Пређи на садржај

Чарлс Тејлор

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Тејлор
Лични подаци
Датум рођења(1948-01-28)28. јануар 1948.(76 год.)
Место рођењаАртингтон, Либерија
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
National Patriotic Party
2. август 1997 — 11. август 2003.
ПретходникРут Пери (као председник Државног већа)
НаследникМосес Блах

Чарлс Макартур Ганакај Тејлор (енгл. Charles MacArthur Ghanakay Taylor; Артингтон, 28. јануар 1948) је бивши либеријски политичар и 22. председник Либерије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1948. године у Артингтону. Завршио је колеџ Бентли у САД, након чега се вратио у Либерију и био члан кабинета тадашњег председника Семјуела Доуа. Био је избачен из кабинета због поткрадања, након чега је отишао у Либију. Тамо је вежбао за оспособљавање у герилској борби.

Вратио се у Либерију 1989. и био вођа герилске организације Национални патриотски фронт Либерије (НПФЛ). НПФЛ је покренуо борбу с циљем рушења Доуове владе, што је покренуло Први либеријски грађански рат (1989—1996). Након што су герилци ухватили Доуа и убили га, Тејлор је стекао надзор над великим делом Либерије и био један од најутицајнијих господара рата у Африци[1].

Након потписивања мировног споразума који је 1996. окончао грађански рат, Тејлор си је обезбедио победу на генералним изборима 1997. године[2]. Током свог мандата, Тејлор је био оптужен за ратне злочине и злочине против човечности због свог мешања и учешћа у грађанском рату у суседној држави Сијера Леоне (1991—2002).

У Либерији је снага опозиције према његовој влади све више расла, што је кулминисало избијањем Другог либеријског грађанског рата (1999—2003). До 2003. је изгубио надзор над већином Либерије, а Специјални суд за Сијеру Леоне је подигао оптужницу против њега. Исте је године, под утицајем међународног притиска, дао оставку[3] и отишао у егзил у Нигерију. Новоизабрана председница Елен Џонсон Сирлиф је 2006. затражила његово изручење, након чега су га органи УН-а првобитно затвориле у Сијери Леоне, а затим изручиле у хашки затвор, где је чекао суђење[4]. Априла 2012. године, оптужен је да је крив по свих једанаест тачака оптужнице, укључујући убиства, силовања и терор[5]. Маја исте године, осуђен је на 50 година затвора.

У октобру 2021. Чарлс Тејлор, осуђен на 50 година затвора за злочине против човечности 2012. године због своје улоге током грађанског рата у Сијера Леонеу, поднео је тужбу против Либерије због „неисплате пензије”. Ова жалба је поднета Суду правде Економске заједнице западноафричких држава (ECOWAS).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Justice at last?”. The Economist. 31. 5. 2007. Приступљено 24. 2. 2013. 
  2. ^ Onishi, Norimitsu (7. 12. 2000). „In Ruined Liberia, Its Despoiler Sits Pretty”. The New York Times. 
  3. ^ Quist-Arcton, Ofeibea (11. 8. 2003). „Liberia: Charles Ghankay Taylor, Defiant And Passionate To The End”. allAfrica.com. Приступљено 24. 2. 2013. 
  4. ^ Cendrowicz, Leo (14. 7. 2009). „'Lies and Rumors': Liberia's Charles Taylor on the Stand”. TIME. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  5. ^ „'Taylor Sierra Leone war crimes verdiact welcomed'. BBC. 26. 4. 2012. Приступљено 24. 2. 2013.