама, у храстовим шумама. Одлично адаптирана биљка на различите услове станишта у погледу температуре и типа подлоге. На Ртњу се може наћи у красу.[4]. Успева уз рубове шума, на неплодним земљиштима и пашњацима, по брежуљцима, крај путева, нарочито на сувом, каменитом и сунчаном земљишту. Подноси ниске температуре и до -30 °С и погодна је за заштиту стрмих и јаружастих терена од ерозије због обиља широко разведеног кореновог система.

У Србији трњина је широко распрострањена врста у појасу храстових шума. Расте и на подручју Старе планине, покрај Тамиша, крај ободних канала и пољских путева. Налази се до 1.000 односно до 1.300 и 1.500 m надморске висине.

Распрострањеност[уреди]

Трњина је распрострањена у скоро целој Европи, Малој Азији, Ирану и делу Северне Африке.

Хемијски састав[уреди]

Трњина од хемијских материја садржи:

  • Највише витамин Ц, затим витамине А, Б1, Б2, Б6, Е,
  • Угљене хидрате (глукозу, фруктозу, сахарозу),
  • Фенолна једињења (антоцијане, танине)
  • Органске киселине (јабучну и др)
  • Воду.
  • Минералне материје (натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе и фосфор)
  • Танине (у плоду и кори)
  • Горке материја (у стабљици и лишћу има калијума, калцијума и флавоноида, а у плоду има пектина, јабучне и цијановодоничне киселине и витамина Ц).

Плод[уреди]

Плодови дозревају у јесен. Зову их дивљим шљивама. Садрже органске киселине, инвертни шећер и витамин Ц. Због пектина и танина укус им је нагорак и стежуће опор. Слађе су тек после првих мразева. Иако септембарске трњине изгледају зреле, њихов сок или џем ипак има довољно опорости да надражи осетљив желудац.

Прерађују се у компоте, сокове, мешане мармеладе, вино, ракију, сирће и ликере. У Француској се и маринирају и употребљавају као маслине. Зими се углавном суше, у рерни, на температури око 400 С, и користе за воћне чајеве и компоте.

Лековитост[уреди]

Од листова богатих Ц витамином прави се чај. Сируп и чај од цветова су блага средства за јачање желуца, отварање, и подстицање лучења мокраће. Уклањају кожне осипе и нечистоће. У народној медицини дужа употреба чаја препоручује се код увећања простате. Трњине лече запаљења слузокоже органа за варење. Компот је одличан тоник за црева, обнавља цревну флору и поспешује столицу. У народној медицини се сматра да свеже исцеђен сок трњине повољно утиче на упале желуца, да чисти плућа и да је изванредно делотворан против жутице.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 27. 01. 2014. 
  2. ^ Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins ISBN 0-00-220013-9.
  3. 3,0 3,1 Den Virtuella Floran: Prunus spinosa map
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Šilić, Čedomil. (1990). Atlas drveća i grmlja (4. izd изд.). Sarajevo[etc.]: Svjetlost[etc.] ISBN 8601025544. OCLC 456653015. 

Спољашње везе[уреди]