Управа за војно здравство

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Управа за војно здравство, Министарства одбране Републике Србије
Grb mo.gif
НадлежностЗдравствена заштита
Седиштеул. Бирчанинова 5, 11000 Београд
 Србија
Веб-сајтЗванична презентација

Управа за војно здравство једна је од војних установа Министарства одбране Републике Србије. Организационо и функционално она је непосредно везана за министра одбране.[1]

Задаци[уреди | уреди извор]

Војна здравствена служба, чији је носилац делатности Управа за војно здравство, је једна од служби у Министарству одбране и Војсци Србије која обавља здравствену делатност као логистичку подршку Војске Србији у миру и у рату и пружа здравствену заштиту корисницима права и другим лицима, у складу са Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника.

У Скаду са Законом, Управа за војно здравство обавља послове из области санитетске и ветеринарске подршке у Министарству одбране и Војсци Србије који се односе на:

  • Припрему нацрта закона, правила, прописа, упутстава,
  • Доношење основних аката и наређења у области санитетске и ветеринарске службе.

Мере и активности здравствене заштите у Управи за војно здравство Министарства одбране и Војсци Србије морају бити засноване на научним доказима, односно морају бити безбедне, сигурне и ефикасне и у складу са начелима професионалне етике.

Функционисање војне здравствене службе у рату, посебним актом, уређује министар одбране, на предлог Управа за војно здравство.

Организација[уреди | уреди извор]

У саставу Управа за војно здравство налазе се; два одељења (Одељење за управљање здравственом заштитом и Одељење за ветерину) и три групе (Група за фармацију и медицинску опрему, Група за опште послове и Група за финансије).[1]

Потчињене установе[уреди | уреди извор]

Управи за војно здравство непосредно су потчињене установе:

Војномедицинска академија Београд[уреди | уреди извор]

Vojnomedicinska Akademija.png

Војномедицинска академија (ВМА) је здравствена и научна медицинска установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији, која пружа највиши степен здравствене заштите војним и цивилним осигураницима. Укључена је у мрежу медицинских установа Републике Србије.[2] Да је то највећа војна болница у Србији, Југоисточној Европи и једна од највећих у свету, говоре чињенице о овој установи. Комплекс ВМА који се простире на 21 хектара, са зградом која има око 180.000 квадратних метара и подељена је у више од 60 техничко технолошких целина са око 6.000 просторија располаже са 1.200 кревета.

Установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 2.500 запослених у 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлиничком центру, центру за контролу тровања, траума центру, центру хитне помоћи, центру за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[3]

ВМА се налази у саставу Министарства одбране и призната je и награђивана као медицинска установа уређена по највишим светским стандардима. Међународна сарадња се веома интензивно спроводи кроз бројне активности од којих је једна од најзначајнијих учешће војномедицинског особља у мировним мисијама.

Начелник Војномедицинске академије је пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић.

Центар војномедицинских установа Београд[уреди | уреди извор]

Центар војномедицинских установа Београд (ЦВМУ Београд) је здравствена установа која на општем и специјалистичком нивоу збрињава војне осигуранике са територије Београда, као и војнике и професионална војна лица са целе територије Републике Србије.

ЦВМУ Боград највећа установа примарне и секундарне здравствене заштите и највећа санитетска установа после ВМА, која у свом сасатаву има;

  • Четири центра; на Карабурми, Новом Београду, Славији и Центру хитне помоћи и кућног лечења,
  • Педесетом завод за превентивне медицине у Земуну
  • Гарнизонску амбуланту

ЦВМУ Боград у наведеним организационим јединицама годишње обави око 360.000 општих прегледа, 180.000 специјалистичких и више од 640.000 разних лабораторијских анализа. Стационарно у ЦВМУ Боград лечи се само војничка популација, у центру на Карабурми, односно специјалистичком стационару са 120 болесничких постеља.[4]

Управник ЦВМУ Боград је пуковник др Славољуб Сталетовић }

Војна болница Ниш[уреди | уреди извор]

Vojna bolnica Niš,logo.jpg

Војна болница Ниш је савремена и стручно оспособљена војноздравствена установа Војске Србије и наставна база Медицинског факултета у Нишу. Намењена је за пружање пуног обима примарне и секундарне (специјалистичке) здравстве заштите и делимично терцијалне (субспецијалистичке), војним и цивилним осигураницима у седам стационарних одељења са 300 постеља. Војна болница Ниш спада у најстарије и најугледније медицинске и војне установе у Србији. Од времена њеног оснивања до данашњих дана прошла је дуг и трновит пут кроз девет ратова, које је водио српски народ а са њом је започело и развијало се здравство и здравствене установе не само нишког краја, већ читавог региона.[5]

Управник Војне болнице Ниш је пуковник др сц. мед. Горан Дамњановић.

