Ференц Ковач

С Википедије, слободне енциклопедије
Ференц Ковач
(Kovács Ferenc)
Лични подаци
Датум рођења (1934-01-07)7. јануар 1934.
Место рођења Будимпешта, К. Мађарска
Датум смрти 30. мај 2018.(2018-05-30) (84 год.)
Место смрти Секешфехервар, Мађарска
Држављанство мађарско
Националност Мађар
Висина 176 cm
Позиција везни
Јуниорска каријера
1947—1953 МТК
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1954 — 1965. МТК 195 (12)
Репрезентативна каријера
1960. Мађарска Мађарска (олимп.) 5 (0)
1955. Мађарска Мађарска 1 (0)
Тренерска каријера
1965—1969. МТК
1970—1972. Дожа Егер
1972—1977. Видеотон
1977—1978. Вашаш
1978—1979.  Мађарска
1990—1993. Ујпешт
Награде
Представљајући  Мађарска
Фудбал на ЛОИ
Бронзана медаља — треће место 1960. Рим
* Датум актуелизовања: 15. април 2024.

Ференц Ковач (мађ. Kovács Ferenc; Будимпешта, 7. јануар 1934 — Секешфехервар, 30. мај 2018[1]) је био мађарски фудбалер, члан Олимпијске репрезентације Мађарске, играо је на позицији везногиграча.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Дебитовао је 1954. године као играч МТК-а, постао двоструки шампион Мађарске и освојио Куп са плаво-белима.[3] Највећи међународни успех остварио је у својој последњој пуној сезони, достигавши финале КЕК-а 1964. године. Током куп серије наступгио је у 8 од 11 утакмица и постигао гол против Цвикауа. Играо је и у финалу у Бриселу, које је завршено нерешено (3-3), као и у реваншу у Антверпену, где је Спортинг из Лисабона победио са 1-0 због несрећног примљеног гола.[2]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Током 1955. године појавио се само једном у сениорској репрезентацији Мађарске. У 1960. години био је део тима који је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Риму[4], и био је осмоструки олимпијски репрезентативац.[5]

Тренер[уреди | уреди извор]

МТК

1965. године започео је тренерску каријеру у МТК-у, у омладинском тиму. Између 1968. и 1969. био је главни тренер две сезоне. У првој сезони освојили су Куп Мађарске.

Видеотон

Био је главни тренер Фехервара у три сезоне. Између 1972. и 1977. године консолидовао је тим у највишој дивизији. У сезони 1975-1976, Ференцварош је до последњег тренутка био у великој конкуренцији за титулу првака, али су на крају морали да се задовоље другим местом.

Средином осамдесетих, поред два трећа места у лиги, долазак до финала Купа УЕФА 1984-1985 био је врхунац његове тренерске каријере. Он је једини у Мађарској који је стигао до финала Купа Европе и као играч и као тренер.

Његов трећи тренерски период у Фехервару трајао је само једну сезону 1987-1988, са мало успеха.

Вашаш и репрезентација

Године 1977. преузео је управу шампиона Вашаша од Рудолфа Иловског. Истовремено био је помоћни тренер Лајошу Баротију током припрема репрезентације Мађарске која се припремала за Светско првенство у Аргентини. Ковач је постао савезни селектор репрезентације уместо Баротија, који је поднео оставку после Аргентине. До своје оставке на место савезног селектора 1979. године остварио је 2 победе, 4 ремија и 2 пораза у 8 мечева.

Остали тренерски послови

Радио је у Егеру између 1970. и 1972. године, у Дебрецину између 1980. и 1983. и у Сегедину између 1989. и 1990. године. Између 1990. и 1992. године, Ујпешт Дожа , клуб који је управо променио име, поново је постао главни тренер у Ујпешти ТЕ. У сезони 1986-1987 био је тренер Лас Палмаса на Канарским острвима.

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Играч[уреди | уреди извор]

Тренер[уреди | уреди извор]

МТК
Ујпешт
Видеотон
  • Мађарски златни крст за заслуге (2015)[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Преминоу Ференц Ковач
  2. ^ а б Ковач на magyarfutball.hu
  3. ^ „Ferenc Kovács”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. 
  4. ^ „Ferenc Kovács”. Olympedia. Приступљено 10. 12. 2021. 
  5. ^ Статистика на eu-football.info
  6. ^ Золтан Балог уручио је државна признања и стручна признања Архива

Спољашње везе и извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ференц_Ковач&oldid=27713681”