Шаблон:ИЧ-Индира Радић
Индира Радић (Добој, 14. јун 1966) српска је певачица фолк, етно, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.
Индира је каријеру започела 1992. године у продукцијској кући Јужни ветар, певајући песме Дај ми обећање, Искрено ми кажи, Памтимо ово вече, Пољуби ме и видећеш, Тужна врбо, Моја ће те љубав стићи, Угаси ме, Због тебе. Кратак боравак у ПГП РТС−у и хитови Све да волим она ме учила и Иди из живота мога, обезбедили су певачици прелазак у Зам продукцију, и утрли пут за нове популарне песме: Кафана, Круг, Осветница, Волиш ли ме ти и Врати ми се, па почетком новог столећа и песме Не боли то, Иди љубави, Ко је она жена, Где ћемо вечерас, Ратовање, Попиј једну и Лоше комбинације. Огроман успех остварује захваљујући балканском хиту године, песми Лопов. Од 2004, под окриљем Гранд продукције, Радићева бира песме у којима доминира поп звук, те постаје зачетник поп-фолк жанра и прва домаћа звезда која прекида снимање турбо−фолк музике.
Управо те године снимила је најуспешнији албум у каријери и отпевала своје највеће хитове. Био је то албум Змај, а познате песме на њему — Мој животе да л’ си жив, Педесет година, Био си ми драг, Змај, Нисам сумњала и Тетоважа. На албумима које је издала после Змаја, издвојиле су се песме Април, Љубав кад престане, Малине, Пије ми се, пије, Ако ме заволиш, Хероји, Не долазиш у обзир, Ако умрем сад, Две музике, Живим да живим, Има туга име, улицу и број, Само туга остала, Пожелела и Много си се променио. Препознатљива је по свом специфичном, промуклом гласу, за који се сматра да га је немогуће подражавати.