Бушмани
Укупна популација | |
---|---|
око 100.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
![]() | 45.000 |
![]() | 33.000 |
![]() | 8.000 |
![]() | 7.500 |
![]() | 1.500 |
![]() | 500 |
Језици | |
Различити којсански језици (севернокојсански језици, јужнокојсански језици и чу-кве грана централнокојсанских језика) | |
Религија | |
Традиционална веровања | |
Сродне етничке групе | |
Капоиди |
Бушмани (од афр. Bosjemans — „људи из грмљака/жбуњака“; енгл. Bushmen), познати и као Сан, Шо, Басарва, Кунг, и Кве, су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини Којсанаца, настањених по великом подручју на југозападу Африке (Боцвана, Намибија, Ангола, Замбија, Зимбабве, Лесото[1] и Јужноафричка Република), углавном у пустињи Калахари. Док су сродна племена Хотентота традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Бушмани припадају најстаријем слоју становништва Африке и веома се разликују од осталог афричког становништва. Бушман живи у природи и од природе, и толико се аклиматизирао своме поднебљу да је постао прави медицински феномени. Уз низак раст, косу облика зрна папра и стеатопигију, Бушмани се одликују својом прилагођеношћу врућем и исушеном бескишном подручју, што се види по непостојању знојних жлезда, немогућношћу да пљуну и изванредном заштићеношћу женских полних органа великим уснама. Они се изванредно оријентишу у свом једноличном непрегледном подручју, а ипак не постоји ниједан запис да се неко од њих изгубио, или да је умро од жеђи.
Обичаји[уреди | уреди извор]
Бушмани су изворни становници јужне Африке, ловачко-сакупљачко становништво које луком и стрелом лови антилопе и другу мању дивљач, и сакупља јестиво корење и друге делове биљака. Боравишта Бушмана су склоништа од траве, шибља или кожа. Грнчарства немају, него се служе љускама од нојевих јаја у којима сакупљају воду коју добивају цеђењем корења неких биљака. Ове резерве воде Бушман похрани на неком месту где ће га без проблема наћи када му буде неопходна. Бушмани воле отворени простор, и воде номадски живот организиовани по малим мобилним групама које се састоје од неких 25 особа, мушкараца, жена и деце.
Бушмани су шаманисти. Код њих постоји вера (јужни Бушмани) у спиритуално биће /Каген, он је стваралац многих ствари и јунак многих митова, некад је будаласт, некад паметан, помаже или досађује људима. Реч /Каген означава богомољку (мантис), али он није увек само богомољка, него може узети и облик еланда, зеца, змије или лешинара, богомољка је само једна од његових многих форми. Еланд (Тауротрагус) је њихова најсветија животиња. Савремени Бушмани Калахарија верују у два бога, један живи на истоку, а други на западу, такође као и јужни Бушмани верују у духове мртвих, али обожавање предака није присутно. Шаман Бушмана улази у транс и штити људе од болести или злих духова и способан је да контролише време. Маленом магичном стрелицом одапетом из бушманског пиштоља у смеру неке особе може изазвати смрт или болест.
Лук и стрела[уреди | уреди извор]
Лукови Бушмана дуги су око три стопе (нешто мање од метра) направљени од еластичног дрвета, равног и пажљиво изабраног. Стрела се састоји од четири дела, вршак је првобитно био израђен од камена или кости, али касније, под утицајем Бантуа, добили су трокутасти железни шиљак. Приликом лова, у тренутку када стрелица погоди ловину, вршак остане забоден у животињи и одломи се од остатка стрелице. Ловац касније пронађе стрелу у жбуњаку, где је погодио животињу, и она се опет касније може употребити стављањем другог вршка. Стрелице с овако лабаво причвршћеним вршцима, израђују се да не би дошло до њеног оштећења, приликом бега животиње кроз жбуњак односно грмље. Тоболац за стреле израђују од корена акације.
Ватра[уреди | уреди извор]
Традиционални метод паљења ватре је с два штапића. Тврђи штапић држи се међу длановима и брзо окреће у рупи удубљеној у мекшем комаду штапића који се придржава стопалима. Суво лишће или трава служи као потпала која ће лако планути.
Језик[уреди | уреди извор]
Језик Бушмана припада којсанској групи. Необичан је због својих „клик“ гласова који звуче попут пуцкетања језиком (цоктави језик, наречје клик). Шест бушманских клик гласова су:
- дентални (/),
- алвеоларни (≠),
- алвеоло-палатални (!),
- церебрални (),
- латерални (//) и
- лабиални или ретрофлексивни ().
Бушмани укључују говорнике севернокојсанских језика, јужнокојсанских језика и чу-кве гране централнокојсанских језика. Док сродни Хотентоти укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика.
Бушмани данас[уреди | уреди извор]
Данашњи Бушмани су делом под утицајем западњачке културе. Неки од њих почели су гајити говеда и козе, радије него да иду у лов и сакупљање. Јављају се и прве школе.
Бушмани у популарној култури[уреди | уреди извор]
- Трилогија „Богови су пали на теме“, комедија из 1980, 1989. и 1991. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Walsham How, Marion (1962). The Mountain Bushmen of Basutoland. Pretoria: J. L. Van Schaik Ltd.
- Gordon, Robert J. (1999). The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass. ISBN 978-0-8133-3581-0.
- Howell, Nancy (1979). Demography of the Dobe ǃKung. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-357350-6.
- Lee, Richard; DeVore, Irven (1999). Kalahari Hunter-Gatherers: Studies of the ǃKung San & Their Neighbors. iUniverse. ISBN 978-0-674-49980-5.
- Shostak, Marjorie (1983). Nisa: The Life and Words of a !Kung Woman. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-7139-1486-3.
- Solomon, Anne (1997). „The myth of ritual origins? Ethnography, mythology and interpretation of San rock art”. The Antiquity of Man. South African Archaeological Bulletin. Архивирано из оригинала на датум 04. 04. 2013. Приступљено 12. 1. 2014.
- Minkel, J. R. (1. 12. 2006). „Offerings to a Stone Snake Provide the Earliest Evidence of Religion”. Scientific American. Приступљено 12. 1. 2014.
- Choi, Charles (21. 9. 2012). „African Hunter-Gatherers Are Offshoots of Earliest Human Split”. LiveScience. Приступљено 12. 1. 2014.
- San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce. ISBN 978-0759104327.
- Barnard, Alan (1992). Hunters and Herders of Southern Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0521411882..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Лов је наше наслеђе“ (језик: енглески)
- Ловци-сакупљачи у јужној Африци (језик: енглески)
- The site of the Khoisan Speakers
- !Khwa ttu – San Education and Culture Centre
- Kuru Family of Organisations
- South African San Institute
- Bradshaw Foundation – The San Bushmen of South Africa
- Cultural Survival – Botswana
- Cultural Survival – Namibia
- International Work Group for Indigenous Affairs – Africa
- Kalahari Peoples Fund
- Survival International – Bushmen