Шеве (терористичка група)
Шеве су биле терористичка група[1][2][3] основана у мају 1992. у Сарајеву.[2] Група је била намјењена за терорисање Срба, Муслимана и Хрвата који нису одговарали тадашњим политичарима (Странка демократске акције) на власти у Сарајеву.[1][3] У редовима Шева су били снајперисти који су пуцали чак и по припадницима Армије РБиХ.[1][3] Група је била повезана са Министарством полиције Републике БиХ, од којих су добијали логистичку подршку, затим са службом безбједности „Агенција за истраживање и документацију“ (АИД), те са Муслиманском обавјештајном службом.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Шеве је основао Алија Делимустафић[2], који је тада био на положају министра унутрашњих послова тадашње Републике БиХ. Шеве су прошле обуку СИС-а (Сигурносно-информативна служба Републике Хрватске) у Метковићу, а затим у иранском кампу на Погорелици код Фојнице, гдје су обучени за снајперска дејства и подметање експлозивних направа у циљу тихе ликвидације.[2]
Убиство припадника ЈНА у Великом парку[уреди | уреди извор]
Шеве су оптужене за стрељање 8 заробљених припадника Југословенске народне армије 22. априла 1992. у Великом парку у самом центру Сарајева.[4][5]
Убијање цивила на Грбавици[уреди | уреди извор]
Шеве су током рата у Сарајеву снајперима убијале цивиле на Грбавици, која је у то вријеме била у саставу Српског Сарајева.[5] Према признању припадника Едина Гараплије, Шевини снајперисти су се пењали на зграде и одатле пуцали по Србима на Грбавици.[5] Они нису водили рачуна да ли гађају дјецу, жене, старце.[5]
Убиство француског војника[уреди | уреди извор]
Шеве су оптужене и за убиство француског војника код Извршног вијећа у самом центру Сарајева.[5] Француски војник је убијен снајпером, а припадник Шева Неџад Херенда је у свом исказу потврдио да су ликвидацију починиле Шеве како би могли да за тај злочин оптуже Србе.[5] Истражитељи су утврдили да метак није могао да дође са српских положаја.[5]
Убиство Бошка и Адмире на Врбања мосту[уреди | уреди извор]
Убиство момка и дјевојке, Србина Бошка Бркића и Муслиманске Адмире Исмић[5] (види и Ромео и Јулија у Сарајеву), који су 18. маја 1993. покушали да пређу Миљацку преко Врбања моста и оду на Грбавицу која је тада била у саставу Српског Сарајева, је догађај који је путем медија обишао читав свијет.[5] Медији су за овај злочин оптужили Србе, док је припадник Шева Неџад Херенда у свом исказу признао да су злочин починиле Шеве и оптужили Србе у пропагандне сврхе.[5] Према свједочењу припадника АИДА (Муслиманска обавјештајна служба) Едина Гараплије, који је дао пред тужилаштвом у Сарајеву у априлу 2002, Бошка и Адмиру је убио припадник Шева Неџад Херенда који је замаскиран из снајпера пуцао са зграде Стелекса (дискотека Електротехничког факултета).[6] Един Гараплија је у истој изјавио изјавио да су Бошко и Адмира убијени јер су покушали да побјегну на страну Републике Српске.[6]
Атентат на Сефера Халиловића[уреди | уреди извор]
У атентату на Сефера Халиловића 7. јула 1993. приликом кога су убијени Халиловићева супруга и њен брат, Шеве су поставиле експлозивну направу.[2] Претходно су на мјесто злочина распоредиле парчад, да би након самог активирања експлозивне направе оптужили Србе за гранатирање које се није десило.[2][5] Неџад Херенда, један од три починилаца, је у исказу на аудио-снимку признао да су лажно за овај злочин оптужили Србе.[2] Вјештак Нашет Мунинагић је утврдио да не ради о српског гранати, него о постављеној експлозивној направи.[5]
Хапшење Мушана Топаловића Цаце[уреди | уреди извор]
Шеве су снајперима дејствовале током операције „Требевић“ по припадницима Десете брдске бригаде Армије Републике БиХ, којом је командовао Мушан Топаловић Цацо, и по припадницима полиције Републике БиХ која је имала задатак да ухапси Топаловића[5] да би изазвале сукоб између припадника полиције и Десете брдске бригаде.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Балијагић: Изетбеговићи настојали да уклоне доказе”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 10. 2011. Приступљено 14. 10. 2011.
- ^ а б в г д ђ е „И Кеми и Бакиру је одговарало да Угљен буде убијен”. Независни магазин ДАНИ. 28. 9. 1998. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г. Приступљено 14. 10. 2011.
- ^ а б в „Балијагић: Бакир знао за терорисање Срба и Муслимана”. Радио-телевизија Војводине. 14. 10. 2011. Приступљено 14. 10. 2011.
- ^ „Мушан Ковач под истрагом због убиства војника ЈНА”. Пресс. 15. 9. 2011. Приступљено 14. 10. 2011.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Ексклузивно: Един Гараплија, бивши агент тајне полиције АИД, осуђен на тринаест година робије и кључни свједок о бошњачким злочинима: Шеве су вјежбали снајпером убијајући цивиле по Сарајеву” (на језику: хр). Слободна Далмација. 12. 9. 2000. Приступљено 15. 10. 2011.
- ^ а б „Злочини Шева, Печат, политички магазин (од 0,55 до 9,30 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 4. 2012. Приступљено 13. 4. 2012.