Хотентоти

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Старији Хотентот

Хотентоти или Којкоји је заједнички назив за којсанске етничке групе сродне Бушманима, које су представљале или представљају домородачко становништво у југозападним дијеловима Африке. Док су племена Хотентота традиционално номадски сточари, сродна племена Бушмана су традиционално ловци-сакупљачи.

Име[уреди | уреди извор]

Израз Хотентот је у посљедње вријеме стекао пежоративно значење, јер се сматра како долази од хотентот, ријечи за муцавце у сјеверним дијалектима холандског језика којим су били говорили холандски досељеници у 17. вијеку. Тим изразом су се настојали описати којсански језици који у себи садржавају кликтаје као средство комуникације.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Што због инвазије Банту народа на југ Африке око 1000. године, што због касније европске колонијалне експанзије, већина Хотентота је била присиљена напустити номадски начин живота, а с временом се и стопити с другим афричким народима. У 17. веку, у доба оснивања холандске колоније Кејп, Хотентоти су узгајали велика крда говеда расе Нгуни, а традиционални начин живота и номадско сточарство су у највећој мери напустили у 19. и 20. веку.[1]

Племена[уреди | уреди извор]

Два највећа хотентотска племена су племе Нама из Намибије, Боцване и Јужноафричке републике и племе Дамара из Намибије. Процењује се да Нама и Дамара укупно има око 300.000,[2] народ Дамара је бројнији и њихов број је процењен на око 182.487,[3] док је број Нама око 130.349.

Гриква је етничка група мешаног порекла (пре свега хотентотско-холандског), која насељава Јужноафричку републику. Свој етнички идентитет су развили у 19. веку, а област коју насељавају назива се Грикваленд.

Језици[уреди | уреди извор]

Хотентоти или Којкоји укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика. Док сродни Бушмани укључују говорнике чу-кве гране централнокојсанских језика, али и говорнике севернокојсанских језика и јужнокојсанских језика.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Richards, John F. (2003). „8: Wildlife and Livestock in South Africa”. The Unending Frontier: An Environmental History of the Early Modern World. California World History Library. 1. Berkeley, California: University of California Press. стр. 296. ISBN 9780520939356. Приступљено 17. 11. 2016. 
  2. ^ Brenzinger, Matthias (2011) "The twelve modern Khoisan languages." In Witzlack-Makarevich & Ernszt (eds.), Khoisan languages and linguistics: proceedings of the 3rd International Symposium, Riezlern / Kleinwalsertal (Research in Khoisan Studies 29). Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.
  3. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 2. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]