Пређи на садржај

Тукидидова замка

С Википедије, слободне енциклопедије
Биста Тукидида у Пушкиновом музеју у Москви.

Тукидидова замка је термин који је популаризовао амерички политиколог Грахам Алисон да би описао очигледну склоност ка рату када сила у успону пријети да смијени постојећу велику силу као регионалног или међународног хегемона.[1] Термин је настао и првенствено се користи за описивање потенцијалног сукоба између Сједињених Америчких Држава и Кине.[2]

Термин је заснован на цитату староатинског историчара и генерала Тукидида, у којем он наводи да је Пелопонески рат између Атине и Спарте био неизбјежан због спартанског страха од раста атинске моћи.[3] Поткрјепљујући ову тезу Алисон је водио студију у Центру за науку и међународне послове Белфер Универзитета Харвард, којом је откривено да је међу шеснаест историјских случајева сила у успону која се надметала са владајућом силом, дванаест завршило ратом. Међутим, студија је изазвала значајне критике, а мишљења научника о истинитости Тукидидове замке — нарочито везано за потенцијални америчко-кинески војни сукоб — је подијељено.[4]

Поријекло

[уреди | уреди извор]
Грахам Алисон 2017. године.

Термин је сковао амерички политиколог Грахам Алисон у чланку из 2012. за Financial Times.[2] Заснован је на цитату староатинског историчара и генерала Тукидида из његовог списа Историја Пелопонеског рата у којем тврди да је „успон Атине и страх који је он изазвао у Спарти, учинио је рат неизбежним”,[5] а Алисон је користио термин да опише склоност ка рату када сила у успону (нпр. Атина) оспорава статус владајуће силе (нпр. Спарта). Алисон је овај термин значајно проширио у својој књизи Destined for War из 2017, у којој тврдио да су „Кина и САД тренутно на колизионом курсу за рат”.[6] Иако Алисон у књизи тврди да рат између „владајуће силе” и „силе у успону” није неизбјежан, рат може бити веома тешко избјећи и захтјева опсежну и интензивну дипломатску пажњу и напор у случају Тукидидове замке.[7]

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Термин описује теорију према којој када положај велике силе као хегемона угрожава сила у успону, постоји значајна вјероватноћа избијања рата између двије силе.[8] Према ријечима Грахама Алисона:[9]

Тукидидова замка се односи на природно, неизбјежно комешање које се дешава када растућа сила пријети да смијени владајућу силу… [и] када сила у успону пријети да смијени владајућу силу, резултујући структурални стрес чини насилни сукоб правилом, а не изузетком.

Да би унаприједио ову тезу, Алисон је водио студију случаја на Центру за науку и међународне послове Белфер Универзитета Харвард, која је открила да је међу шеснаест историјских примјера силе у успону која се такмичи са владајућом силом, дванаест завршило ратом.[10][11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mohammed 2018.
  2. ^ а б Rachman 2018.
  3. ^ Allison 2015; Allison 2017.
  4. ^ Allison 2015; Mohammed 2018; Smith 2021; Freedman 2022; McCormack 2023.
  5. ^ Allison 2012; Thucydides 1996, стр. 16.
  6. ^ Allison (Destined for War) 2017; Rachman 2018.
  7. ^ Allison (Destined for War) 2017.
  8. ^ Mohammed 2018; Rachman 2018.
  9. ^ Allison (Destined for War) 2017, стр. xv–xvi.
  10. ^ Allison 2015.
  11. ^ „Thucydides's Trap Case File”. Belfer Center for Science and International Affairs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 07. 2020. г. Приступљено 17. 8. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]