Управа за војно здравство
 | |
| Датум оснивања | 30. јул 1839. године |
|---|---|
| Надлежност | Здравствена заштита |
| Седиште | ул. Црнотравска 17, 11000 Београд Србија |
| Веб-сајт | Званична презентација |
Управа за војно здравство једна је од организацијских јединица Министарства одбране Републике Србије, организационо и функционално непосредно везана за министра одбране.[1]. Начелник Управе за војно здравство је бригадни генерал др сци вет. мед. Радивоје Анђелковић.
Задаци
[уреди | уреди извор]Војносанитетска (војноздравствена) служба, чији је носилац делатности Управа за војно здравство, једна је од служби у Министарству одбране и Војсци Србије која обавља здравствену делатност као логистичку подршку Војске Србије у миру и у рату и пружа здравствену заштиту корисницима права и другим лицима, а у складу са Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника.
У складу са Законом, Управа за војно здравство обавља послове из области санитетске и ветеринарске подршке у Министарству одбране и Војсци Србије који се односе на:
- Припрему нацрта закона, правила, прописа, упутстава,
- Доношење основних аката и наређења у области санитетске и ветеринарске службе.
Мере и активности здравствене заштите у Управи за војно здравство Министарства одбране и Војске Србије морају бити засноване на научним доказима, односно морају бити безбедне, сигурне и ефикасне и у складу са начелима професионалне етике.
Функционисање војне здравствене службе у рату, посебним актом, уређује министар одбране на предлог Управе за војно здравство.
Организација
[уреди | уреди извор]У саставу Управе за војно здравство налазе се Одељење за управљање здравственом заштитом, Одељење за ветеринарску заштиту, Одељење за управљање кадровима, оперативне послове и канцеларијско пословање, Одељење за снабдевање лековима и медицинским средствима, Одсек за финансијски план, анализу и контролу, Одсек за војнополицијске послове и Одсек за односе са јавношћу.[1]
Потчињене установе
[уреди | уреди извор]Управи за војно здравство непосредно су потчињене установе:
Војномедицинска академија (ВМА) је здравствена и научна медицинска установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији, која пружа највиши степен здравствене заштите војним и цивилним осигураницима. Укључена је у мрежу медицинских установа Републике Србије.[2] Да је то највећа војна болница у Србији, Југоисточној Европи и једна од највећих у свету, говоре чињенице о овој установи. Комплекс ВМА се простире на 21 хектару са зградом која има око 180.000 квадратних метара и подељена је у више од 60 техничко-технолошких целина са око 6.000 просторија и располаже са 1.200 кревета.
У свом саставу има око 2.500 запослених и садржи 26 клиника, 11 института, 25 операционих сала, Поликлинику са 20 специјалистичких кабинета, Национални центар за контролу тровања, Центар за хитну помоћ, Центар за хипербаричну медицину итд. Годишње се у њој стационарно лечи око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и уради више од 500.000 специјалистичких прегледа уз преко два милиона биохемијских процедура.[3]
ВМА се налази у саставу Министарства одбране и призната је и награђивана као медицинска установа уређена по највишим светским стандардима. Међународна сарадња се веома интензивно спроводи кроз бројне активности од којих је једна од најзначајнијих учешће војномедицинског особља у мировним мисијама.
Начелник Војномедицинске академије је пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић.
Центар војномедицинских установа Београд (ЦВМУ Београд) је здравствена установа која на општем и специјалистичком нивоу збрињава војне осигуранике са територије Београда, као и професионална војна лица са целе територије Републике Србије.
ЦВМУ Београд је установа примарне и секундарне здравствене заштите, која у свом саставу има:
- Војномедицинске центре на Карабурми, Новом Београду и Славији, као и Центар хитне помоћи и кућног лечења
- Центар за превентивну медицинску заштиту у Земуну
- Гарнизонске амбуланте
ЦВМУ Београд у наведеним организационим јединицама годишње обави око 360.000 општих прегледа, 180.000 специјалистичких и више од 640.000 лабораторијских анализа. [4]
Управник ЦВМУ Београд је пуковник др сц мед. Жарко Мићовић.
