Чарлс Тејлор
Чарлс Тејлор | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 28. јануар 1948. | ||||||||||||
Место рођења | Артингтон, Либерија | ||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | National Patriotic Party | ||||||||||||
|
Чарлс Макартур Ганакај Тејлор (енгл. Charles MacArthur Ghanakay Taylor; Артингтон, 28. јануар 1948) је бивши либеријски политичар и 22. председник Либерије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1948. године у Артингтону. Завршио је колеџ Бентли у САД, након чега се вратио у Либерију и био члан кабинета тадашњег председника Семјуела Доуа. Био је избачен из кабинета због поткрадања, након чега је отишао у Либију. Тамо је вежбао за оспособљавање у герилској борби.
Вратио се у Либерију 1989. и био вођа герилске организације Национални патриотски фронт Либерије (НПФЛ). НПФЛ је покренуо борбу с циљем рушења Доуове владе, што је покренуло Први либеријски грађански рат (1989—1996). Након што су герилци ухватили Доуа и убили га, Тејлор је стекао надзор над великим делом Либерије и био један од најутицајнијих господара рата у Африци[1].
Након потписивања мировног споразума који је 1996. окончао грађански рат, Тејлор си је обезбедио победу на генералним изборима 1997. године[2]. Током свог мандата, Тејлор је био оптужен за ратне злочине и злочине против човечности због свог мешања и учешћа у грађанском рату у суседној држави Сијера Леоне (1991—2002).
У Либерији је снага опозиције према његовој влади све више расла, што је кулминисало избијањем Другог либеријског грађанског рата (1999—2003). До 2003. је изгубио надзор над већином Либерије, а Специјални суд за Сијеру Леоне је подигао оптужницу против њега. Исте је године, под утицајем међународног притиска, дао оставку[3] и отишао у егзил у Нигерију. Новоизабрана председница Елен Џонсон Сирлиф је 2006. затражила његово изручење, након чега су га органи УН-а првобитно затвориле у Сијери Леоне, а затим изручиле у хашки затвор, где је чекао суђење[4]. Априла 2012. године, оптужен је да је крив по свих једанаест тачака оптужнице, укључујући убиства, силовања и терор[5]. Маја исте године, осуђен је на 50 година затвора.
У октобру 2021. Чарлс Тејлор, осуђен на 50 година затвора за злочине против човечности 2012. године због своје улоге током грађанског рата у Сијера Леонеу, поднео је тужбу против Либерије због „неисплате пензије”. Ова жалба је поднета Суду правде Економске заједнице западноафричких држава (ECOWAS).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Justice at last?”. The Economist. 31. 5. 2007. Приступљено 24. 2. 2013.
- ^ Onishi, Norimitsu (7. 12. 2000). „In Ruined Liberia, Its Despoiler Sits Pretty”. The New York Times.
- ^ Quist-Arcton, Ofeibea (11. 8. 2003). „Liberia: Charles Ghankay Taylor, Defiant And Passionate To The End”. allAfrica.com. Приступљено 24. 2. 2013.
- ^ Cendrowicz, Leo (14. 7. 2009). „'Lies and Rumors': Liberia's Charles Taylor on the Stand”. TIME. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2013.
- ^ „'Taylor Sierra Leone war crimes verdiact welcomed'”. BBC. 26. 4. 2012. Приступљено 24. 2. 2013.