Фридрих Фром

Фридрих Фром
Bundesarchiv Bild 146-1969-168-07, Friedrich Fromm.jpg
Фридрих Фром
Датум рођења(1888-10-08)8. октобар 1888.
Место рођењаБерлин
 Немачко царство
Датум смрти12. март 1945.(1945-03-12) (56 год.)
Место смртиБранденбург на Хафелу
 Нацистичка Немачка
Војска Немачко царство (до 1918)
 Вајмарска Република (до 1933)
 Нацистичка Немачка (до 1945)
ЧинГенералоберст
ЈединицаКомандант резервне армије
Битке/ратовиПрви светски рат
Други светски рат
ОдликовањаГвоздени крст

Фридрих Фром (нем. Friedrich Fromm; Берлин, 8. октобар 1888Бранденбург на Хафелу, 12. март 1945) је био генерал у Немачкој армији и вршио је дужност команданта резервне армије од 1937. године. У периоду између 1939. и 1944. је вршио и функцију команданта наоружања Рајха. Стрељан је 1945. зато што је био упознат са планом за атентат Хитлера, али није био спреман ништа да предузме да га спречи.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фридрих Фром је био регрутован у Немачку војску на почетку Првог светског рата и до краја рата је напредовао до чина поручника. Након рата је остао у војсци, где је служио под командом генерала Лудвига Бека. На почетку Хитлерове владавине, Фром је имао велико поверење у њега. Али како је време пролазило све мање се слагао са његовим начином вођења рата. Од 1942. се залагао за потписивање мира са Совјетским Савезом. Из тог разлога је толерисао рад завереника који су планирали убиство Хитлера, међу којима и Лудвига Бека и Клауса фон Штауфенберга. Пошто није био спреман да се удружи са заверницима, он није имао њихово поверење.

Јулска завера[уреди | уреди извор]

Након што су му Фридрих Олбрихт и Албрехт Мерц фон Квирнхајм 20. јула 1944. јавили да је атентат на Хитлера успео и да су послали телеграм са наређењем Немачкој армији да спроведе наређење које налаже Операција Валкира[а], Фром је побеснео. Након што је телефоном позвао Вучју јазбину и разговарао са фелдмаршалом Кајтелом, који му је рекао да је Хитлер само лакше рањен, наредио је да се завереници ухапсе. Али је убрзо савладан, разоружан и стављен у притвор.

Након што је покушај атентана пропао, снаге лојалне режиму су надвладале заверенике и ослободиле Фрома из притвора. Фром је након тога отишао у Штауфенбергову канцеларију и све завернике прогласио кривим за издају. Беку је дозволио да изврши самоубиство, док су остали завереници ускоро стрељани. Ово је било супротно Хитлеровом наређењу који је захтевао да се завереници ухвате живи.[1] Фром је овако поступио да би прикрио било какве доказе који би могли да укажу на то да је он био упознат са планом завереника.

Када је на место догађаја дошао Јозеф Гебелс, рекао је Фрому да је много брзо одлучио да све сведоке сахрани. Фромове двоструке радње не успевају да га спасу. Већ током ноћи Хитлер почиње да сумња у њега. Хајнрих Химлер га је ухапсио 21. јула и довео пред народни суд. Фром је био оптужен за непријављивање завере против Хитлера. Проглашен је кривим и погубљен 12. марта 1945. године.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Операција Валкира је под собом подразумевала да у случају потпуне пропасти земље Резервна армија Немачке организује власт.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]