Михај Румунски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михај Румунски

Mihai.jpg

Датум рођења 25. октобар 1921.
Место рођења Синаја (Краљевина Румунија)
Титула Краљ Румуније
Период 20. јул 19278. јун 1930; 6. септембар 194030. децембар 1947.
Претходник/ци Фердинанд
Карол II
Наследник/ци Карол II
функција укинута
Порекло и породица
Династија Хоенцолерн-Сигмаринген
Супружник/ци Ана од Бурбон-Парме

Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.

Биографија[уреди]

Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.

Први краљевски мандат[уреди]

Након смрти његовог деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов ујак принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.

Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године[1].

Други краљевски мандат[уреди]

Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја[2] (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.

До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.

На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана[3] и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.

Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.

Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију[4][5][6]. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике[7].

Егзил[уреди]

Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Испрва су живели у Енглеској[8], а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.

Рехабилитација[уреди]

Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила натраг на аеродром да чим пре напусте земљу[9].

Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи[10], влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.

Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.

Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.

У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара[11].

Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему[12].

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Карол II
King Carol II of Romania young.jpg
15. октобар 1893. 4. април 1953.
Краљица Јелена
Queen Helen of Romania.jpg
2. мај/3. мај 1896. 28. новембар 1982.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења
Краљица Ана 18. септембар 1923.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Принцеза Маргарета
Princess Margarita of Romania.JPG
26. март 1949. Раду Дуда
Принцеза Јелена 15. новембар 1950. Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир
Принцеза Ирина 28. фебруар 1953. Џон Кројгер; Џон Вокер
Принцеза Софија 29. октобар 1957. Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002.
Принцеза Марија 13. јул 1964. Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003.

Извори[уреди]

  1. "Ce citeau românii acum 68 de ani?", Ziua, 29 November 2007.
  2. "The Joys of Suffering," Volume 2, "Dialogue with a few intellectuals", by Rev. Fr. Dimitrie Bejan – "Orthodox Advices" website as of 9 June 2007
  3. "Cuvintele lui Harry S. Truman", Romanian, Prince Radu's blog, includes scan of citation, 23 June 2011
  4. "King Michael between the ascension to the throne and abdication – VII", Ziarul financiar, 24 June 2001
  5. "The Republic was installed by way of the gun", undated interview with H.M. King Michael in Ziua, as of 15 October 2008
  6. Mircea Ionnitiu : "30 December 1947", site dedicated to HM King Mihai I of Romania and to the Romanian Monarchy as of 15 October 2008
  7. Friends & Enemies, Presidents & Kings by Tammy Lee McClure, Accendo Publishing, page 99. Another account comes from the Romanian anti-communist dissident Paul Goma's "Skipped Diary" ("Jurnal pe sarite"), page 57., Приступљено 8. 4. 2013.
  8. "EX-KING MICHAEL OF RUMANIA BECOMES MARKET GARDENER, 1953", British Pathe, as retrieved on 17 October 2009
  9. „Expelling Former King, Romanians Cite 'Stunt', ''New York Times'', 27 decembrie 1990”. Nytimes.com. 27. 12. 1990.. Приступљено 3.11. 2012. 
  10. Kings Without Crowns Michael of Romania, Danish Norsk Television
  11. Romanians Have the Highest Confidence in King Mihai I. Retrieved 2012-07-31.
  12. Bucharest square to be named after Romania's King Michael on his 91st birthday. Retrieved 2012-10-25.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Фердинанд
Краљ Румуније
19271930.
Наследник:
Карол II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Карол II
Краљ Румуније
19401947.
Наследник:
-
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}