Фототрофи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kopneni i vodeni fototrofi: biljke rastu na palom stablu koje pluta u vodi bogatoj algama

Фототрофи су организми који сами ставарају органске материје (храну) из неорганских при чему за ту синтезу као извор енергије користе Сунчеву светлост у процесу фотосинтезе. Највећи број биљака су фототрофи.

Фототрофи (грчки: φῶς, φωτός = светлост, τροϕή = исхрана) су организми који преузимају фотоне као извор енергије. Они користе енергију светлости за извођење разних ћелијских метаболичких процеса. Широко је заступљено погрешно схватање да су фототрофи мандаторно фотосинтетички. Многи, мада не сви, фототрофи врше фотосинтезу: они анаболички конвертики угљен диоксид у органски материјал, да би био кориштен структурно, функционо, или као извор за касније катаболичке процесе (е.г. у виду скроба, шећера и масти). Сви фототрофи користе било ланце транспорта електрона или директно пумпање протона за успостављање електрохемијског градијента, који користи АТП синтаза за стварање молекуларне енергетске валуте за ћелију.

Фототрофи могу да буду било аутотрофи или хетеротрофи. Ако су њихови електронски и водонични донори неорганска једињења [ (PSB) и (GSB)] они се називају литотрофима, тако да су неки фотоаутотрофи исто тако фотолитоаутотрофи. Примери фототрофних организама су: Rhodobacter capsulatus, Chromatium, Chlorobium etc.

Историја[уреди]

Овај термини је оригинално имао различито значење, а садашња дефиниција је базирана на предлогу Лвофа и његових сарадника из 1946. године.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Lwoff, A., C.B. van Niel, P.J. Ryan, and E.L. Tatum (1946). Nomenclature of nutritional types of microorganisms. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology (5th edn.), Vol. XI, The Biological Laboratory, Cold Spring Harbor, NY, pp. 302–303, [1].
  2. Schneider, С. K. 1917. Illustriertes Handwörterbuch der Botanik. 2. Aufl., herausgeg. von K. Linsbauer. Leipzig: Engelmann, [2].