Којсански језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Раширеност којсанских језика (означено зеленом бојом на мапи)

Којсански језици су сматрани за аутохтону афричку породицу језика,[1][2] коју чини 27 језика, које говори 400.000 говорника на подручју подсахарске Африке - концентрисани су у области пустиње Калахари и у две лингвистичке енклаве у Танзанији. Специфично за којсанске језике је присуство кликтања при изговарању речи. Међутим, лингвисти који проучавају којсанске језике одбацују идеју према којој они чине једну породицу језика и израз којсански користе само као погодан израз, који не имплицира да је којсанска група језика валидна породица, сличан случај су папуански језици и аустралијски домородачки језици.[3][4] Због чињенице да њихова сродност још увек није демонстрирана на основу стандардног компаративног метода, три групе језика које су раније сматране гранама којсанске породице, данас се сматрају посебним породицама језика, а хадза и сандаве сматрају се језичким изолатима.

Познате културолошке групе које су говорници ових језика су Бушмани или Сани, који су традиционално ловци-сакупљачи и Хотентоти или Којкоји, који су традиционално сточари. Хотентоти укључују говорнике којкој језика (део централнокојсанских језика), а Бушмани укључују говорнике свих осталих којсанских језика изузев језика хадза и сандаве. Говорници хадзa и сандаве језика претстављају два посебна народа Хадзa и Сандаве.

Класификација[уреди]

Којсански језици Јужне Африке:
  Северни калахарски
  Централни калахарски
  Јужни калахарски

Којсански језици су класификовани на следећи начин:

Хадза језик[уреди]

Сандаве језик[уреди]

Северни калахарски језици[уреди]

Централни калахарски језици[уреди]

Јужни калахарски језици[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Greenberg, Joseph H. (1955). Studies in African Linguistic Classification. New Haven: Compass Publishing Company.  (Reprints, with minor corrections, a series of eight articles published in the Southwestern Journal of Anthropology from 1949 to 1954.)
  2. Barnard, A. (1988). „Kinship, language and production: a conjectural history of Khoisan social structure”. Africa: Journal of the International African Institute. 58 (1): 29—50. 
  3. Sands, Bonny (1998). Eastern and Southern African Khoisan: Evaluating Claims of Distant Linguistic Relationships. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. 
  4. Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5). 

Спољашње везе[уреди]