2. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. август (2.08.) је 214. дан у години по грегоријанском календару (215. у преступној години). До краја године има још 151 дан.
Догађаји[уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору.
- 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји.
- 461. — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер.
- 1492. — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492.
- 1552. — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.
- 1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
- 1830. — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу.
- 1858. — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.
- 1877. — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија.
- 1903. — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти.
- 1928. — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.
- 1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.
- 1935. — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.
- 1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
- 1945. — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.
- 1964. — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.
- 1970. — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.
- 1980. — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи.
- 1990. — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.
- 1992. — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
- 1994. — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.
- 1997. — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.
- 1999. — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.
- 2001. — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата.
- 2005. — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.
Рођења[уреди]
- 1873. — Геца Кон је био српски књижар и издавач
- 1876. — Александар Белић, српски лингвиста. (†1960).
- 1942. — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница.
- 1969. — Седрик Себалос, амерички кошаркаш.
- 1973. — Јиржи Зидек, литвански кошаркаш.
- 1977. — Едвард Фурлонг, амерички глумац.
- 1985. — Илија Бозољац, српски тенисер.
- 1989. — Реља Поповић, српски певач и глумац,(Елитни Одреди)
Смрти[уреди]
- 1100. — Вилијам II, енглески краљ, син Вилијама I Освајача.
- 1589. — Жак Клеман, доминиканац, присталица католичке Свете лиге.
- 1788. — Томас Гензборо, познати енглески портретиста и пејсажиста.
- 1799. — Жак Етјен Монголфје, француски проналазач. (*1745).
- 1921. — Енрико Карузо, италијански оперски тенор.
- 1922. — Александар Грејам Бел, изумитељ телефона (*1847).
- 1932. — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник.
- 1934. — Паул фон Хинденбург, немачки председник.
- 1936. — Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља:
- 1903. — у Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од турске власти током којег је створена Крушевска република. Република се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.