Војномедицински центар Нови Сад[уреди | уреди извор]

VMC N.Sad.jpg

Војномедицински центар Нови Сад (ВМЦ Нови Сад) је здравствена установа која на општем и специјалистичком нивоу збрињава војне осигуранике са територије Војводине. Почетком 2009. године склопљен је уговор са РЗЗО о пружању здравствених услуга цивилним осигураницима на основу упутнице изабраног лекара. У оквиру хируршког и интернистичког одељења стављено је на располагање 60 постељних капацитета.

Војномедицински центар у Петроварадину, Нови Сад, је најстарија војна болница у Европи, основана 11. новембра 1786. и једна од првих здравствених установа на Балкану, у којој тренутно ради 200 запослених.[6]

Управник Војномедицински центар Нови Сад је пуковник др Братољуб Бркљача.

Централна апотека-складиште Београд[уреди | уреди извор]

Централна апотека – складиште је установа која се бави снабдевањем лековима и другим медицинским потрошним материјалом за потребе војних осигураника на територији РепубликеСрбије. Централна апотека – складиште у свом саставу има санитетско складиште и четири војне апотеке на територији Београда: Апотека Славија, Апотека Нови Београд, Апотека Церак, Апотека Карабурма.

Командант Централна апотека-складиште је потпуковник мр фармације Јаков Ћук

Центар ветеринарске службе Београд[уреди | уреди извор]

Центар ветеринарске службе је наменска јединица ветеринарске службе Војске Србије која извршава задатке школовања и усавршавања кадра ветеринарске службе и других логистичких служби, реализује курсеве из области здравствене заштите животиња, безбедности хране животињског порекла, ветеринарске инспекције, рада ветеринарске службе у све три мисије Војске Србије и учествује у стручним пројектима из области ветеринарске медицине.

Командант Центара ветеринарске службе Београд је капетан Оливер Стошић, вет. спец.

Војнолекарске комисије[уреди | уреди извор]

Војнолекарске комисије, у које спадају; Главна војнолекарска комисија, Виша војнолекарска комисија Београд, Виша војнолекарска комисија Ниш, су специјализоване установе намењена за оцену здравствене способности за вршење војне службе и остваривање права из здравственог осигурања војних осигураника, осигураних лица и других осигураника.

Фонд за социјално осигурање војних осигураника[уреди | уреди извор]

Фонд за социјално осигурање војних осигураника (СОВО), као једна од организационих јединица у саставу Управе за војно здравство Министарства одбране Републике Србије, надлежна је за реализацију права, обавеза и одговорности у правном промету у односу на средства за финансирање здравственог осигурања и материјалног обезбеђења којима располаже, што му омогућава да остварује стручну, пословну и другу сарадњу, закључује уговоре и обавља друге послове са физичким и правним лицима. Основна делатност Фонда за СОВО је, остваривање права и обавеза из обавезног здравственог осигурања војних осигураника и обезбеђивање средстава за здравствено осигурање и материјално обезбеђивање корисника права у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање војних осигураника.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Управа за војно здравство, на сајту МО Р. Србије Приступљено 12.7.2013
  2. ^ „Установе Војске Југославије”. Приступљено 1. 3. 2008. 
  3. ^ „Брендови Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 07. 03. 2016. Приступљено 1. 3. 2008. 
  4. ^ Војна хитна помоћ „прокрстари” 360.000 километара годишње, Дневани лист Политика од 20.11.2008[мртва веза] Приступљено 12.7.2013
  5. ^ Сретен Миленковић, Милорад Димић, 125 година Војне болнице у Нишу, Монографија, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр ISBN 86-84819-01-2
  6. ^ Без листе чекања у ВМЦ-у Приступљено 12.7.2013
  7. ^ Делатност Фонда за социјално осигурање војних осигураника Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2013) Приступљено 12.7.2013

Спољашње везе[уреди | уреди извор]