Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници
Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Габровница |
Општина | Књажевац |
Држава | Србија |
Врста споменика | Непокретно културно добро - споменик културе |
Време настанка | 19. век |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници једна је од цркава у Парохији габровничкој коју чине села Габровница и Татрасници у саставу Архијерејског намесништва књажевачког у општини Књажевац у Зајечарском округу. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије Српске православне цркве.
Положај[уреди | уреди извор]
Црква Рођења пресвете Богородице налази се у селу Габровница, разбијеног типа са више засеока. Налази се на надморској висини од 790 метара, на обронцима Старе планине, у долини Габровничке реке у области Буџака, трећа по величини антопогеографска целина у саставу општине Књажевац.[1] Габровница као једно од 14 насеља ове области, од Књажевца је удаљена 27 км, а налази се на 2 километра источно од магистралног пута Пирот – Књажевац – Зајечар.
Црква је подигнута на уздигнутом платоу са десне стране некадашњег рудника уранијума, и у односу на ниже постављени стамбени објекат и руднички комплекс црква има доминантну позицију, али је у односу на прилаз са главног друма који води кроз село на реалтивно неприступачном и скривеном месту.
Историја[уреди | уреди извор]
Према предању насеље Габровица је постојало још из времена Римљана који су на простору Старе планине имали руднике и топионице. Први помен Габровнице потиче из турских пописа из 1666. године када се помиње као насеље са 22 немуслиманских домаћинстава.[2] Село је ослобођено од Турака 1878. године.[3]
Црква је према забележеним подацима „озидана 1878. године и посвећена Рођењу Свете Богородице“.[2][4] Парохију габровничку чине села Габровница и Татрасница на периферији среза Заглавског. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије. Малу и стару цркву опслуживало је у прошлости братство манастира Свете Тројица. Једна од легенди која се везује за ову цркву каже да је црква, попут цркве Свете Богородице у Доњој Каменици и манастира Свети Онуфрија код водопада Бигар, настала у 14.веку и да је касније обновљена.
Црква Рођења пресвете Богородице подигнута је 1870. године, о чему сведочи и натпис на левој страни иконостаса. Антиминс у цркви освећен је 1899. године од стране епископа тимочког Мелентија из Манастира Суводол.
Изглед цркве[уреди | уреди извор]
Црква је једноставна једнобродна подужна грађевина дугачка 6 а широк 4 метра, док је висина свода 4,8 метара. Црква је засведена полукружним сводом, са кровом на две воде, препокривеним црепом. У зони испод крова, дуж бочних зидова, пружа се низ плитких, лучно засведених слепих прозора.[5]
Изграђена је од локалног притесаног камена (бигра) у комбинацији са опеком. Споља и унутра црква је омалтерисана и окречена у бело и споља и унутра. На појединим местима, услед оштећења још увек се виде трагови украсних бојених трака. Под цркве покривен је дрвеним даскама.
У олтарској апсиди се поред камене часне трпезе налазе и две мање нише, проскомидија и ђаконикон од којих се у једној назиру трагови старијег слоја живописа.
- Западна страна
На западној фасади, десно од улазних врата, налази се једноставно декоративни дуборез у виду ромбоидних испупчених поља обојених у плаво, и камено поље са урезаним натписом. У лунети изнад врата, налази се веома оштећена представа Рођења Пресвете Богородице изведене у фреско техници, а распознаје се и остатак живописа у виду декоративних трака тамно-плаве боје. Нешто више, са обе стране лунете, налазе се два квадратна прозорска отвора као и неколико плитких лучно засведених слепих прозора. На западној фасади доминира масиван слепи лук, који је у целости наткриљује.
- Северна страна
На северној страни цркве је један мањи бочни улаз.
- Јужна страна
На јужној страни налазе се још два мања готово квадратна прозорска отвора.
- Источна страна
На источној страни цркве налази се полукружна апсида, нешто нижа и ужа у односу на кровни покривач и брод цркве. На апсиди се јасно види стари слој каменог кровног покривача али и трагови насумичног копања „трагача за скривеним благом“.