Војна болница Ниш је савремена и стручно оспособљена војноздравствена установа Министарства одбране и Војске Србије и наставна база Медицинског факултета у Нишу. Намењена је за пружање пуног обима примарне и секундарне (специјалистичке) здравствене заштите и делимично терцијарне (супспецијалистичке), војним и цивилним осигураницима у седам стационарних одељења са 300 постеља. Војна болница Ниш спада у најстарије и најугледније медицинске и војне установе у Србији. Од времена њеног оснивања до данашњих дана прошла је дуг и трновит пут кроз девет ратова, које је водио српски народ, а са њом је започело и развијало се здравство и здравствене установе не само нишког краја, већ читавог региона.[5]
Управник Војне болнице Ниш је пуковник др сци мед. Небојша Ђенић.
Војна болница Нови Сад је здравствена установа која на општем и специјалистичком нивоу збрињава војне осигуранике са територије Војводине. У оквиру хируршког и интернистичког одељења на располагању је 60 постељних капацитета.
Некадашњи Војномедицински центар у Петроварадину, Нови Сад, је најстарија војна болница у Европи, основана 11. новембра 1786. и једна од првих здравствених установа на Балкану у којој тренутно ради 200 запослених.[6]
Управник Војне болнице Нови Сад је пуковник др Драган Коруга.
Централна апотека-складиште Београд
[уреди | уреди извор]Централна апотека – складиште је установа која се бави снабдевањем лековима и другим медицинским потрошним материјалом за потребе војних осигураника на територији Републике Србије. У свом саставу има санитетско складиште и четири војне апотеке на територији Београда: Апотека Славија, Апотека Нови Београд, Апотека Церак, Апотека Карабурма.
Командант Централне апотеке-складиште је потпуковник мр фармације Јаков Ћук.
Центар ветеринарске службе
[уреди | уреди извор]Центар ветеринарске службе је наменска јединица ветеринарске службе Војске Србије која извршава задатке школовања и усавршавања кадра ветеринарске службе и других логистичких служби, реализује курсеве из области здравствене заштите животиња, безбедности хране животињског порекла, ветеринарске инспекције, рада ветеринарске службе у све три мисије Војске Србије и учествује у стручним пројектима из области ветеринарске медицине.
Командант Центра ветеринарске службе је потпуковник мр сци Ненад Јовановић
Центар санитетске службе
[уреди | уреди извор]Центар санитетске службе намењен је школовању и обуци професионалних војних лица (ПВЛ) и резервних старешина санитетске службе. Наставну базу чине наставници клиника и института Војномедицинске академије по наставном плану и програму за сваки курс.[тражи се извор]
Основне делатности Центра су:[тражи се извор]
- организација и реализација курсева, семинара и других видова усавршавања за ПВЛ, слушаоце за резервне официре санитетске службе на добровољном служењу војног рока са оружјем, кандидате за официре санитетске службе, кандидате за мировне мисије
- припрема за рад у ванредним ситуацијама за све профиле здравствених радника
- организација и реализација курсева за потребе цивилне заштите, за санитетске официре у оквиру међународне војне сарадње
- унапређење кооперативности и сарадње
- размена искустава и организовање заједничких вежби и других облика сарадње земаља у региону
- научноистраживачки рад из области организације и тактике санитетске службе
- израда наставне литературе
Командант Центра санитетске службе је пуковник Елифат Фета
Војнолекарске комисије
[уреди | уреди извор]У саставу Управе за војно здравство налазе се и војнолекарске комисије:[7]
- Главна војнолекарска комисија,
- Виша војнолекарска комисија Београд,
- Виша војнолекарска комисија Ниш
Комисије су специјализоване установе намењене оцењивању здравствене способности за вршење војне службе и остваривању права из здравственог осигурања војних осигураника, осигураних лица и других осигураника.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Управа за војно здравство, на сајту МО Р. Србије Приступљено 12.7.2013
- ^ „Установе Војске Југославије”. Приступљено 1. 3. 2008.
- ^ „Брендови Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 03. 2016. г. Приступљено 1. 3. 2008.
- ^ Војна хитна помоћ „прокрстари” 360.000 километара годишње, Дневани лист Политика од 20.11.2008[мртва веза] Приступљено 12.7.2013
- ^ Сретен Миленковић, Милорад Димић, 125 година Војне болнице у Нишу, Монографија, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр ISBN 86-84819-01-2
- ^ Без листе чекања у ВМЦ-у Приступљено 12.7.2013
- ^ „Vojnolekarske komisije U: Uprava za vojno zdravstvo”. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Приступљено 2022-10-27.