Учено друштво
Учено друштво (или академска асоцијација, академско друштво), је организација која постоји да промовише одређену академску област, професију или групу повезаних дисциплина, наука или уметничких грана.[1] Чланство може бити отворено за све грађане али постоје и друштва у којима постоји обавеза за поседовање одређене квалификације или завршен процес званичног гласања и избора у органу друштва[2] Многа учена друштва су непрофитне организације и професионалне асоцијације. Њихове активности обично укључују одржавање стручних конференција у сврху представљања и објављивања нових истраживачких резултата, научних радова и публикација.
Развојом модерних технологија и глобализацијом друштва, одређени број друштава је направио виртуелне комуне за своје чланове, које користе друштвене мреже и академски усмерене друштвене мређе попут Academia.edu.[3][4] У истакнута друштва кроз српску историју убрајају се Друштво српске словесности, Српско учено друштво и Матица српска.
Већина учених друштава су непрофитне организације, а многа су професионална удружења. Њихове активности обично укључују одржавање редовних конференција за презентацију и дискусију о новим резултатима истраживања, као и објављивање или спонзирање академских часописа у својој дисциплини. Неки делују и као стручна тела, регулишући активности својих чланова у јавном интересу или колективном интересу чланства.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Нека од најстаријих учених друштава су Académie des Jeux floraux (основана 1323),[6] Sodalitas Litterarum Vistulana (основана 1488), Accademia della Crusca (основана 1583),[7] Accademia dei Lincei (основана 1603),[8] Académie Française (основана 1635),[9] German National Academy of Sciences Leopoldina (основана 1652),[10] Краљевско друштво (основано 1660)[11][12] и Француска академија наука (основана 1666).[13][14][15]
Значај[уреди | уреди извор]
Научници у социологији науке тврде да су учена друштва од кључног значаја и да њихово формирање помаже настанку и развоју нових дисциплина или професија.[16]
Структура[уреди | уреди извор]
Друштва могу бити веома опште природе, као што је Америчка асоцијација за унапређење науке, специфична за дату дисциплину, као што је Удружење модерних језика, или специфична за дату област проучавања, као што је Краљевско ентомолошко друштво.
Већина је или специфична за одређену земљу (нпр. Ентомолошко друштво Израела), мада генерално укључује и неке чланове из других земаља, често са локалним огранцима, или су међународна, као што је Међународна федерација библиотечких удружења и институција или Удружење регионалних студија, у ком случају често имају националне огранке. Многа су локална, као што је Медицинско друштво Масачусетса, издавачи међународно познатог часописа The New England Journal of Medicine.
Онлајн академске заједнице[уреди | уреди извор]
Након глобализације и развоја информационих технологија, одређена научна друштва — као што је Удружење модерних језика — створила су виртуелне заједнице за своје чланове. Поред успостављених академских удружења, академске виртуелне заједнице су тако организоване да су, у неким случајевима, постале важније платформе за интеракцију и научну сарадњу између истраживача и наставника од традиционалних научних друштава.
Чланови ових онлајн академских заједница, груписаних по областима интересовања, користе за своју комуникацију заједничке и наменске сервере за листе (на пример JISCMail), услуге друштвених мрежа (као што су Facebook или LinkedIn) и академске друштвене мреже (као што су Humanities Commons, ResearchGate, Mendeley или Academia.edu).[17][18]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Environmental Studies Association of Canada - What is a Learned Society?”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2013. г. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ „Learned societies & academies”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ „How virtual science communities are transforming academic research”. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ Nistor, Nicolae; Baltes, Beate; Dascălu, Mihai; Mihăilă, Dan; Smeaton, George; Trăuşan-Matu, Ştefan (мај 2014). „Participation in virtual academic communities of practice under the influence of technology acceptance and community factors. A learning analytics application”. Computers in Human Behavior. 34: 339—344. doi:10.1016/j.chb.2013.10.051. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2020.
- ^ „Learned Societies, the key to realising an open access future?”. Impact of Social Sciences. 2019-06-24. Приступљено 2023-01-22.
- ^ „Accueil/Actualité”. Académie des Jeux floraux. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2018.
- ^ „The reopening of the Accademia (1811) and the fifth edition of the Vocabolario (1863–1923)”. Accademia della Crusca. 2015-03-01. Архивирано из оригинала 2015-03-01. г. Приступљено 2021-06-08.
- ^ „Galileo | Federico Cesi and the Accademia dei Lincei”. The Galileo Project. 2018-07-14. Архивирано из оригинала 2018-07-14. г. Приступљено 2021-06-08.
- ^ „L'histoire”. Académie française. Приступљено 2021-06-08.
- ^ Jedlitschka, Karsten (2008-06-20). „The Archive of the German Academy of Sciences Leopoldina in Halle (Saale): more than 350 years of the history of science”. Notes and Records of the Royal Society. 62 (2): 237—244. S2CID 73386192. doi:10.1098/rsnr.2007.0009.
