Чарлс Тејлор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чарлс Тејлор
President Charles Taylor.png
Чарлс Тејлор
Биографија
Датум рођења (1948-01-28)28. јануар 1948.(70 год.)
Место рођења Артингтон
Либерија
Професија политичар
Политичка
партија
National Patriotic Party
22. председниик Либерије
2. август 1997. — 11. август 2003.
Претходник Рут Пери (као председник Државног већа)
Наследник Мосес Блах

Чарлс Мекартур Ганакај Тејлор (енгл. Charles MacArthur Ghanakay Taylor; Артингтон, 28. јануар 1948) је бивши либеријски политичар и 22. председник Либерије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1948. године у Артингтону. Завршио је колеџ Бентли у САД, након чега се вратио у Либерију и био члан кабинета тадашњег председника Семјуела Доуа. Био је избачен из кабинета због поткрадања, након чега је отишао у Либију. Тамо је вежбао за оспособљавање у герилској борби.

Вратио се у Либерију 1989. и био вођа герилске организације Национални патриотски фронт Либерије (НПФЛ). НПФЛ је покренуо борбу с циљем рушења Доуове владе, што је покренуло Први либеријски грађански рат (1989—1996). Након што су герилци ухватили Доуа и убили га, Тејлор је стекао надзор над великим делом Либерије и био један од најутицајнијих господара рата у Африци[1].

Након потписивања мировног споразума који је 1996. окончао грађански рат, Тејлор си је обезбедио победу на генералним изборима 1997. године[2]. Током свог мандата, Тејлор је био оптужен за ратне злочине и злочине против човечности због свог мешања и учешћа у грађанском рату у суседној држави Сијера Леоне (1991—2002).

У Либерији је снага опозиције према његовој влади све више расла, што је кулминисало избијањем Другог либеријског грађанског рата (1999—2003). До 2003. је изгубио надзор над већином Либерије, а Специјални суд за Сијеру Леоне је подигао оптужницу против њега. Исте је године, под утицајем међународног притиска, дао оставку[3] и отишао у егзил у Нигерију. Новоизабрана председница Елен Џонсон Сирлиф је 2006. затражила његово изручење, након чега су га органи УН-а испрва затвориле у Сијери Леоне, а затим изручиле у хашки затвор, где је чекао суђење[4]. Априла 2012. године, оптужен је да је крив по свих једанаест тачака оптужнице, укључујући убиства, силовања и терор[5]. Маја исте године, осуђен је на 50 година затвора.

Извори[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Justice at last?”. The Economist. 31. 5. 2007. Приступљено 24. 2. 2013. 
  2. ^ Onishi, Norimitsu (7. 12. 2000). „In Ruined Liberia, Its Despoiler Sits Pretty”. The New York Times. 
  3. ^ Quist-Arcton, Ofeibea (11. 8. 2003). „Liberia: Charles Ghankay Taylor, Defiant And Passionate To The End”. allAfrica.com. Приступљено 24. 2. 2013. 
  4. ^ Cendrowicz, Leo (14. 7. 2009). „'Lies and Rumors': Liberia's Charles Taylor on the Stand”. TIME. Приступљено 24. 2. 2013. 
  5. ^ „'Taylor Sierra Leone war crimes verdiact welcomed'. BBC. 26. 4. 2012. Приступљено 24. 2. 2013.