Државе чланице Европске уније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Државе чланице Европске уније
ФинскаШведскаЕстонијаЛетонијаЛитванијаПољскаСловачкаМађарскаРумунијаБугарскаГрчкаКипарЧешкаАустријаСловенијаИталијаМалтаПортугалијаШпанијаФранцускаНемачкаЛуксембургБелгијаХоланднијаДанскаУједињено КраљевствоИрскаMap showing the member states of the European Union (clickable)
О слици
Категорија Суверене државе
Локација Европска унија
Направљено 1952/1958
Чланице 28 (од 2015)
Могуће врсте Републике (21)
Монархије (7)
Становништво 508.191.116 (2015)[1]
Области 4.381.376 km2 (1.691.659 sq mi)
Влада Парламентарна представничка демократија (24)
Полупредседничка представничка демократија (3)
Председничка представничка демократија (1)

Европска унија (ЕУ) се састоји од 28 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.

Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.

Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијер Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвао на члан 50 да формално започне поступак изласка.[2]

Списак[уреди]

Држава Изворно име Грб Застава Главни град Приступање Становништво Површина (km²) БДП
(Милиони долара)
БДП по главном граду[3] Валута Џини ИХР Савет гласова ЕП седишта Језици
Аустрија Österreich Austria Аустрија Беч 1995 8.792.500[4] 83.855 437.582 47,726[5] евро 291[6] 0.885[7] 10 18 немачки
Белгија België
Belgique
Belgien
Belgium Белгија Брисел Оснивач 11.365.834[4] 30.528 534.230 45,003[5] евро 330[6] 0.890[7] 12 21 холандски
француски
немачки
Бугарска България (Bǎlgariya) Bulgaria Бугарска Софија 2007 7.101.859[4] 110.994 55.824 20,355[5] евро 292[6] 0.782[7] 10 17 бугарски
Хрватска Hrvatska Croatia Хрватска Загреб 2013 4.154.213[4] 56.594 57.073 22,937[5] куна 29[6] 0.818[7] 7 11 хрватски
Кипар Κύπρος (Kípros)
Kıbrıs
Cyprus Кипар Никозија 2004 854.802[4] 9.251 23.263 34,961[5] евро 312[6] 0.850[7] 4 6 грчки
турски[a]
Чешка Česko Czech Republic Чешка Праг 2004 10.467.628[4] 78.866 205.270 33,529[5] круна 258[6] 0.870[7] 12 21 чешки[b]
Данска Danmark Denmark Данска Копенхаген 1973 5.743.947[4] 43.075 342.362 48,230[5] круна 247[6] 0.923[7] 7 13 дански
Естонија Eesti Estonia Естонија Талин 2004 1.315.635[4] 45.227 26.506 29,685[5] евро 360[6] 0.861[7] 4 6 естонски
Финска Suomi
Finland
Finland Финска Хелсинки 1995 5.577.282[4] 338.424 272.649 42,261[5] евро 269[6] 0.883[7] 7 13 фински
шведски
Француска France France Француска Париз Оснивач 67.024.633[4] 632.833[8] 2.833.687 42,336[5] евро 327[6] 0.888[7] 29 74 гранцуски
Немачка Deutschland Germany Немачка Берлин 1957Оснивач[c] 82.437.641[4] 357.021 3.874.437 48,449[5] евро 283[6] 0.916[7] 29 96 немачки
Грчка Ελλάδα (Elláda) Greece Грчка Атина 1981 10.757.293[4] 131.990 237.970 26,829[5] евро 343[6] 0.865[7] 12 21 грчки
Мађарска Magyarország Hungary Мађарска Будимпешта 2004 9.797.561[4] 93.030 136.989 27,475[5] форинта 300[6] 0.828[7] 12 21 мађарски
Ирска Éire
Ireland
Republic of Ireland Република Ирска Даблин 1973 4.774.833[4] 70.273 250.814 69,276[5] евро 343[6] 0.916[7] 7 11 ирски
енглески
Италија Italia Italy Италија Рим 1957Оснивач 61.219.113[4] 301.338 2.147.744 36,823[5] евро 360[6] 0.873[7] 29 73 италијански
Летонија Latvija Latvia Летонија Рига 2004 1.950.116[4] 64.589 31.972 25,702[5] евро 357[6] 0.819[7] 4 8 летонски
Литванија Lietuva Lithuania Литванија Вилњус 2004 2.847.904[4] 65.200 48.288 29,972[5] евро 358[6] 0.839[7] 7 11 литвански
Луксембург Luxembourg
Luxemburg
Lëtzebuerg
Luxembourg Луксембург Луксембург 1957Оснивач 589.370[4] 25.864 65.683 105,741[5] евро 308[6] 0.892[7] 4 6 француски
немачки
луксембуршки[d]
