Хоенцолерн

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хоенцолерн
Wappen Hohenzollern.svg
ОснивачБуркхард I, гроф од Цолерна

Хоенцолерн (нем. Hohenzollern) је била немачка династија кнежева изборника (електора), краљева и царева (императора) Пруске, Немачке и Румуније.

Породица Хоенцолерн води порекло из области око града Хехингена у Швабији, из 11. века. Они су узели име по замку Бург Хоенцолерн близу горепоменутог града, који је био дом њихових предака.

Вилхелм II
Бург Хоенцолерн

Кућа се поделила на две гране, оне у католичкој Швабији и оне у протестантској Франконији. Швапска грана владала је простором око Хечингена до њиховог могућег изумирања 1869. године. Франконијска грана била је релативно успешнија. Гране франконијске линије попеле су се на трон Бранденбурга 1415. и трон војводе Пруске 1525. године. Унија ове две франконијске линије 1618. дозволила је стварање Краљевства Пруске 1701, државе која је водила уједињење Немачке и стварање Немачког царства 1871. године. Фамилија Хоенцолерн је абдицирала са немачког трона 1918. године.

Један огранак швапске гране, Хоенцолерн-Сигмаринген, владао је Румунијом у периоду 1866—1947 (кнез 1866—1881 и краљеви 1881—1947).

Пруски краљеви[уреди | уреди извор]

Немачки цареви[уреди | уреди извор]

Румунски краљеви[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]