Евро

Из Википедије, слободне енциклопедије

Евро (симбол: , међународна ознака: EUR, шифра валуте: 978) је званична валута Економске и монетарне уније Европске уније и јединствена валута око 300 милиона грађана 19 земаља Уније:

које чине Еврозону.[1][2] Ову валуту исто тако званично користе институтиције Европске уније и четири друге Европске земље, као и унилатерално две друге, те је консеквентно дневно користи око 337 милиона Европљана. (ажурирано: 2015. г.)[3] Изван Европе, бројне прекоморске територије ЕУ земања такође користе евро као своју валуту.

Додатно, 210 милиона људи широм света (по подацима из 2013.) користи валуте везане за евро. Евро је друга највећа резервна валута као и друга највише кориштена валута након америчког долара.[4][5][6] (Ажурирано: јануар 2017. г.) Са више од €1.109.000.000.000 у циркулацији, евро има једну од највиших комбинованих вредности новчаница и кованица на свету, у ком погледу је премашио амерички долар.[7][note 1]

Име евро је званично прихваћено 16. децембра 1995. у Мадриду.[8] Евро је уведен у светско финансијско тржиште као рачуноводствена валута 1. јануара 1999, замењујући бившу Европску валутну јединицу (ECU) са односом од 1:1 (US $1.1743). Физичке новчанице и кованице евра су ушле у циркулацију 1. јануара 2002, чинећи га валутом у свакодневној употреби својих оригиналних држава чланица, а до маја 2002. евро је у потпуности заменио бивше валуте.[9] Мада је вредност евра накнадно знатно опала до US$0,8252 током две године (26. октобар 2000), он у продаји вредео више од америчког долара од краја 2002, а врхунац је достигао са US$1,6038 дана 18. јула 2008.[10] Од позног дела 2009. године, евро је утонуо у европску дужничку кризу, што је довело до креирања Европског фонда за финансијску стабилност као и других реформи у циљу стабилизације валуте. Јула 2012, евро је пао испод US$1,21, први пут у две године, услед забринутости око грчког дуга и шпанског проблематичног банкарског сектора.[11] Јуна 2017, евро-долар курс износи ~ US$1,13.[12]

Економски и монетарни савез (EMU) најзначајнији је вид ночане реорганизације у Европи од доба Римског царства. Иако се увођење Евра може сматрати једноставно начином усавршавања Заједничког ввропског тржиштва и подржавања слободне трговину међу чланова Еврозоне, Евро је такође значајан део Европског пројекта за политичку интеграцију. Евром управља Европски систем централних банака (ESCB), који се састоји од Европске централне банке (ECB) и Еврозонских централних банака које управљају у државама. ECB, која је смештена у Франкфурту на Мајни у Немачкој, има искључиву моћ да успостави новчану политику; остали ESCB чланови учествују у штампању, ковању, и расподели новчаница и кованица, и деловању Еврозонског систему исплате.

Инфлација у 2009. је износила -0,1%.

Мастрихт критеријуми о конвергенцији[уреди]

Све чланице Уније могу прихватити евро ако испуне одређене (економске) услове, који су дефинисани по Уговору из Мастрихта 1992. године:

  • стабилност цена
  • финансијски положај у јавном сектору (финансијски дефицит мањи од 3% БДП-а)
  • висока стабилност домаће валуте
  • конвергенција просечних домаћих камата у односу на просек троје земаља чланица са најмањим каматама
  • правни прописи о финансијским институцијама који гарантују независност националне централне банке и прилагођеност њеном укључењу у систем европске централне банке (ЕЦБ)
  • реална конвергенција националне економије

У извештавању српских дневних не-економских гласила се економско финансијски Мастрихт критеријуми за увођење евра не спомињу и тиме се ствара погрешан утисак, да је увођење евра искључиво политичка ствар.

Пакт стабилности (Даблин, 1996. г) регулише националне економско финансијске мере у земљама чланицама Еврозоне. Намењен је одржавању економске стабилности валуте (евра).

Знак евра

Кованице[уреди]

Лица кованица евра су исте за све државе, док се наличја разликују од државе до државе. Кованице постоје у следећим апоенима:

  • 1 цент
  • 2 цента
  • 5 центи
  • 10 центи
  • 20 центи
  • 50 центи
  • 1 евро
  • 2 евра

Новчанице[уреди]

Евро новчанице / кованице

Постоји седам евро новчаница, све су различите величине и боје.