- ^ „The formal title as adopted in the royal charter” (PDF). royalsociety.org.
- ^ Ellis Rubinstein, Science Academies in the 21st Century: Can they address the world's challenges in novel ways? Treballs de la SCB. Vol. 63, 2012, pp. 390; PDF.
- ^ „Les Académies”. Institut de France. Приступљено 4. 3. 2019.
- ^ Crosland, Maurice (1978). „The French Academy of Sciences in the Nineteenth Century”. Minerva. 16: 78—79. S2CID 143905211. doi:10.1007/BF01102182 — преко JSTOR.
- ^ Crosland, Maurice (1978). „The French Academy of Sciences in the Nineteenth Century”. Minerva. 16: 78. S2CID 143905211. doi:10.1007/BF01102182 — преко JSTOR.
- ^ Wise, Alicia; Estelle, Lorraine (2019-07-12). „How Learned Societies and Open Access Will Learn to Co-Exist”. Social Science Space (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-08.
- ^ Taylor, Mike (14. 2. 2013). „How virtual science communities are transforming academic research”. Elsevier. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ Nistor, Nicolae; Baltes, Beate; Dascălu, Mihai; et al. (мај 2014). „Participation in virtual academic communities of practice under the influence of technology acceptance and community factors. A learning analytics application”. Computers in Human Behavior. 34: 339—344. doi:10.1016/j.chb.2013.10.051. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hauss, Kalle (7. 10. 2021). „What are the social and scientific benefits of participating at academic conferences? Insights from a survey among doctoral students and postdocs in Germany”. Research Evaluation. 30 (1): 1—12. doi:10.1093/reseval/rvaa018.
- „Oxford, Cambridge and Harvard Professors at the Alma Mater Europaea Symposium”. www.sloveniatimes.com. 10. 7. 2020. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 2020-10-27.
- Rogers, Tony (2003). Conferences and Conventions: a global industry by Tony Rogers. ISBN 9780750657471. Приступљено 2012-07-13.
- Kirwan, Gráinne; Power, Andrew (2013). Cybercrime: The Psychology of Online Offenders. Cambridge University Press. ISBN 9781107276420.
- Rymer, J (1998). „Fraud. Fraud at conferences needs to be addressed”. BMJ. 317 (7172): 1591. PMC 1114400
. PMID 9890770. doi:10.1136/bmj.317.7172.1590. - Whitmarsh, Lorraine; Kreil, Agnes (2022). „Challenging the values of the polluter elite: A global consequentialist response to Evensen and Graham's (2022) 'The irreplaceable virtues of in-person conferences'”. Journal of Environmental Psychology (на језику: енглески). 83: 101881. ISSN 0272-4944. S2CID 252586199. doi:10.1016/j.jenvp.2022.101881.
- Grémillet, David (2008-10-30). „Paradox of flying to meetings to protect the environment”. Nature (на језику: енглески). 455 (7217): 1175—6. ISSN 0028-0836. PMID 18971997. doi:10.1038/4551175a .
- Holden, Matthew H.; Butt, Nathalie; Chauvenet, Alienor; Plein, Michaela; Stringer, Martin; Chadès, Iadine (2017-08-07). „Academic conferences urgently need environmental policies” (PDF). Nature Ecology & Evolution (на језику: енглески). 1 (9): 1211—1212. ISSN 2397-334X. PMID 29046545. S2CID 205564331. doi:10.1038/s41559-017-0296-2.
- Achten, Wouter M. J.; Almeida, Joana; Muys, Bart (1. 11. 2013). „Carbon footprint of science: More than flying”. Ecological Indicators. 34: 352—355. doi:10.1016/j.ecolind.2013.05.025.
- Sarabipour, Sarvenaz; Khan, Aziz; Seah, Yu Fen Samantha; Mwakilili, Aneth D.; Mumoki, Fiona N.; Sáez, Pablo J.; Schwessinger, Benjamin; Debat, Humberto J.; Mestrovic, Tomislav (март 2021). „Changing scientific meetings for the better”. Nature Human Behaviour. 5 (3): 296—300. PMID 33723404. S2CID 232242249. doi:10.1038/s41562-021-01067-y.
- Crosland, Maurice P. (1992), Science Under Control: The French Academy of Sciences, 1795–1914, Cambridge University Press, ISBN 0-521-52475-X
- Stéphane Schmitt, "Studies on animals and the rise of comparative anatomy at and around the Parisian Royal Academy of Sciences in the eighteenth century," Science in Context 29 (1), 2016, pp. 11–54.
- Stroup, Alice (1987), Royal Funding of the Parisian Académie Royale Des Sciences During the 1690s
, DIANE Publishing, ISBN 0-87169-774-2 - Sturdy, David J. (1995), Science and Social Status: The Members of the Academie Des Sciences 1666–1750, Boydell & Brewer, ISBN 0-85115-395-X
- A.C.S. (1938). „Notes on the Foundation and History of the Royal Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 1 (1): 32. doi:10.1098/rsnr.1938.0006.
