Епархија тимочка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија тимочка
Српска православна црква
Cathédrale orthodoxe de Zaječar.jpg
Основни подаци
Држава Србија Србија
Сједиште Зајечар
Број манастира 11
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Иларион (Голубовић)
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ тимочки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија тимочка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Иларион, а седиште епархије се налази у Зајечару где је и Саборна црква.

Подручје епархије[уреди]

Епархија обухвата исток Србије, кроз који протиче Тимок, по којој је ова епархија и добила своје име. Епархија, заправо, обухвата слив Тимока. Са западне стране дотиче Црни Тимок а са јужне Бели да би се у самом Зајечару састали и образовали Велики Тимок. Поред Зајечара важни градови у епархији су Бор, Неготин и Књажевац.

Историјат[уреди]

Пре ослобођења Тимочке крајине од турског ропства и успостављења статуса епархије, ове области су биле под духовном управом, делом Видинске митрополије, делом Нишке, а најмањим делом Београдске. У току готово сто седамдесет година живота Епархије тимочке, управљало је њоме десет епископа. Епархија је једном приликом била укинута, од 1886. до 1890., а у више наврата су њоме администрирали епископи суседних епархија.

Срби су приликом свога досељавања на ово подручје затекли већ организовани црквени живот са епископом чије је седиште било у граду Акве на Дунаву, негде код данашњег Прахова. О веома живом и у сваком погледу развијеном и устројеном животу од најранијих времена, сведоче многобројни остаци насеобина, посебно римских. Од 11. века улазило је ово подручје у састав Охридске архиепископије. Како се налазило на тромеђи српско-румунско-бугарској, мењало је оно и своју припадност у црквеном погледу. Припадало је и Охридској и Трновској и Пећкој и Цариградској цркви. За време аустријске власти над северном Србијом (17181739) припадала је Тимочка Крајина Вршачкој епархији у саставу Београдско-карловачке митрополије. После укидања Пећке патријаршије (1766) било је ово подручје најпре у саставу Видинске епархије под врховном влашћу Цариградске патријаршије, под којом је остала све до 1831. године.

У време Првог српског устанка (18041813) ова област била је под влашћу београдског митрополита, пореклом Грка. Када је 1830. султановим хатишерифом Србија постала аутономна кнежевина, са Милошем Обреновићем као наследним кнезом на челу, исходио је кнез Милош 1831. од Цариградске патријаршије томос којим се у Кнежевини Србији образује аутономна митрополија са вишом јерархијом састављеном од Срба. Први митрополит ослобођене Србије био је Мелентије Павловић. Када је 1833. Тимочка крајина приопојена Кнежевини Србији, одмах су предузети кораци за оснивање нове српске епархије за ову област.

Тимочка крајина, без великих средишта, није имала ни материјалних ни духовних удобности онолико, колико су имале неке друге области Србије. Још у римско доба изграђена многобројним градићима и кулама, она је за време турске владавине била разрушена и дочекала ословођење 1883. године са малим бројем црквица и капела, од насилничког ока склоњеним чатмарама и брвнарама. Остављена дуго времена после ослобођења без саобраћајних веза са осталим крајевима, она је и у Првом и у Другом светском рату претрпела тешке околности.

Намесништва[уреди]

Епархија тимочка је подељена на седам архијерејских намесништава:

  • Архијерејско намесништво бољевачко,
  • Архијерејско намесништво борско-поречко,
  • Архијерејско намесништво зајечарско,
  • Архијерејско намесништво кључко,
  • Архијерејско намесништво књажевачко,
  • Архијерејско намесништво неготинско,
  • Архијерејско намесништво сокобањско.

Манастири[уреди]

  1. Буково,
  2. Вратна,
  3. Горња Каменица,
  4. Грлиште,
  5. Јерменчић,
  6. Короглаш,
  7. Крепичевац,
  8. Лапушња,
  9. Лозица,
  10. Манастирица,
  11. Суводол.

Епископи[уреди]

Епископи ове епархије до сада:

Портрет Име и презиме Време службе
Доситеј Новаковић 1834—1854
Герасим Стојковић 1854—1865
Евгеније Симоновић, епископ.jpg Евгеније Симеоновић 1865—1880
Максим Вересић, епископ шабачки Мојсеј.jpg Мојсије Вересић 1880—1883
MelentijeVujic.jpg Мелентије Вујић 1891—1913
Bishop Irenaeus (Ćirić).jpg Иринеј Ћирић 1919—1921
Емилијан Пиперковић 1922—1970
Методије Муждека 1970—1977
Милутин Стојадиновић 1977—1992
Јустин Стефановић 1992—2014
Иларион Голубовић од 2014

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]