Пређи на садржај

Церовица (Ћустендил)

С Википедије, слободне енциклопедије
Церовица
Церовица
Административни подаци
ДржаваБугарска
ОбластЋустендилска област
ОпштинаОпштина Ћустендил
Становништво
 — (2021)9[1]
 — густина0,0009091827457/km2
Географске карактеристике
Временска зонацентралноевропска:
UTC +2 до +3
Површина9.899 km2
Остали подаци
Поштански број2567
Позивни број07935
Регистарска ознакаКН

Церовица је село у Ћустендилској области у Бугарској.

Село Церовица је старо средњовековно насеље уписано у турским пореским документима од 1570-1572. године под именом Церовец.

У попису Џелепкешана из 1576-1577. забележено је под именом Черовиче.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село се налази са обе стране реке Бистрице. Већина заселака је на јужним падинама леве обале реке, у Чудинској планини.

Два засеока - Бело камене и Влаовец, налазе се на десној, вишој и стрмијој обали реке Бистрице, у планини Лисец.

Име села настало је од врсте храста – цер.

Кроз земљиште села пролази железничка пруга Ћустендил-Гуешево. Станица Церовица је удаљена 19 км од Ћустендила и отворена је 1910. године, када је пуштена у рад железничка пруга.

Асфалтним путем од Ћустендила, преко Гарљана и Долног Села, удаљеност је 28 км. Од Ћустендила, преко Соволијана до Церовице, има 23 км. Последњих 6 км овог пута је земљани и стога се ретко користи.

Поред железничке везе, село има и аутобуску везу са Ћустендилом петком, само током летњих месеци.

Церовица је раштркани тип насеља. Чине га засеоци: Самарџијска, Паргова, Козарска, Бојурина, Вировска, Пешова, Митрева, Горна, Златкова, Рекалијска, Бело камене и Влаовец.

Поједини родови и породице су после расељавања дали имена субмахалима.

Клима је умерена, прелазно-континентална, полупланинског карактера.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Церовица (Ћустендил)
Година1866188019001920193419561975198520012010202020212023
Становништво287300377530578387154100483916149

Од средине 2021. стално живи 14 људи. 28. маја 2023. године бака Станка Јанкова, из засеока Влаовец, напунила је 100 година. Ово је једина стогодишњакиња у последње две деценије у целој Каменичкој географској области. Баба Станка је умрла крајем лета 2023. године. Као стогодишњакиња, живела је неколико месеци.

Административна припадност

[уреди | уреди извор]
  • 1883-1934 - општини Ломница
  • 1934-1978 - у Долноселску општину.
  • 1978-1983 - градска већница система насеља Гјуешев
  • Од 1983-1987 - канцеларија градоначелника система насеља Гурлиан
  • Након затварања система насеља 1987. године, село Церовица је градска кућа општине Ћустендил.
  • Одржава га заменик градоначелника кога именује градоначелник општине Ћустендил, који је одговоран за неколико других села.

Економија

[уреди | уреди извор]

Становништво се углавном бавило земљорадњом и сточарством. Развијена је и домаћа радиност.

На реци Бистрици било је неколико воденичних камена. Дуги низ година постојала је и пилана - електрична пилана.

До 1993. године на стајалишту су радили продавница и паб.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Таблица на адресно регистрираните по постоянен и по настоящ адрес лица” [Табела пријављених лица по сталној адреси и по тренутној адреси].