  • 5 евра - сива боја - на њој је представљен класични период
  • 10 евра - црвена боја - на њој је представљен стил романике
  • 20 евра - плава боја - на њој је представљен стил готике
  • 50 евра - смеђа боја - на њој је представљен стил ренесансе
  • 100 евра - зелена боја - на њој је представљен стил барока и рококоа
  • 200 евра - жута боја - на њој је представљена архитектура од челика и стакла из индустријског 19. века
  • 500 евра - љубичаста боја - на њој је представљена савремена европска архитектура.

Дизајн[уреди]

На предњој страни новчаница налазе се капије које представљају отвореност и гостопримство земаља чланица ЕУ, док се на полеђини налазе мостови који симболизују заједништво и међусобну сарадњу земаља. Знак евра је стилизовано слово Е које подсећа на слово "С" (латинично "C") са две црте на средини.

Симболика на новчаницама

  1. Мостови, прозори и пролази су симболи европског духа, отворености и сарадње.
  2. 12 звездица Европске уније су симболи динамичности и хармоније данашње Европе.
  3. Мостови служе исто комуникацији и кооперацији Европе са остатком света.

Напомене[уреди]

  1. Ажурирано: 26. април 2013 (2013-04-26). г.: Total EUR currency (coins and banknotes) in circulation 771.5 (banknotes) + 21.032 (coins) =792.53 billion EUR * 1.48 (exchange rate) = 1,080 billion USD
    Total USD currency (coins and banknotes) in circulation 859 billion USD

Референце[уреди]

  1. Rosenberg, Matt (23. 5. 2010). „Euro Countries: 22 Countries use the Euro as their Official Currency”. About.com. Приступљено 27. 12. 2010. 
  2. „EU ministers back Estonia bid to join euro”. BBC News. 8. 6. 2010. Приступљено 19. 7. 2010. 
  3. „The euro”. europa.eu. 2. 11. 2015. 
  4. „Triennial Central Bank Survey 2007” (PDF). BIS. 19. 12. 2007. Приступљено 25. 7. 2009. 
  5. Aristovnik, Aleksander; Čeč, Tanja (30. 3. 2010). „Compositional Analysis of Foreign Currency Reserves in the 1999–2007 Period. The Euro vs. The Dollar As Leading Reserve Currency” (PDF). Munich Personal RePEc Archive, Paper No. 14350. Приступљено 27. 12. 2010. 
  6. Boesler, Matthew (1. 11. 2013). „There Are Only Two Real Threats To The US Dollar's Status As The International Reserve Currency”. Business Insider. Приступљено 8. 12. 2013. 
  7. „Banknotes and coins circulation”. European Central Bank. Приступљено 14. 3. 2017. 
  8. „Madrid European Council (12/95): Conclusions”. European Parliament. Приступљено 14. 2. 2009. 
  9. „Initial changeover (2002)”. European Central Bank. Приступљено 5. 3. 2011. 
  10. „Exchange Rate Average (US Dollar, Euro) – X-Rates”. X-rates.com. Приступљено 2013-03-12. 
  11. „Global markets tumble on Spain, Italy worries”. Reuters. The Economic Times Mumbai. 31. 5. 2012. Приступљено 7. 3. 2016. 
  12. EUR to USD Exchange Rate - Bloomberg Markets

Литература[уреди]

  • Bartram, Söhnke M.; Taylor, Stephen J.; Wang, Yaw-Huei (2007). „The Euro and European Financial Market Dependence”. Journal of Banking and Finance. 51 (5): 1461—1481. SSRN 924333Слободан приступ. 
  • Bartram, Söhnke M.; Karolyi, G. Andrew (2006). „The Impact of the Introduction of the Euro on Foreign Exchange Rate Risk Exposures”. Journal of Empirical Finance. 13 (4–5): 519—549. SSRN 299641Слободан приступ. doi:10.1016/j.jempfin.2006.01.002. 
  • Baldwin, Richard; Wyplosz, Charles (2004). The Economics of European Integration. New York: McGraw Hill. ISBN 0-07-710394-7. 
  • Buti, Marco; Deroose, Servaas; Gaspar, Vitor; Nogueira Martins, João (2010). The Euro. Cambridge: Cambridge University Press. 978-92-79-09842-0. 
  • Jordan, Helmuth (2010). „Fehlschlag Euro”. Dorrance Publishing. 
  • Simonazzi, A.; Vianello, F. (2001). „Financial Liberalization, the European Single Currency and the Problem of Unemployment”. Ур.: Franzini, R.; Pizzuti, R.F. Globalization, Institutions and Social Cohesion. Springer. ISBN 3-540-67741-0. 

Спољашње везе[уреди]