Пређи на садржај

Хорас Ман

С Википедије, слободне енциклопедије
Хорас Ман
Хорас Ман око 1851.
Лични подаци
Пуно имеХорас Ман
Датум рођења(1796-05-04)4. мај 1796.
Место рођењаФренклин, САД
Датум смрти2. август 1859.(1859-08-02) (63 год.)
Место смртиЈелоу Спрингс, САД
УниверзитетУниверзитет Браун, Правни факултет Лифчфилд
ЗанимањеАдвокат

Учитељ

Председник колеџа
СупружнициШарлот Ман
Мери Ман
Деца3
Политичка каријера
СтранкаВиговска партија (САД)

Потпис

Хорас Ман (енгл. Horace Mann; Френклин, 4. мај 1796Јелоу Спрингс, 2. август 1859) био је амерички образовни реформатор,[1] аболициониста ропства и политичар познат по својој посвећености промовисању јавног образовања, те је стога познат и као „Отац америчког образовања”.[2] Године 1848, након јавне службе као секретар Државног одбора за образовање Масачусетса (енгл. Massachusetts State Board of Education), Ман је изабран у Представнички дом Сједињених Држава (енгл. United States House of Representatives; 1848–1853).[1] Од септембра 1852. до своје смрти, био је председник колеџа Антиохије (енгл. Antioch College).[1]

Тврдећи да је универзално јавно образовање најбољи начин да се непослушна америчка деца претворе у дисциплиноване, разборите републиканске грађане, Ман је добио велику подршку модернизатора за изградњу јавних школа, посебно у Виговској партији. Већина држава у САД усвојила је верзију система који је Ман успоставио у Масачусетсу, нарочито програма за тзв. „нормалне школе”, тј. школе за обуку професионалних наставника.[3] Историчари образовања сматрају Хораса Мана, заједно са Хенријем Бернардом и Кетрин Бичер, као једног од главних заговорника „Заједничког школског покрета” (енгл. Common School Movement).[4]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је у граду Фрeнклин који се налази у савезној држави Масачусетс (4. маја 1796).[5] Његов отац је био фармер без много новца. Од десете до двадесете године, није имао више од шест недеља школовања током било које године,[6] али је користио Јавну библиотеку Френклин у Масачусетсу (енгл. Franklin Public Library),[1] прву јавну библиотеку у Америци. Са двадесет година уписао се на Браун универзитет и дипломирао за три године[7] као студент са највишим академским постигнућима те је држао говор на церемонији дипломирања. Тема његовог говора била је „Прогресивни карактер људске расе.”[6] Грчки и латински научио је од Семјуела Барета,[8] који је касније постао познати унитаристички министар.[9]

Правна каријера

[уреди | уреди извор]

Ман је кратко време студирао право у Врентему у Масачусетсу и био је учитељ латинског и грчког (1820–1822) и библиотекар (1821–1823) у Брауну. Током 1822. такође је студирао на Правном факултету у Личфилду, а 1823. је примљен у адвокатску комору у Дедаму у Масачусетсу.[10][11]

Ман је бранио Џејмса Алена у суђењу за пљачку тако што је изазвао разумну сумњу у умовима пороте, истичући да је жртва претходно идентификовала неког другог као човека који га је опљачкао.[12][13] Стратегија је успела, а порота је била обешена.[12]

Законодавно тело Масачусетса

[уреди | уреди извор]

Ман је изабран у парламент Масачусетса 1827. године и у тој улози је био активан у домену образовања, јавних добротворних организација и закона за сузбијање алкохолних пића и лутрије. Основао је азил у Вустеру, а 1833. био је председник његовог поверилачког одбора. Ман је наставио да буде биран у законодавну власт као представник из Дедама све до његовог пресељења у Бостон 1833. Док је био у законодавству, био је члан, а део времена и председник комитета за ревизију државних статута, при чему је велики број корисних одреда укључен у закон по његовом предлогу. Након њиховог доношења, именован је за једног од уредника овог дела и припремао његове маргиналне белешке и упућивање на судске одлуке. Изабран је у државни Сенат Масачусетса из Бостона 1835. и био је његов председник 1836–1837. Као члан Сената, провео је време као лидер већине, а свој фокус је усмерио на инфраструктуру, финансирање изградње железница и канала. [5][14]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Године 1830. Ман се оженио Шарлотом Месер, ћерком Асе Месера, бившег председника Браун универзитета. Умрла је две године касније, 1. августа 1832, а он се никада није у потпуности опоравио од интензивне туге и шока који су пратили њену смрт.[15]

