Шалиначки луг
| Споменик природе Шалиначки луг | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Шалинац и Кулич (?) |
| Општина | Смедерево |
| Држава |  Србија |
| Координате | 44° 41′ 28″ С; 21° 01′ 03″ И / 44.6909957° С; 21.0173741° И |
| Врста споменика | ботанички |
| Година заштите | 2006.[1] 2025. |
| Степен заштите | II и III |
| Старатељ | удружење „Екогрин – центар”, Смедерево |
Споменик природе Шалиначки луг је шумско подручје у Србији. Налази се 10 km источно од Смедерева, у пространој равници Годоминског поља, насталој наплавинама Велике Мораве, у подручју њеног ушћа у Дунав. Непосредно га окружују насеља Шалинац и Кулич, а у широком луку и некадашња окука (меандар) Велике Мораве, која је данас мртваја.
Шалиначки луг
[уреди | уреди извор]
Шалиначки луг представља највећи и најстарији очувани комплекс шума јасена и храста лужњака у централној Србији. [2]
Представља високу, скоро једно-добну, чисту састојину, коју чини више од 200 столетних храстова лужњака (лат. Quercus robur), некада у заједници са пољским јасеном (лат. Fraxinus angustifolius). Заштићено подручје обухвата површину од 19 ha.[3]
Старост ове састојине се процењује у распону од 200 до 300 година. Просечне димензије храстова су: висина стабла 17,58 m; пречник крошње 15,43 m; обим дебла 4,14 m и пречник дебла 1,32 m.[3]
Шалиначки луг је једина преостала састојина некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена, које су до пре неколико стотина година покривале поплавна подручја у долини Мораве и Дунава. Права је реткост не само на подручју Србије, већ и на ширим, балканским просторима.[3]
Шалиначки луг одликује изузетно богат биодиверзитет. Овде су забележене бројне значајне биљне и животињске врсте, међу којима су мали мишоушки и дугоухи вечерњак, сеоски детлић, руси сврачак, грлица, ускршњи лептир и храстова стрижибуба, као и биљке попут белог слеза и хајдучице. Посебну вредност овом подручју даје присуство чак 37 регистрованих врста птица. Као јединствена појава у Србији издваја се гнежђење сове кукувије у дупљама старих стабала, што додатно потврђује значај Шалиначког луга као важног станишта за очување птица.[4]
У непосредној близини налази се и Шалиначко језеро, чија уређена плажа током летњих месеци постаје омиљено место окупљања како локалног становништва, тако и бројних посетилаца, употпуњујући туристичку понуду овог краја.[5]
Споменик природе
[уреди | уреди извор]Шалиначки луг је први пут стављен под заштиту државе, као строги природни резерват, 1971. године, Решењем Скупштино општино Смодорово. Значајну улогу У покретању ове иницијативе имали су мештани Шалинца. Тада је на заштићеној површини регистровано 306 храстова лужњака и пет стабала пољског јасена. О Лугу је као корисник земљишта бринуо Пољопривредни комбинат „Годомин".[6]
Прва опсежна, биолошка истраживања Шалиначког луга и обележавање стабала спровели су 13 година касније, 1984. године, стручњаци за пејзажну архитектуру, београдског Шумарског факултета. Том приликом регистрована су 302 храста лужњака, док пољског јасена већ тада више није било. У оквиру рада на ревизији, Завод за заштиту природе Србије, сачинио је 2005. године Студију - Предлог за заштиту Споменика природе „Шалиначки луг" као значајног природног добра и тада забележио 222 стабла храста лужњака.[6]
Привремени орган Општине Смедерево је 2007. године донео Одлуку, којом се Шалиначки луг ставља под заштиту као Споменик природе – ботанички као значајно природно добро. На читавој заштићеној површини установљен је режим заштите. Истовремено је на предлог Завода, за стараоца над природним добром одрођено Удружење за неговање природне и културне баштине „Храст" из Смедерева.[6]
Уредбом о проглашењу споменика природе „Шалиначки луг” "Службени гласник РС", број 118 од 26. децембра 2025. Простор Шалиначког луга, који заузима део простране алувијалне равни, у близини града Смедерева, на око 3 km јужно од десне обале реке Дунав и око 1,5 km од леве обале реке Велике Мораве, стављен је под заштиту као споменик природе под именом „Шалиначки луг” и утврђуно је за заштићено природно добро од великог значаја. Режими заштите је II и III степена, и то режим заштите II степена износи 15 ha 61 a 42 m² (81,82%), а режим заштите III степена 3 ha 46 a 98 m² (18,18%).[7]
Управљач
[уреди | уреди извор]Споменик природе „Шалиначки луг” поверено је на управљање удружењу „Екогрин – центар”, Смедерево.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hrastovima u Šalinačkom lugu neophodna zaštita semendria.com
- ^ „ШАЛИНАЧКИ ЛУГ ПОД ДРЖАВНОМ ЗАШТИТОМ Влада Србије прогласила нови споменик природе од националног значаја”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). 2025-12-26. Приступљено 2026-07-14.
- ^ а б в „SVEVLAD - Srpske razglednice: Salinacki lug”. www.svevlad.org.rs. Приступљено 2026-07-14.
- ^ S, Vesna (2025-12-30). „Шалиначки луг проглашен спомеником природе од националног значаја”. Portal - PLAVINAC (на језику: српски). Приступљено 2026-07-14.
- ^ Visit Smederevo” (на језику: српски). 2026-06-05. Приступљено 2026-07-14.
- ^ а б в sdr1430”. www.sdr1430.com (на језику: немачки). Приступљено 2026-07-14.
- ^ а б „Правно-информациони систем РС”. pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2026-07-14.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Студија заштите Споменик природе Шалиначки луг
- ШАЛИНАЧКИ ЛУГ - ДОМ СТОЛЕТНИХ ХРАСТОВА svevlad.org.rs
- Turistički biser Smedereva: Šalinački lug i jezero srbijuvolimo.rs
- Registar Zasticenih Dobara
- ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „ШАЛИНАЧКИ ЛУГ”
