Улица Наде Томић у Нишу
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Street_IMG_2129.jpg/220px-Street_IMG_2129.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Ulica_Nade_Tomic.jpg/220px-Ulica_Nade_Tomic.jpg)
Улица Наде Томић у Нишу је стамбено-пословна и институцијска улица у централном делу општине Медијана, између улице Вожда Карађођа и улице Николе Пашића.
Називи улице[уреди | уреди извор]
Муфтијски сокак — Улица српске краљице Драге — Улица Цара Николе — Улица Наде Томић.
Улица је у народу била позната и као „Телеграфска улица” и „Поштанска улица”, због због зграде Српске поште и телеграфа која једно време била у овој улици.
Историјски предуслови и настанак улице[уреди | уреди извор]
Османлијска империја је Ниш први пут освојиле 1386. године, а коначно овладала њим 1428. године када је, према наводима Бертрандона де ла Брокијера, који је кроз Ниш прошао неколико година касније, његова тврђава била је разрушена.[1]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Turkish_quarter_in_Ni%C5%A1.jpg/220px-Turkish_quarter_in_Ni%C5%A1.jpg)
Ниш је Осаманлијском царству био седиште кадилука и значајно раскршће трговачких путева, а по броју становника, јавним грађевинама и слабо развијеној трговини варошица.[2]
У чаршији, на простору данашње Нишке тврђаве и око ње Османлије су основале прву муслиманску махалу, чиме је формирано урбано језгро новог насеља оријенталног типа. Део муслиманског џемата био је настањен у махали хаџи Балабана, која је била формирана у данашњој тврђави, око истоименог месџида.[3] [4] Године 1498. уписана је и махала Ћуприбаша, која је, како се из самог имена види, формирана на почетку моста на Нишави на једном од улазу у Тврђаву.[5] У то време, ово је била једна од три нишке махале настале на десној обали Нишаве. Махала је заправо настала око једног од два градска месџида,[а] који је био саграђен пре 1498. године, а носила је име по мосту на Нишави.
Поред главне градске џамије, и Нишке тврђаве (која је постојала још од античких времена), мост на Нишави је представљао најзначајнији државни објекат у граду Нишу. Крајем 11. века помиње се као грађевина од камена, а у 15. и 16. веку био је изграђен од дрвета. Не зна се када је последњи камени мост пропао и када је замењен дрвеним. Почетком 17. века мост је опет постао камени, што потврђују наводи Аустоугараких освајача из 1690. године, које је по уласку и Ниш, највише привукао Мехмед-пашин камени мост, а и Евлија Челеби приликом свог пропутовања кроз Ниш.[6]
Преношење урбаног тежишта Ниша на леву обалу Нишаве[уреди | уреди извор]
Преношење урбаног тежишта Ниша на леву обалу Нишаве и друге крупне развојне промене, укључујући и оне на простору данашњег Трга краља Милана, уследило је након Аустро-турског рата 1689—1690. године, када се крајем 16. и с почетка 19. века јавила потреба за ширење и стварање нових нишких махала на левој обали Нишаве у правцу раскрснице путева ка Истанбулу, Солуну, Призрену у чијем је средишту изграђена Хизир-бегова џамија. Ову џамију је у периоду од 1720 до 1722. године обновио румелијски валија и мухафиз Ниша Осман-паша и она се отада зове Пашина цамија, а пред ослобоћење Ниша само Паша-џамија. Ову богомољу Хизир-бег је поставио у само раскршће путева (на месту данашњег Споменика ослободиоцима Ниша на данашњем Тргу краља Милана). Истовремено уз раскршће и из правца нишавског моста формирала се постепено „Покривена чаршија” (касније названа Обреновићева улица) и махала, која се најпре звала Хизир-бегова (по џамији), а касније Таш-ћуприја мала (по каменом мосту), у којој се паралелно са њом према југоистику стварала улица Муфтијски сокак, данас позната као улица Наде Томић
Историјат улице[уреди | уреди извор]
Историја улице датира из османлијског периода, када је на једном од пољским путева, а вероватно и пре тога, постојао правац који је водио ка данашњем Чаиру. Полазећи од путне раскрснице на левој обали Нишаве на којој je Хизир-бег поставио у самом раскршће путева (на месту данашњег Споменика ослободиоцима Ниша на Тргу краља Милана), као пољски пут, уцртана је улица у такозваном „Италијанском плану" из 1719. године — као сокак у формирању.[7] Нешто касни као пољски пут ова улица се види и на аустријским плановима-гравурама из 1737. године.[8]
