Чекпоинт Чарли
Контролна тачка Чарли (или „контролна тачка Ц“) је била најпознатији прелаз Берлинског зида између Источног Берлина и Западног Берлина током Хладног рата (1947–1991), како су га назвали западни савезници.[1]
Лидер Источне Немачке Валтер Улбрихт је агитовао и маневрисао да добије дозволу Совјетског Савеза да изгради Берлински зид 1961. како би зауставио емиграцију и бекство ка западу кроз гранични систем, спречавајући бекство преко границе градског сектора из Источног Берлина у Западни Берлин. Чекпоинт Чарли је постао симбол Хладног рата, представљајући раздвајање Истока и Запада. Совјетски и амерички тенкови су се накратко суочили на овом локацији током Берлинске кризе 1961. Двадесет и шестог јуна 1963. амерички председник Џон Ф. Кенеди посетио је Чекпоинт и са платформе гледао на Берлински зид и источни Берлин.[2]
Након распада Источног блока и поновног уједињења Немачке, америчка стражарска кућа на Чекпоинту Чарлију постала је туристичка атракција. Сада се налази у Музеју савезника у берлинском насељу Далем.
Историјска позадина[уреди | уреди извор]
Ограничења емиграције, унутрашња немачка граница и Берлин[уреди | уреди извор]
До раних 1950-их, совјетски метод ограничавања емиграције опонашала је већина земаља Источног блока, укључујући Источну Немачку.[3] Међутим, у окупираној Немачкој, све до 1952. године, линије између Источне Немачке и западних окупираних зона и даље су се лако прелазиле на већини места.[4] Потом је затворена унутрашња немачка граница између две немачке државе и подигнута ограда од бодљикаве жице.
Чак и након званичног затварања унутрашње немачке границе 1952,[5] граница градског сектора између Источног Берлина и Западног Берлина остала је знатно приступачнија од остатка границе јер су њом управљале све четири окупационе силе.[4] Сходно томе, Берлин је постао главна рута којом су источни Немци одлазили на Запад.[6] Отуда је граница берлинског сектора у суштини била „рупа“ кроз коју су грађани Источног блока још увек могли да побегну.[5]
Три и по милиона Источних Немаца који су отишли до 1961. године чинили су отприлике 20% целокупног становништва Источне Немачке.[7] Исељеници су углавном били млади и добро образовани.[8] Губитак је био несразмерно велики међу професионалцима — инжењери, техничари, лекари, наставници, адвокати и квалификовани радници.[7]
Градња Берлинског зида[уреди | уреди извор]
Одлив мозгова постао је толико штетан за политички кредибилитет и економску одрживост Источне Немачке да је очување совјетске империјалне границе било императив.[9] Између 1949. и 1961. године, преко 2½ милиона Источних Немаца је побегло на Запад.[10] Број се повећао током три године пре подизања Берлинског зида[10] са 144.000 1959. године, 199.000 1960. и 207.000 само у првих седам месеци 1961. године.[10][11] Источнонемачка привреда је претрпела негативне последице због одлица.[11]
Источни Немци су 13. августа 1961. подигли баријеру од бодљикаве жице која ће постати Берлински зид који раздваја источни и западни Берлин.[9] Два дана касније, полицијски и војни инжењери почели су да граде трајнији бетонски зид.[12]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
ЧЧ се појављивао бројним шпијунажама из доба хладног рата и политичким романима и филмовима. Неки примери:
Џејмс Бонд (којег глуми Роџер Мур) прошао је кроз Чекпоинт Чарли у филму Октопуси (1983) са запада на исток.[13]
Чекпоинт Чарли је представљен у почетној сцени филма из 1965. Шпијун који је дошао са хладноће (са Ричардом Бартоном и Клер Блум у главним улогама), заснованог на истоименом роману Џона ле Кареа.
У играном филму Мост шпијуна, затворени амерички студент Фредерик Прајор пуштен је на Чекпоинт Чарли као део споразума о размени. Прајорово ослобађање се дешава ван екрана док се размена моћи за Абела одвија на мосту Глиеницке.
То је приказано у уводној сцени филма Шифра U.N.C.L.E. (2015).
Филм из 1985. Gotcha! укључује сцену у којој протагониста (Ентони Едвардс) пролази кроз Чекпоинт Чарли у Западни Берлин.
Елвис Костело помиње Чекпоинт Чарлија у својој хит песми „Oliver's Army“.[14]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „A brief history of Checkpoint Charlie”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022.
- ^ Andreas Daum, Kennedy in Berlin. New York: Cambridge University Press, 2008, pp. 134‒35.
- ^ Dowty 1989, стр. 114
- ^ а б Dowty 1989, стр. 121
- ^ а б Harrison 2003, стр. 99
- ^ Maddrell, Paul (2006). Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961
. Oxford University Press. стр. 56. ISBN 978-0-19-926750-7.
- ^ а б Dowty 1989, стр. 122
- ^ Thackeray 2004, стр. 188
- ^ а б Pearson 1998, стр. 75
- ^ а б в Gedmin, Jeffrey (1992). „The Dilemma of Legitimacy”. The hidden hand: Gorbachev and the collapse of East Germany. AEI studies. 554. American Enterprise Institute. стр. 35. ISBN 978-0-8447-3794-2.
- ^ а б Dowty 1989, стр. 123
- ^ Dowty 1989, стр. 124
- ^ „Bond's Border Crossing (Checkpoint Charlie) – James Bond Locations”. www.jamesbondmm.co.uk. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2011.
- ^ Elvis Costello – Oliver's Army, Приступљено 7. 1. 2023
Литература[уреди | уреди извор]
- Black, Cyril E.; English, Robert D.; Helmreich, Jonathan E.; McAdams, James A. (2000), Rebirth: A Political History of Europe since World War II, Westview Press, ISBN 0-8133-3664-3
- Daum, Andreas (2008). Kennedy in Berlin. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85824-3.
- Dowty, Alan (1989), Closed Borders: The Contemporary Assault on Freedom of Movement, Yale University Press, ISBN 0-300-04498-4
- Dowty, Alan (1988), „The Assault on Freedom of Emigration”, World Affairs, 151 (2)
- Harrison, Hope Millard (2003), Driving the Soviets Up the Wall: Soviet-East German Relations, 1953–1961, Princeton University Press, ISBN 0-691-09678-3
- Pearson, Raymond (1998), The Rise and Fall of the Soviet Empire, Macmillan, ISBN 0-312-17407-1
- Thackeray, Frank W. (2004), Events that changed Germany, Greenwood Publishing Group, ISBN 0-313-32814-5
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