Иконостас[уреди | уреди извор]
Иконостас је израђен 1870. године. Рад је зографа Павла Стојановича и Васила Кртича из Дебра, о чему сведочи натпис на северној страни, изнад бочних двери. На иконостасу поред царских двери постоје и северне бочне двери. Богата декорација, изведена је на светлоплавој или окер позадини, тамноплавим и јарким бојама, техником јајчане темпере. На појединим деловима јављају се флорални и различити геометријски мотиви који имитирају дуборез.[6]
Реалтивно мали иконостас, може се поделити на три зоне.
- Најнижа зона иконостаса
У овој зони су приказане сцене рајског врта, стварање Еве, Прародитељског греха. Овој зони припадају и царске двери, које су подељене на по три поља. У најнижем пољу приказани су у паровима: Свети Атанасије Велики и Свети Јован Златоуст, Свети Василије Велики и Свети Григорије Богослов.
- Централни део и царске двери иконостаса
У овом делу приказане су сцена Благовести.
- Највиша зона иконостаса
У овој зони налази се приказ старозаветних пророца цара Давида и цар Соломона, а у зони престоних икона налази се допојасна представа Светог Арханђела Михаила на северним дверима. До њега је икона Богородице са Христом, а затим следе представе Исуса Христа, Светог Јована Крститеља и Светог Николе. Највиши део ове зоне припада представама апостолског реде са дванаест икона светих апостола и четворице јевађелиста: Вартоломеја, Јакова, Андреја, Марка, Павла, Јована, Петра, Матеја, Симона, Луке, Филипа и Тома међу којима централно место заузима икона Исуса Христа. У овој зони налази се и Распеће са насликаним симболима јеванђелиста на крајевима крста, окружено инструментима страдања Христових, копљем и штапом са сунђером - губом. Испод Распећа налази се Адамова лобања, а око ње се пружају дугорепи змајеви, а иза њих су представе Месеца и Сунца.
Богослужбени предмети[уреди | уреди извор]
Од богослужбених предмета у цркви се налази:
- барјак са представом Рођења Пресвете Богородице и Светог Арханђела Гаврила,
- путир и кутија за причешће,
- венчала,
- дискос,
- кандило,
- воздух и звездица,
- комплет за причешће,
- петохлебница,
- Јеванђеље московско из 1898. године, антиминс и чирак од метала прилог Јосифа Мијалковића, казанџије из Пирота
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Близу цркве у атару села Габровница пронађен је за сада једини пример праисторијског пећинског сликарства у Србији — неколико различитих представа (коња са јахачем, неправилних кругова и сл.) изведених црном бојом налик гарежи.[7]
Ово пећинско сликарство временски се везује за крај бронзаног и почетак гвозденог доба.[8]
Црквена порта[уреди | уреди извор]
Са југоисточне стране апсиде налази се камени надгробни споменик Николе Стојановића, бившег трговца из 1889. године који је подигао Станко Николин, трговац.
Северно од цркве налази се кула звонара, у доњем делу зидана у бондруку а у горњем са слободном дрвеном конструкцијом.
Лево од цркве налази се и урушен свештенички дом, а са источне стране, одмах изнад цркве, налази се сеоско гробље.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Пантелић, Н. (1975): “Етнолошка грађа из Буџака”, ГЕМ, књ. 37, Београд, 179
- ^ а б Велојић, М. и Радовановић, О.(2003): Буџак, Зајечар, 33-37
- ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.17-21
- ^ Лилић, Б. (2002): Југоситочна Србија у периоду српске националне револуције 1804-1878, Београд
- ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.19
- ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.20
- ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.20-21
- ^ Петровић, П. и Јовановић, С. (1997): Културно благо књажевачког краја, Београд
Литература[уреди | уреди извор]
- Пирот и срез Нишавски 1801-1918, књ. 1 (1801-1883), (1981) прир. Николић И.,
- Пирот Споменица Тимочке епархије 1834-1934, (1934 ), Издање књижевног фонда Тимочке епархије, Сремски Карловци
- Станојевић, М. (1913): Заглавак, антропогеографска проучавања, СЕЗ, ХХ, Београд, 131-135
- Челиковић, Б. (2013): Истраживања простора некадашњег Књажевачког округа и Буџака, у Тимок, Заглавак, Буџак, Сврљиг, Београд, 721-769
- Документација Одељења за историју уметности Завичајног музеја Књажевац, Милановић, М. Н. (1960): Хроника села Габровнице (примарни необјављени извори).