Улицу Наде Томић, као Муфтијски сокак, међу првима спомиње M. Ђ. Милићевић у својој књизи „Краљевини Србији".[9] Исти сокак у тексту „Србија у ратовима" спомиње и Живан Живановић наводећи „да није до краја, ка цркви, пробијен и изведен" Муфтијин сокак.[10]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/History_of_Ni%C5%A1_IMG_3837.jpg/450px-History_of_Ni%C5%A1_IMG_3837.jpg)
Осман-паша је за своје владавине у Покривеној чаршији и њеном окружењу, у бочним сокацима, укључујући и Муфтијски сокак, изградио 98 продавница.[11]
Позиција сокака након ослобођења Ниша од Турака 1878 године уцртана је и у Винтеровом „Пројекту за регулацију вароши Ниша" из 1878. године, из којег се види да се сокак пружа до јарка (данашње Улице Николе Пашића), где се губила у сплету сокака око данашњег Трга републике и Душанове улице. На темељу овг Винтеровог „Пројекта за регулацију", већ крајем 19. века Муфтијски сокак је исправљен и проширен, у данашњу праву трасу.[12]
После пожара у јеврејској мали августа 1379. године (данашња Балканска и Руђера Бошковића улице), државни телеграф је из рабињереве куће (уништене у пожару) пресељен је у Муфтијски сокак, са његове десне стране гледано је према југу или данашњој улици Николе Пађића. Сокак је због тога, 1880. годне, прозван „Телеграфска улица”.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Robna_ku%C4%87a_Beograd.jpg/220px-Robna_ku%C4%87a_Beograd.jpg)
На свечаној седници Одбора Општине Ниша, одржаној 11. септембра 1900. године, поред осталог донета је одлука о преименовању улица, па је тако Муфтијин сокак добио званични назив — Улица српске краљице Драге.
После пада династије Обреновић (1903), улица је још једном преименована, овога пута у — Улица Цара Николе. Тај назив носила је све до краја Другог светског рата. Међутим због смештаја нишке поште у њој у народу је била познатија и као „Поштанска улица”.
После Другог светског рата 1945. године, у складу са комунистичким ставом о именима улица, добила је име по првоборцу и организатору борбе у нишком крају — Нади Томић, стрељаној на Бубњу 1942. године.
Улица данас[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Street_IMG_2128.jpg/220px-Street_IMG_2128.jpg)
На почетку улице (гледано из правца улице Николе Пашића) са њенњ леве и десна стране су засађен је дрворед платана, који су данас станиште многобројних јатра птица, а од важнијих градских објеката саграђени су: највећи административну-услужни центар Градска општине Ниш, која се према северу наставља са неколико стамбених зграда све до улице Светозара Марковића где се завршава зградом Секретаријата унутрашњих послова у Нишу.
У улици осим, већ наведених и неколико већих стамбених зграда и приватних кућа, у којима су у приземљу смештени продајни и услужни простори, налазе се и зграда СПС, зграда ЈКП Медијана и неколико банака.
Северни крак улице Наде Томић заврђава се на Тргу краља Милана, са два велика угаона грађевинска објекта десетоспратном стамбено пословном зградом и робном кућом „H&M”.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Месџиди су били махалске богомоље, чија је сврха била да окупљају становнике у непосредној околини нишких махала, без посебног позивања, како би задовољавали свакодневне верске, друштвене, па и образовне потребе.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora kroz Palestinu, Malu Aziju, Srbiju i Francusku, Beograd 2002, pp. 106.
- ^ Д. Бојанић, Ниш у раздобљу турске власти 1428-1878, pp. 174.
- ^ М. Васић, А. Стојановски, О. Зиројевић, Попис нишког кадилука 1498. године, 99-100.
- ^ Б. Андрејевић, Развитак Ниша од средине XV до краја XVII века, Нишки зборник 1 (1975), 63.
- ^ Д. Бојанић, Ниш у раздобљу турске власти 1428-1878, pp. 118.
- ^ Evlija Čelebi: Putopis, knj. 1 (prevod, uvod i komentar H. Šabanović), Sarajevo, 1054.
- ^ R. Tričković: Urbani razvitak Niša u XVIII veku, Istorija Niša 1, 244, 245.
- ^ Jovan Ćirić IZ TOPOLOŠKE ISTORIJE NIŠA Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991
- ^ M.Đ. Milićević, Kraljevina Srbija - novi krajevi, Beograd, 1884.
- ^ Živan Živanović: Niš i niške znamenitosti (Srbija u ratovima), SKZ. Veograd, 1958, str. 38.
- ^ J.V. Ćirić: Iščezli urbani sadržaji Niša, „Niški zbornik“, 4, 1977.
- ^ Vinter: Projekat za regulaciju varoši Niša, Niš, 1878, vlasništvo Narodnog muzeja u Nišu.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Улица Наде Томић у Нишу на Викимедијиној остави