С Википедије, слободне енциклопедије
Надлежности Европске уније у односу на оне њених држава чланица[1]
|
|
|
Унија има искључиву надлежност да доноси директиве и закључује међународне споразуме када је то предвиђено законодавним актом Уније о …
|
- царинској унији
- успостављању правила конкуренције неопходних за функционисање унутрашњег тржишта
- монетарној политици за државе чланице чија је валута евро
- очувању морских биолошких ресурса у оквиру заједничке политике рибарства
- заједничкој комерцијалној политици
- склапању одређених међународних уговора
|
|
Државе чланице не могу вршити надлежност у областима у којима је то учинила Унија, а то су …
|
- унутрашње тржиште
- социјална политика, за аспекте дефинисане Консолидованим уговором.
- економске, друштвене и територијалне
- пољопривреда и рибарство, без очувања морских биолошких ресурса
- животна средина
- заштита потрошача
- транспорт
- трансевропске мреже
- енергија
- области слободе, безбедности и правде
- заједничка забринутост за безбедност у питањима јавног здравља, за аспекте дефинисане овим Уговором
|
|
Спровођење надлежности Уније неће довести до тога да државе чланице буду спречене у вршењу својих надлежности у …
|
- истраживању, технолошком развоју и свемиру.
- развојној сарадњи, хуманитарној помоћи
|
Унија координира политике држава чланица или спроводи допуну њиховим заједничким политикама које нису обухваћене другде у …
|
- координацији економских политика, политика запошљавања и социјалне политике
- заједничкој спољној, безбедносној и одбрамбеној политици
|
|
Унија може да спроводи акције за подршку, координацију или допуну акција држава чланица у …
|
- заштити и унапређењу здравља људи
- индустрији
- култури
- туризму
- образовању, омладини, спорту и стручном оспособљавању
- цивилној заштити (превенција катастрофа)
- административној сарадњи
|
|
- ^ Као што је наведено у у I наслову I дела консолидованог уговора о функционисању Европске уније