Халиде Едип Адивар
| Халиде Едип Адивар | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Истанбул Османско царство |
| Датум смрти | 9. јануар 1964. |
| Место смрти | Истанбул Турска |
Халиде Едип Адивар(тур. Halide Edib Adıvar; 11.јун 1883 - 9. јануар 1964. ) турска књижевница и списатељица, уз то била је и феминистикиња, националиста и лидер борбе за права жена.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у Истанбулу, 11.јуна 1883. у Османском царству, а умрла је 9. јануара 1964. године. Одрасла је у имућној породици чији је дом био стециште културне и интектуалне елите тога доба. Пошто је њен отац био секретар на двору султана Абдулхамида, Халиде је своје образовање стекла захваљујући приватним професорима који су је упознали са европском и османском литературом, те религијом и филозофијом. Осим часова клавира узимала је и часове енглеског, француског и арапског језика, док је грчки језик научила од својих комшија од Грка, али и у грчкој школи коју је кратко похађала.[1] Поред тога похађала је и Амерички колеџ за девојке на коме је дипломирала 1901. године. Након завршеног колеџа, Халиде се удала за професора математике, Салих Зеки-бега, са којим је имала два сина. Убрзо је након тога и сама почела да ради у области образовања. Била је ангажована на реформи женских школа у Цариграду. Радила је као и професор књижевности на Универзитету у Истанбулу. Након удаје за др Аднана Адивара, Халиде се окреће турском националистичком покрету у коме је била врло активан учесник. Била је један од оснивача новинске агенције Анадолијам заједно са новинаром Јунусом Надијом.
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
На почетку своје књижевне каријере Халиде пише приповетке, да би се касније посветила најсложенијој приповедној врсти, роману. Халиде је објавила десетак романа од којих већина говори о борби жена за бољи положај у друштву. У својим првим романима она залази у дубину женске природе и приказује велики оптимизам и борбу за промену којој је тадашње друштво требало да тежи. Она је у својим романима детаљно обрађивла теме у којој су главни протагонисти жене лошег социјалног статуса и приказује њихову борбу за боље дане. Халиде је била присталица туранизма, културног и политичког покрета, који би свим народима на тлу Турске дао подједнака права. Халиде је учествовала у разним покретима ослобођења, оснивала је разне школе и скупљала је новац за сиријске болнице,а за свој боравак на фронту била је одликована чином десетара. Међутим, након неоставарених снова у Турској, она одлази прво у Европу, а затим у Индију и Америку. Поред дела која је писала на турском, касније је облављивала и на енглеском језику, које су, такође, стекле велику популартност. Својим животним радом представљала је прототип ренесансног човека, и касније се бавила и компаративном књижевношћу, поредећи турску и европску књижевност.
Међу најуспелијим романима, убраја се свакако Рабија(у оригиналу Sinekli bakkal). У овом роману Халиде, приказује живот турског друштва, из угла једне Рабије, дочаравајући контраст између његових мана и врлина на самом почетку XX века.[2]
Књижевна дела[уреди | уреди извор]
- Seviye Talip (1910).
- Handan (1912).
- Mevut Hükümler (1918).
- Yeni Turan (1912).
- Son Eseri (1919).
- Ateşten Gömlek (1922).
- Çıkan Kuri (1922).
- Kalb Ağrısı (1924).
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Халиде Едип Адивар на Викимедијиној остави. |