Франо Гундулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Франо Гундулић
Frano.Gondola.jpg
Датум рођења(1833-08-08)8. август 1833.
Место рођењаДубровник
 Аустријско царство
Датум смрти3. јул 1899.(1899-07-03) (65 год.)
Место смртиДубровник
 Аустроугарска

Франо Геталдић-Гундулић, познат и као Барон Франо Гондола (Дубровник, 8. август 1833. — Дубровник, 3. јул 1899), је био српски политичар из Дубровника.[1]

Биографија[уреди]

Барон Гондола-Ђеталди потомак је старе властелинске дубровачке српске породице Гундулић. Аустријска влада је 1845. године доделила породици баронски наслов.

Рођен је у Дубровнику 1833. године и будући племенита рода "најбрижљивије васпитан". Франо је основну школу и гимназију завршио у Дубровнику. Најпре је био присталица Народне странке, а после Српске странке; био је заступник у Далматинском сабору 18831895. године. У зрелом добу учесником је жестоких политичких борби у Далмацији. Када је градска управа Дубровника прешла у српске руке, од 1890. године до смрти дубровачки начелник (председник општине). Пре тога био је чланом више покрајинских комисија, те обављао различите службе у градској управи. Био је Витез Малтешког реда и носилац низа хабзбуршких одличја. Године 1884. позван је у аустријску великашку кућу, где је припадао средњој странци. Тада је као стари племић постао и царски и краљевски коморник. За своје заслуге одликован је од стране аустријског цара са командирским крстом ордена Фрање Јосифа и аустријске гвоздене круне.[2]

85 година (1890) након овога догађаја (!?) дубровачки начелник Франо Гондола измолио је од аустријске владе дозволу да се на Орланду вије застава Св. Влаха, државна, као успомена на прошлост (како се жуто-црвена државна застава Св. Марка вије о празницима на Цркви Св. Марка у Млецима).

Помиње се и као утемељилац пољоделске школе у ​​Дубровнику.

Умро је барон 22. јуна 1899. године у Дубровнику, "од срчане капи". Била је то последица политичке борбе са Хрватима, који су га хтели као Србина (католика) уклонити са начелничком места. Сахрањен је на Гробљу Св. Михајла (породична гробница) на Лападу (жупа Груж). Као последњи потомак те племићке породице није се женио.

Босанска вила је писала о њему. [3]

Референце[уреди]

  1. ^ Саша Недељковић: Сукоб Срба католика у Дубровнику са католичким клером и ХСС Архивирано на сајту Wayback Machine (април 27, 2016) (на језику: енглески) srpskikulturniklub.com
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ Босанска вила. Сарајево. 1900. Архивирано из оригинала на датум 29. 01. 2016. Приступљено 23. 01. 2016. 

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Н. Лонза: Под плаштом правде. Дубровник 1997. Рукописи Научне библиотеке у Дубровнику. 2. децембар 1997.
  • И. Перић: Млади Супило. Загреб 1996.
  • Н. Векарић: Пељешки родови (А-К). Дубровник 1995, 69—70, 227.