- Bluhm, R.K. (1958). „Remarks on the Royal Society's Finances, 1660–1768”. Notes and Records of the Royal Society of London. 13 (2): 82. S2CID 144772434. doi:10.1098/rsnr.1958.0012.
- de Beer, E.S. (1950). „The Earliest Fellows of the Royal Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 7 (2): 172. S2CID 202574293. doi:10.1098/rsnr.1950.0014 .
- Carré, Meyrick H. "The Formation of the Royal Society" History Today (Aug 1960) 10#8 pp. 564–571.
- J.D.G.D. (1938). „The Arms of the Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 1 (1): 37. doi:10.1098/rsnr.1938.0007 .
- Fischer, Stephanie (2005). „Report: The Royal Society Redevelopment”. Notes and Records of the Royal Society of London. 59 (1): 65. doi:10.1098/rsnr.2004.0077 .
- Hall, Marie Boas (1981). „Public Science in Britain: The Role of the Royal Society”. Isis. 72 (4): 627—629. JSTOR 231253. S2CID 143667490. doi:10.1086/352847.
- Hart, Vaughan (2020). Christopher Wren: In Search of Eastern Antiquity. Yale University Press. ISBN 978-1913107079.
- Henderson, L.J. (1941). „The Royal Society”. Science. 93 (2402): 27—32. Bibcode:1941Sci....93...27H. PMID 17772875. doi:10.1126/science.93.2402.27.
- Hunter, Michael (1984). „A 'College' for the Royal Society: The Abortive Plan of 1667–1668”. Notes and Records of the Royal Society of London. 38 (2): 159. S2CID 144483080. doi:10.1098/rsnr.1984.0011.
- Lyons, H.G. (1938). „The Growth of the Fellowship”. Notes and Records of the Royal Society of London. 1 (1): 40. doi:10.1098/rsnr.1938.0008 .
- Lyons, H.G. (април 1939). „Two Hundred Years Ago. 1739”. Notes and Records of the Royal Society of London. 2 (1): 34. doi:10.1098/rsnr.1939.0007 .
- Lyons, H.G. (новембар 1939). „One Hundred Years Ago. 1839”. Notes and Records of the Royal Society of London. 2 (2): 92. doi:10.1098/rsnr.1939.0016 .
- Lyons, H.G. (1939). „The Composition of the Fellowship and the Council of the Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 2 (2): 108. doi:10.1098/rsnr.1939.0017.
- Lyons, H.G. (1940). „The Officers of the Society (1662–1860)”. Notes and Records of the Royal Society of London. 3 (1): 116. doi:10.1098/rsnr.1940.0017 .
- Martin, D.C. (1967). „Former Homes of the Royal Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 22 (1/2): 12. S2CID 145126489. doi:10.1098/rsnr.1967.0002.
- Miller, David Philip (1998). „The 'Hardwicke Circle': The Whig Supremacy and Its Demise in the 18th-Century Royal Society”. Notes and Records of the Royal Society. 52 (1): 73. doi:10.1098/rsnr.1998.0036 .
- Robinson, H.W. (1946). „The Administrative Staff of the Royal Society, 1663–1861”. Notes and Records of the Royal Society of London. 4 (2): 193. doi:10.1098/rsnr.1946.0029 .
- Sorrenson, Richard (1996). „Towards a History of the Royal Society in the Eighteenth Century”. Notes and Records of the Royal Society of London. 50 (1): 29. S2CID 144386127. doi:10.1098/rsnr.1996.0003.
- Sprat, Thomas (1722). The history of the Royal Society of London: for the improving of natural knowledge. By Tho. Sprat. Samuel Chapman. OCLC 475095951.
- Stark, Ryan (2009). „Language Reform in the Late Seventeenth Century,”. Rhetoric, Science, and Magic in Seventeenth-Century England. Washington, DC: The Catholic University of America Press. стр. 9—46..
- Summerson, John (1967). „Carlton House Terrace”. Notes and Records of the Royal Society of London. 22 (1): 20. S2CID 72906527. doi:10.1098/rsnr.1967.0003.
- Syfret, R.H. (1948). „The Origins of the Royal Society”. Notes and Records of the Royal Society of London. 5 (2): 75—137. JSTOR 531306. doi:10.1098/rsnr.1948.0017 .
- Wagner, Wendy Elizabeth (2006). Rescuing Science from Politics: Regulation and the Distortion of Scientific Research. Cambridge University Press. ISBN 9780521855204.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Scholarly Societies Project from the University of Waterloo Libraries – database of hundreds of scholarly societies in various fields, including some of the oldest societies
- Eclectica, virtual exhibit on the history of Canadian learned societies (archived 12 April 2006)