Године 1843. оженио се са Мери Тајлер Пеабоди. Након тога, пар је био у пратњи Семјуела Гридлија Хоуа и Џулије Ворд Хоу на заједничком меденом месецу у Европу. Затим су купили кућу у Вест Њутону.[16][17] Хорас и Мери имали су три сина: Хорас Ман Јуниор, Џорџ Комб Ман и Бенџамин Пикман Ман.

Ман је био унук Самјуела Мана.[18]

Реформа образовања

[уреди | уреди извор]

Тек када је 1837. именован за секретара новоствореног одбора за образовање Масачусетса, започео је рад који је требао да га учини једним од најутицајнијих америчких реформатора образовања.[10] По ступању на дужност повукао се из свих других професионалних и пословних ангажмана, као и политике.

Као секретар за образовање, Ман је држао конгресе наставника, држао бројна предавања и обраћања, водио обимну преписку и увео бројне реформе. Ман је убедио своје колеге модернизаторе, посебно оне из Виговске партије, да у својим државама законски уведу основно јавно образовање које је подржано порезом и да феминизују наставничку снагу. Да би оправдао нове порезе, Ман је уверавао пословне људе да више образовања радне снаге чини богатију и профитабилнију привреду.[19]

Већина северних држава усвојила је једну или другу верзију система који је успоставио у Масачусетсу, посебно програм за „нормалне школе”, тј. школе за обуку професионалних наставника.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 105. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ Carleton, David (2009). „Horace Mann”. 
  3. ^ а б Groen, Mark (2008). „The Whig Party and the Rise of Common Schools, 1837–1854”. American Educational History Journal. 35 (1/2): 251—260. 
  4. ^ Good, Thomas L. (2008). 21st century education: a reference handbook. стр. 267. 
  5. ^ а б „Horace Mann | American educator”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 1. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  6. ^ а б Tarbell, Isa Arlington (1900). Wilson, J. G; Fiske, J, ур. Appletons' Cyclopædia of American Biography/Mann, Horace. New York: D. Appleton. Приступљено 14. 12. 2023. 
  7. ^ McFarland, Philip (2004). Hawthorne in Concord. New York: Grove Press. стр. 72. ISBN 0-8021-1776-7. 
  8. ^ Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  9. ^ „Samuel Barrett”. uudb.org. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  10. ^ а б  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Mann, Horace”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 17 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 587. 
  11. ^ Catalogue of the Litchfield Law School. Hartford, CT: Press of Case, Tiffany and Company. 1849. 
  12. ^ а б Parr 2009, стр. 39.
  13. ^ Hanson 1976, стр. 225.
  14. ^ Mondale, Sarah (2001). School: The Story of American Public Education. New York: Beacon. 
  15. ^ McFarland, Philip (2004). Hawthorne in Concord. New York: Grove Press. стр. 73. ISBN 0-8021-1776-7. 
  16. ^ „Allen Family Papers 1846-1915”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 14. 6. 2018. 
  17. ^ „Horace Mann Papers”. Massachusetts Historical Society. Архивирано из оригинала 8. 6. 2018. г. Приступљено 14. 6. 2018. 
  18. ^ Yale University (1921). Obiturary Record of Graduates. Tuttle, Morehouse & Taylor Company. стр. 579. Архивирано из оригинала 16. 2. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2021. 
  19. ^ Vinovskis, Maris A. (1970). „Horace Mann on the Economic Productivity of Education”. The New England Quarterly. 43 (4): 550—571. JSTOR 363132. doi:10.2307/363132. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Good, Thomas L. (2008). 21st century education: a reference handbook. стр. 267.