Малта Malta Malta Малта Валета 2004 440.433[4] 316 10.514 39,878[5] евро 258[6] 0.839[7] 3 6 малтешки
енглески
Холандија Nederland Netherlands Холандија Амстердам 1957Оснивач 17.220.721[4] 41.543 880.716 51,249[5] евро 309[6] 0.922[7] 13 26 холандски
Пољска Polska Poland Пољска Варшава 2004 37.972.964[4] 312.685 547.894 27,690[5] злот 349[6] 0.843[7] 27 51 пољски
Португалија Portugal Portugal Португалија Лисабон 1986 10.309.573[4] 92.390 229.948 28,916[5] евро 385[6] 0.830[7] 12 21 португалски
Румунија România Romania Румунија Букурешт 2007 19.638.309[4] 238.391 199.093 22,349[5] леј 315[6] 0.793[7] 14 32 румунски
Словачка Slovensko Slovakia Словачка Братислава 2004 5.435.343[4] 49.035 99.869 31,331[5] евро 258[6] 0.844[7] 7 13 словачки
Словенија Slovenija Slovenia Словенија Љубљана 2004 2.065.895[4] 20.273 49.570 32,216[9] евро 312[6] 0.880[7] 4 8 словеначки
Шпанија España Spain Шпанија Мадрид 1986 46.528.966[4] 504.030 1.406.538 36,347[5] евро 320[6] 0.876[7] 27 54 шпански
Шведска Sverige Sweden Шведска Стокхолм 1995 10.080.000[4] 449.964 570.591 49,759[5] круна 250[6] 0.907[7] 10 20 шведски
Уједнињено Краљевство United Kingdom
Deyrnas Unedig
United Kingdom Уједињено Краљевство Лондон 1973 65.808.573[4] 243.610 2.950.039 42,421[5] фунта 360[6] 0.907[7] 29 73 енглески
велшки
Напомене
  1. ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
  2. ^ Званично признати мањински језици:
    • словачки
    • немачки
    • пољски
    • белоруски
    • бугарски
    • хрватски
    • грчки
    • мађарски
    • румунски
    • руски
    • русински
    • српски
    • украјински
    • вијетнамски
  3. ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
  4. ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.

Проширење[уреди]

Континенталне територије држава чланица Европске уније (Европске заједнице пре 1993. године), анимиране по редоследу приступања.

Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док су Босна и Херцеговина и Косово потенцијални кандидати.[10] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[11]

Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[12][13] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[13] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланству.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ „Eurostat – Population on 1 January 2015”. European Commission. Приступљено 20. 8. 2015. 
  2. ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ at purchasing power parity, per capita, in international dollars (rounded)
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 4,27 Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
  5. 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 5,12 5,13 5,14 5,15 5,16 5,17 5,18 5,19 5,20 5,21 5,22 5,23 5,24 5,25 5,26 „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018. 
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 6,23 6,24 6,25 6,26 6,27 „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2009. 
  7. 7,00 7,01 7,02 7,03 7,04 7,05 7,06 7,07 7,08 7,09 7,10 7,11 7,12 7,13 7,14 7,15 7,16 7,17 7,18 7,19 7,20 7,21 7,22 7,23 7,24 7,25 7,26 7,27 „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Приступљено 3. 4. 2017. 
  8. ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union. 
  9. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  10. ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017. 
  11. ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  12. ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR. 
  13. 13,0 13,1 „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017. 
  14. ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters. 

Спољашње везе[уреди]