Пређи на садржај

Учено друштво

С Википедије, слободне енциклопедије
200. годишњица Берлинске академије, 1900

Учено друштво (или академска асоцијација, академско друштво), је организација која постоји да промовише одређену академску област, професију или групу повезаних дисциплина, наука или уметничких грана.[1] Чланство може бити отворено за све грађане али постоје и друштва у којима постоји обавеза за поседовање одређене квалификације или завршен процес званичног гласања и избора у органу друштва[2] Многа учена друштва су непрофитне организације и професионалне асоцијације. Њихове активности обично укључују одржавање стручних конференција у сврху представљања и објављивања нових истраживачких резултата, научних радова и публикација.

Развојом модерних технологија и глобализацијом друштва, одређени број друштава је направио виртуелне комуне за своје чланове, које користе друштвене мреже и академски усмерене друштвене мређе попут Academia.edu.[3][4] У истакнута друштва кроз српску историју убрајају се Друштво српске словесности, Српско учено друштво и Матица српска.

Већина учених друштава су непрофитне организације, а многа су професионална удружења. Њихове активности обично укључују одржавање редовних конференција за презентацију и дискусију о новим резултатима истраживања, као и објављивање или спонзирање академских часописа у својој дисциплини. Неки делују и као стручна тела, регулишући активности својих чланова у јавном интересу или колективном интересу чланства.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Нека од најстаријих учених друштава су Académie des Jeux floraux (основана 1323),[6] Sodalitas Litterarum Vistulana (основана 1488), Accademia della Crusca (основана 1583),[7] Accademia dei Lincei (основана 1603),[8] Académie Française (основана 1635),[9] German National Academy of Sciences Leopoldina (основана 1652),[10] Краљевско друштво (основано 1660)[11][12] и Француска академија наука (основана 1666).[13][14][15]

Научници у социологији науке тврде да су учена друштва од кључног значаја и да њихово формирање помаже настанку и развоју нових дисциплина или професија.[16]

Структура

[уреди | уреди извор]

Друштва могу бити веома опште природе, као што је Америчка асоцијација за унапређење науке, специфична за дату дисциплину, као што је Удружење модерних језика, или специфична за дату област проучавања, као што је Краљевско ентомолошко друштво.

Већина је или специфична за одређену земљу (нпр. Ентомолошко друштво Израела), мада генерално укључује и неке чланове из других земаља, често са локалним огранцима, или су међународна, као што је Међународна федерација библиотечких удружења и институција или Удружење регионалних студија, у ком случају често имају националне огранке. Многа су локална, као што је Медицинско друштво Масачусетса, издавачи међународно познатог часописа The New England Journal of Medicine.

Онлајн академске заједнице

[уреди | уреди извор]

Након глобализације и развоја информационих технологија, одређена научна друштва — као што је Удружење модерних језика — створила су виртуелне заједнице за своје чланове. Поред успостављених академских удружења, академске виртуелне заједнице су тако организоване да су, у неким случајевима, постале важније платформе за интеракцију и научну сарадњу између истраживача и наставника од традиционалних научних друштава.

Чланови ових онлајн академских заједница, груписаних по областима интересовања, користе за своју комуникацију заједничке и наменске сервере за листе (на пример JISCMail), услуге друштвених мрежа (као што су Facebook или LinkedIn) и академске друштвене мреже (као што су Humanities Commons, ResearchGate, Mendeley или Academia.edu).[17][18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Environmental Studies Association of Canada - What is a Learned Society?”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2013. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  2. ^ „Learned societies & academies”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  3. ^ „How virtual science communities are transforming academic research”. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  4. ^ Nistor, Nicolae; Baltes, Beate; Dascălu, Mihai; Mihăilă, Dan; Smeaton, George; Trăuşan-Matu, Ştefan (мај 2014). „Participation in virtual academic communities of practice under the influence of technology acceptance and community factors. A learning analytics application”. Computers in Human Behavior. 34: 339—344. doi:10.1016/j.chb.2013.10.051. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2020. 
  5. ^ „Learned Societies, the key to realising an open access future?”. Impact of Social Sciences. 2019-06-24. Приступљено 2023-01-22. 
  6. ^ „Accueil/Actualité”. Académie des Jeux floraux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2018. 
  7. ^ „The reopening of the Accademia (1811) and the fifth edition of the Vocabolario (1863–1923)”. Accademia della Crusca. 2015-03-01. Архивирано из оригинала 2015-03-01. г. Приступљено 2021-06-08. 
  8. ^ „Galileo | Federico Cesi and the Accademia dei Lincei”. The Galileo Project. 2018-07-14. Архивирано из оригинала 2018-07-14. г. Приступљено 2021-06-08. 
  9. ^ „L'histoire”. Académie française. Приступљено 2021-06-08. 
  10. ^ Jedlitschka, Karsten (2008-06-20). „The Archive of the German Academy of Sciences Leopoldina in Halle (Saale): more than 350 years of the history of science”. Notes and Records of the Royal Society. 62 (2): 237—244. S2CID 73386192. doi:10.1098/rsnr.2007.0009. 
  11. ^ „The formal title as adopted in the royal charter” (PDF). royalsociety.org. 
  12. ^ Ellis Rubinstein, Science Academies in the 21st Century: Can they address the world's challenges in novel ways? Treballs de la SCB. Vol. 63, 2012, pp. 390; PDF.
  13. ^ „Les Académies”. Institut de France. Приступљено 4. 3. 2019. 
  14. ^ Crosland, Maurice (1978). „The French Academy of Sciences in the Nineteenth Century”. Minerva. 16: 78—79. S2CID 143905211. doi:10.1007/BF01102182 — преко JSTOR. 
  15. ^ Crosland, Maurice (1978). „The French Academy of Sciences in the Nineteenth Century”. Minerva. 16: 78. S2CID 143905211. doi:10.1007/BF01102182 — преко JSTOR. 
  16. ^ Wise, Alicia; Estelle, Lorraine (2019-07-12). „How Learned Societies and Open Access Will Learn to Co-Exist”. Social Science Space (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-08. 
  17. ^ Taylor, Mike (14. 2. 2013). „How virtual science communities are transforming academic research”. Elsevier. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  18. ^ Nistor, Nicolae; Baltes, Beate; Dascălu, Mihai; et al. (мај 2014). „Participation in virtual academic communities of practice under the influence of technology acceptance and community factors. A learning analytics application”. Computers in Human Behavior. 34: 339—344. doi:10.1016/j.chb.2013.10.051. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]