Државе чланице Европске уније

С Википедије, слободне енциклопедије
Државе чланице Европске уније
ФинскаШведскаЕстонијаЛетонијаЛитванијаПољскаСловачкаМађарскаРумунијаБугарскаГрчкаКипарЧешкаАустријаСловенијаИталијаМалтаПортугалијаШпанијаФранцускаНемачкаЛуксембургБелгијаХоланднијаДанскаУједињено КраљевствоИрскаMap showing the member states of the European Union (clickable)
О слици
КатегоријаСуверене државе
ЛокацијаЕвропска унија
Направљено1952/1958
Чланице27 (од 2020)
Могуће врстеРепублике (21)
Монархије (6)
СтановништвоРаст 447.206.135 (2020)[1]
Области4.233.255 km²
ВладаПарламентарна представничка демократија (23)
Полупредседничка представничка демократија (3)
Председничка представничка демократија (1)

Европска унија (ЕУ) се састоји од 27 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.

Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.

Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијерка Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвала на члан 50 да формално започне поступак изласка, [2] а Уједињено Краљевство је званично напустило Европску Унију 31. јануара 2020. године.

Списак[уреди | уреди извор]

Држава Изворно име Грб Застава Главни град Приступање Становништво Површина (km²) БДП
(Милиони долара)
БДП по главном граду[3] Валута Џини ИХР Савет гласова ЕП седишта Језици
Аустрија Österreich Austria Аустрија Беч 1995 8.792.500[4] 83.855 437.582 47,726[5] евро 291[6] 0.885[7] 10 18 немачки
Белгија België
Belgique
Belgien
Belgium Белгија Брисел Оснивач 11.365.834[4] 30.528 534.230 45,003[5] евро 330[6] 0.890[7] 12 21 холандски
француски
немачки
Бугарска България (Bǎlgariya) Bulgaria Бугарска Софија 2007 7.101.859[4] 110.994 55.824 20,355[5] евро 292[6] 0.782[7] 10 17 бугарски
Хрватска Hrvatska Croatia Хрватска Загреб 2013 4.154.213[4] 56.594 57.073 22,937[5] куна 29[6] 0.818[7] 7 11 хрватски
Кипар Κύπρος (Kípros)
Kıbrıs
Cyprus Кипар Никозија 2004 854.802[4] 9.251 23.263 34,961[5] евро 312[6] 0.850[7] 4 6 грчки
турски[а]
Чешка Česko Czech Republic Чешка Праг 2004 10.467.628[4] 78.866 205.270 33,529[5] круна 258[6] 0.870[7] 12 21 чешки[б]
Данска Danmark Denmark Данска Копенхаген 1973 5.743.947[4] 43.075 342.362 48,230[5] круна 247[6] 0.923[7] 7 13 дански
Естонија Eesti Estonia Естонија Талин 2004 1.315.635[4] 45.227 26.506 29,685[5] евро 360[6] 0.861[7] 4 6 естонски
Финска Suomi
Finland
Finland Финска Хелсинки 1995 5.577.282[4] 338.424 272.649 42,261[5] евро 269[6] 0.883[7] 7 13 фински
шведски
Француска France France Француска Париз Оснивач 67.024.633[4] 632.833[8] 2.833.687 42,336[5] евро 327[6] 0.888[7] 29 74 француски
Немачка Deutschland Germany Немачка Берлин 1957Оснивач[в] 82.437.641[4] 357.021 3.874.437 48,449[5] евро 283[6] 0.916[7] 29 96 немачки
Грчка Ελλάδα (Elláda) Greece Грчка Атина 1981 10.757.293[4] 131.990 237.970 26,829[5] евро 343[6] 0.865[7] 12 21 грчки
Мађарска Magyarország Hungary Мађарска Будимпешта 2004 9.797.561[4] 93.030 136.989 27,475[5] форинта 300[6] 0.828[7] 12 21 мађарски
Ирска Éire
Ireland
Republic of Ireland Република Ирска Даблин 1973 4.774.833[4] 70.273 250.814 69,276[5] евро 343[6] 0.916[7] 7 11 ирски
енглески
Италија Italia Italy Италија Рим 1957Оснивач 61.219.113[4] 301.338 2.147.744 36,823[5] евро 360[6] 0.873[7] 29 73 италијански
Летонија Latvija Latvia Летонија Рига 2004 1.950.116[4] 64.589 31.972 25,702[5] евро 357[6] 0.819[7] 4 8 летонски
Литванија Lietuva Lithuania Литванија Вилњус 2004 2.847.904[4] 65.200 48.288 29,972[5] евро 358[6] 0.839[7] 7 11 литвански
Луксембург Luxembourg
Luxemburg
Lëtzebuerg
Luxembourg Луксембург Луксембург 1957Оснивач 589.370[4] 25.864 65.683 105,741[5] евро 308[6] 0.892[7] 4 6 француски
немачки
луксембуршки[г]
Малта Malta Malta Малта Валета 2004 440.433[4] 316 10.514 39,878[5] евро 258[6] 0.839[7] 3 6 малтешки
енглески
Холандија Nederland Netherlands Холандија Амстердам 1957Оснивач 17.220.721[4] 41.543 880.716 51,249[5] евро 309[6] 0.922[7] 13 26 холандски
Пољска Polska Poland Пољска Варшава 2004 37.972.964[4] 312.685 547.894 27,690[5] злот 349[6] 0.843[7] 27 51 пољски
Португалија Portugal Portugal Португалија Лисабон 1986 10.309.573[4] 92.390 229.948 28,916[5] евро 385[6] 0.830[7] 12 21 португалски
Румунија România Romania Румунија Букурешт 2007 19.638.309[4] 238.391 199.093 22,349[5] леј 315[6] 0.793[7] 14 32 румунски
Словачка Slovensko Slovakia Словачка Братислава 2004 5.435.343[4] 49.035 99.869 31,331[5] евро 258[6] 0.844[7] 7 13 словачки
Словенија Slovenija Slovenia Словенија Љубљана 2004 2.065.895[4] 20.273 49.570 32,216[9] евро 312[6] 0.880[7] 4 8 словеначки
Шпанија España Spain Шпанија Мадрид 1986 46.528.966[4] 504.030 1.406.538 36,347[5] евро 320[6] 0.876[7] 27 54 шпански
Шведска Sverige Sweden Шведска Стокхолм 1995 10.080.000[4] 449.964 570.591 49,759[5] круна 250[6] 0.907[7] 10 20 шведски
Напомене
  1. ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
  2. ^ Званично признати мањински језици:
    • словачки
    • немачки
    • пољски
    • белоруски
    • бугарски
    • хрватски
    • грчки
    • мађарски
    • румунски
    • руски
    • русински
    • српски
    • украјински
    • вијетнамски
  3. ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
  4. ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.

Проширење[уреди | уреди извор]

Континенталне територије држава чланица Европске уније (Европске заједнице пре 1993. године), анимиране по редоследу приступања.

Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док су Босна и Херцеговина и Косово потенцијални кандидати.[10] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[11]

Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[12][13] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[13] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланству.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Population on 1st January by age, sex and type of projection”. Eurostat. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2020. Приступљено 1. 2. 2020. 
  2. ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ at purchasing power parity, per capita, in international dollars (rounded)
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2009. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Приступљено 3. 4. 2017. 
  8. ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union. 
  9. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  10. ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017. 
  11. ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  12. ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR. 
  13. ^ а б „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017. 
  14. ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]