Трњина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трњина
Closeup of blackthorn aka sloe aka prunus spinosa sweden 20050924.jpg
Плодови
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Род: Prunus
Подрод: Prunus
Секција: Prunus
Врста: P. spinosa
Биномна номенклатура
Prunus spinosa
L.
Синоними

Трњина (лат. Prunus spinosa) је врста шљиве у народу позната и као дивља шљива или црни трн. Има је у Европи, Западној Азији и на северозападу Африке.[2][3] Такође је натурализована и на Новом Зеланду и на истоку Северне Америке.[3]

Распрострањеност[уреди]

Трњина је распрострањена у скоро целој Европи, Малој Азији, Ирану и делу Северне Африке. Успева уз рубове шума, на неплодним земљиштима и пашњацима, по брежуљцима, крај путева, нарочито на сувом, каменитом и сунчаном земљишту. Подноси ниске температуре и до -30 °С и погодна је за заштиту стрмих и јаружастих терена од ерозије због обиља широко разведеног кореновог система.

У Србији трњина је широко распрострањена врста у појасу храстових шума. Расте и на подручју Старе планине, покрај Тамиша, крај ободних канала и пољских путева. Налази се до 1.000 односно до 1.300 и 1.500 m надморске висине.

Хемијски састав[уреди]

Трњина од хемијских материја садржи:

  • Највише витамин Ц, затим витамине А, Б1, Б2, Б6, Е,
  • Угљене хидрате (глукозу, фруктозу, сахарозу),
  • Фенолна једињења (антоцијане, танине)
  • Органске киселине (јабучну и др)
  • Воду.
  • Минералне материје (натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе и фосфор)
  • Танине (у плоду и кори)
  • Горке материја (у стабљици и лишћу има калијума, калцијума и флавоноида, а у плоду има пектина, јабучне и цијановодоничне киселине и витамина Ц).

Плод[уреди]

Плодови дозревају у јесен. Зову их дивљим шљивама. Садрже органске киселине, инвертни шећер и витамин Ц. Због пектина и танина укус им је нагорак и стежуће опор. Слађе су тек после првих мразева. Иако септембарске трњине изгледају зреле, њихов сок или џем ипак има довољно опорости да надражи осетљив желудац.

Прерађују се у компоте, сокове, мешане мармеладе, вино, ракију, сирће и ликере. У Француској се и маринирају и употребљавају као маслине. Зими се углавном суше, у рерни, на температури око 400 С, и користе за воћне чајеве и компоте.

Лековитост[уреди]

Од листова богатих Ц витамином прави се чај. Сируп и чај од цветова су блага средства за јачање желуца, отварање, и подстицање лучења мокраће. Уклањају кожне осипе и нечистоће. У народној медицини дужа употреба чаја препоручује се код увећања простате. Трњине лече запаљења слузокоже органа за варење. Компот је одличан тоник за црева, обнавља цревну флору и поспешује столицу. У народној медицини се сматра да свеже исцеђен сок трњине повољно утиче на упале желуца, да чисти плућа и да је изванредно делотворан против жутице.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 27. 01. 2014. 
  2. Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins ISBN 0-00-220013-9.
  3. 3,0 3,1 Den Virtuella Floran: Prunus spinosa map

Спољашње везе[уреди]