Фуегуино
| Фуегуино | |
|---|---|
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | 150 |
| Ндм. висина | 150 m |
| Географија | |
| Државе | Чиле |
| Масив | Анди |
| Геологија | |
| Старост стена | Миоцен-Холоцен |
| Врста планине | Вулканско поље |
| Вулкански појас | Андски вулкански појас |
| Последња ерупција | 1926 |
Фуегуино је вулканско поље у Чилеу. Састоји се од лавичних купола, пирокластичних купа и кратерског језера. Истоимени вулкан у оквиру поља представља најјужнији вулкан у Андима. Вулкан Фуегуино простире се на два острва у архипелагу Огњена земља, Куковом и острву Лондондери.
Вулканска активност Фуегуина део је Аустралске вулканске зоне, која је настала субдукцијом Антарктичке плоче под Јужноамеричку плочу. Износ ове субдукције још увек је недовољан за формирање правог вулканског лука.
На вулканима у оквиру поља нема трагова глацијалне ерозије, а постоје извештаји о вулканској активности из 1712, 1820. и 1926. године.
Геолошке и географске одлике[уреди | уреди извор]
Вулкан Фуегуино налази се на територији комуне Кабо де Орнос.[1] Градови у региону су Рио Гаљегос, Пуерто Наталес, Пунта Аренас, Рио Гранде и Ушуаја.[2]
Он је најјужнији вулкан у Андском вулканском појасу.[3] Појава овог вулканског појаса последица је субдукције Наска и Антарктичке плоче под Јужноамеричку плочу. Појас је подељен на 4 вулканске зоне (северну, централну, јужну и аустралну). Фуегуино се налази у аустралној вулканској зони, која се простире у дужини од 800 km и садржи 6 квартарних вулкана. Аустрална вулканска зона одвојена је од јужне вулканске зоне патагонским вулканским јазом, где је лучни вулканизам престао пре 12 милиона година.[4] Од палеоцена, трансформни расед, који дели острво на пола,[5] помера јужни део Огњене земље на исток дуж Јужноамеричке плоче. Ово померање праћено је тектонским издизањем које се задржало у холоцену, осим када је било неутрализовано ефектима глацијације.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sernageomin comienza marcha blanca para monitoreo del volcán Burney”. Intendencia Región de Magallanes y de la Antárctica Chilena (на језику: шпански). 6. 11. 2015.
- ^ Rabassa et al. 2000, стр. 219.
- ^ „Fueguino”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution.
- ^ Fontijn, Karen; Lachowycz, Stefan M.; Rawson, Harriet; Pyle, David M.; Mather, Tamsin A.; Naranjo, José A.; Moreno-Roa, Hugo (2014). „Late Quaternary tephrostratigraphy of southern Chile and Argentina”. Quaternary Science Reviews. 89: 73. Bibcode:2014QSRv...89...70F. doi:10.1016/j.quascirev.2014.02.007
.
- ^ Rabassa et al. 2000, стр. 218.
- ^ Rutter, Nat; Schnack, Enrique J.; Rio, Julio del; Fasano, Jorge L.; Isla, Federico I.; Radtke, Ulrich (1989). „Correlation and dating of Quaternary littoral zones along the Patagonian coast, Argentina”. Quaternary Science Reviews. 8 (3): 215. Bibcode:1989QSRv....8..213R. doi:10.1016/0277-3791(89)90038-3.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Rabassa, Jorge; Coronato, Andrea; Bujalesky, Gustavo; Salemme, Mónica; Roig, Claudio; Meglioli, Andrés; Heusser, Calvin; Gordillo, Sandra; Roig, Fidel (2000). „Quaternary of Tierra del Fuego, Southernmost South America: an updated review”. Quaternary International. Nat Rutter Honorarium. 68–71 (1): 217—240. Bibcode:2000QuInt..68..217R. doi:10.1016/S1040-6182(00)00046-X. hdl:11336/86869 .
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
