Хетеротрофи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.

Хетеротрофи (грч. heteros=други, разни, различит и trophe=храна - који узима храну од других[1]) или хетеротрофни организми су они организми који немају способност да сами (попут аутотрофа) стварају храну (органску материју) од неорганске материје, већ је морају узимати готову из природе,[2] односно морају се ослонити на органски извор угљеника који је настао као део другог живог организма. Хетеротрофе зависе или директно или индиректно на аутотрофима за хранљиве материје и храну.


У еколошком смислу, хетеротрофи су они организми који се у ланцу исхране хране другим организмима и директно или индиректно зависе од аутотрофа.[a][3]

Подела[уреди]

У хетеротрофне организме спадају:

Међу хетеротрофима издвајају се:

  • сапротрофи (сапрофити), у које спада већина бактерија и гљива, а који органске материје узимају од угинулих биљака или животиња и * * паразити, у које спадају бактерије, гљиве, лишајеви и неке скривеносеменице, а који органске материје узимају од живих организама, односно њихових ћелија.[4]

Организам је хетеротроф ако добија угљеник из органских једињења, али ако из органских једињења добија азот, али не и енергију, и даље се сматра аутотрофом. Такве су на пример биљке месождерке.[5]

Организми који добијају угљеник из органских једињења такође могу бити:

  • фотохетеротрофи, организми чија енергија зависи углавном од светлости, а потребне количине угљеника добијају углавном од органских једињења у свом окружењу. У ову групу спадају неке врсте бактерија;[6]
  • хемохетеротрофи, организми који добијају енергију кроз хемијске процесе.[7]

Напомене[уреди]

  1. ^ На пример, биљоједи, као хетеротрофни организми, у ланцу исхране директно зависе од аутотрофних организама, односно биљака. Месождери, који се хране другим животињама (другим хетеротрофима) од аутотрофа зависе индиректно. Рецимо ракун се може, као сваштојед, хранити кукурузом у пољу, али би могао и уловити неког глодара који се ослањају на кукуруз као извор хране.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. (COBISS.SR 30905103)
  2. ^ „Biološki rečnik - H”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. ^ „Heterotroph”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 8. 8. 2017. 
  4. ^ „heterotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017. 
  5. ^ „Heterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 
  6. ^ „Photoheterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 
  7. ^ „Chemoheterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. (COBISS.SR 30905103)

Спољашњи извори[уреди]