Тројезична јерес
Тројезична јерес је јерес, односно погрешно учење које су током старије историје заступали поједини хришћански теолози и црквени великодостојници, који су сматрали да би Свето Писмо и хришћанска литургија требало да постоје само на три "света" језика (хебрејски, грчки, латински), чиме је спречавано и сузбијано превођење библијских и литургијских дела на разне народне језике, уз истовремено сузбијање вршења литургије на народним језицима.
Иступајући против "тројезичника", свети Ћирило Солунски је 867. године у Венецији одржао Беседу на три света језика, упрену против латинског свештенства, које је подржавало став о искључивој употреби три "света језика" хришћанства (хебрејски, латински и грчки). Римски папа Стефан V је 885. године иступио против словенске литургије, подржавши примат латинског богослужења међу Словенима (папска була: Quia te zelo fidei). Петочисленици су у својим делима право Славена да имају Свето Писмо на свом језику.[1]
Види jош
[уреди | уреди извор]- INRI
- Златно доба бугарске културе
- Ремско јеванђеље
- Мартин Лутер
- Протестантска реформација
- Јозеф Добровски
- Макс Фасмер
